Foto: J. Patarčić/DanasKristina Molnar Vincer, profesorka flaute u Muzičkoj školi Subotica, dobitnica je nagrade za životno delo koju dodeljuje Zajednica muzičkih i baletskih škola Srbije za dugogodišnji uspešni pedagoški rad.
Još uvek pomalo zatečena ovako značajnim priznanjem koje nije očekivala, budući da je uobičajeno da nagrade za životno delo dobijaju kolege koje su na zalasku karijere, Kristina Molnar Vincer kaže za Danas da oseća veliko zadovoljstvo, iako skromno dodaje da je “samo radila svoj posao”.
“Imam 48 godina i jako je velika čast, a to kažu i kolege, da je velika čast dobiti sa 48 godina nagradu za životno delo. Tako da mi je jako drago, a s druge strane, bilo mi je malo i čudno da sam već dobila tu nagradu”, podelila je sa nama neke od prvih utisaka Molnar Vincer.
“Rekla sam i kolegama da bi tu nagradu trebalo da delimo, zato što za mnoge od nas u Muzičkoj školi ovo nije samo radno mesto, ovo je poziv zapravo, jer radimo sa decom i toliko smo prisni sa decom, da jednostavno taj uspeh mora da izađe na videlo”, smatra profesorka flaute.
Kristina Molnar Vincer potiče iz prave muzičke porodice, u kojoj je stric bio profesor violončela takođe u Muzičkoj školi Subotica.
Njen otac je svirao klarinet, a majka violinu, dok je brat odlučio da krene stopama strica i izabrao violončelo, a ona flautu.
“Ne znam zbog čega, uopšte se ne sećam, ali ja sam htela samo flautu”, ističe naša sagovornica.
“To je bilo jako davno, počela sam sa 10 godina da sviram flautu i onda je nekako kod mene bilo normalno da nastavim taj put. Upisala sam Srednju muzičku školu, posle Akademiju u Novom Sadu i tako je sve počelo”, kaže Molnar Vincer.
I zaista je već sa 20 godina “uplivala” u prosvetne vode, kada je kao studentkinja druge godine dobila poziv da u Bačkoj Topoli predaje flautu.
“Zapravo sam tamo počela karijeru, što je bilo jako dobro, zato što sam i pre završetka fakulteta već imala iskustvo u radu sa decom i jako mi je drago što sam počela u Bačkoj Topoli, jer je mala sredina i tamo su i deca i roditelji mnogo vaspitaniji nego u velikim gradovima. Imala sam jako dobru prvu generaciju, iskusila sam na sebi šta znači raditi sa dobrom decom i već na početku karijere u prosveti sam vodila decu na takmičenja i postizala su jako lepe rezultate”, prisetila se profesorka svojih početaka.
Nakon što je diplomirala 1999. godine, posao je dobila u Muzičkoj školi Subotica, gde je do danas naučila čak 24 generacija dece, kako kroz osnovno, tako i kroz srednje obrazovanje, da sviraju flautu.
“Flauta je jako popularan instrument, pogotovo kod devojčica. U dosadašnjoj karijeri sam imala jako malo dečaka, ali je kod devojčica jako popularan instrument i ima puno zainteresovanih. Posle gitare i klavira, mogu da kažem da je flauta najzastupljeniji instrument u Muzičkoj školi”, kaže Molnar Vincer.
“Malo sam pristrasna kada je reč o flauti, ali je kod nje magično to da ima jako lep zvuk i sve može da se odsvira. Ima jako veliki dijapazon literatura i rasprostranjena je u mnogim elementima muzike, ne samo u klasičnoj muzici, nego i u džezu, u svim vrstama muzike”, dodaje.
Molnar Vincer kaže da se u radu sa đacima služi principima “stare škole”, a iako svaka generacija iznedri po neki “biser”, primećuje da je danas učenike mnogo teže zainteresovati i animirati nego ranije.
Razlog tome naša sagovornica vidi u brojnim obavezama koje se đacima stavljaju na teret, “kao da je danas cilj da deca budu na sve strane, ali da nigde ne budu”.
“Kada su nove generacije u pitanju, jako je teško raditi sa njima i mnogo je lakše bilo, recimo primećujem od pre pet-šet godina kakva je razlika tada i sada, u odnosu na sam pristup dece instrumentu i Muzičkoj školi. Nekada su to shvatali mnogo ozbiljnije, sad je kao da je Muzička škola isto neki hobi. Mnogo manje vežbaju, mnogo je teže zainteresovati ih za rad i mnogo je teže animirati ih, ali uvek ima učenika koju su zagriženi i koji, ja tako kažem, ubijaju kako sviraju. Sada imam dve srednjoškolke u klasi između kojih je godinu dana razlika, a toliko se takmiče i jako su posvećene. To je jako bitno, da budu posvećeni tom poslu”, naglašava Molnar Vincer.
Iako povremeno nastupa na otvaranju izložbi, promocijama knjiga, a takođe svira flautu i u Subotičkoj filharmoniji, naša sagovornica kaže da je pedagoški rad ono što je istinski ispunjava.
“Kada počinjemo kao muzičari svoju karijeru, niko ne misli da će jednog dana biti u prosveti, zato što svako sanja o tome da bude u orkestru, da bude solista. Međutim, ni oni veliki umetnici ne mogu da prežive samo od toga da su umetnici, znači samo svirači, nego moraju da se bave i pedagogijom i nije mi žao. Jako puno stvari sam naučila od dece, a isto tako i mi možemo da prenesemo mnogo toga, pošto imamo i iskustvo sa nastupima, i jako je lepa ta saradnja, jer nismo u grupnoj, nego u individualnoj nastavi i radimo jedan na jedan sa decom”, poručuje Kristina Molnar Vincer.
Više vesti iz ovog grada čitajte na ovom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
