Profesorka Medicinskog fakulteta: Trenutna epidemiološka situacija javno-zdravstvena pretnja

Pekmezović je, u onlajn debati Američke privredne komore, rekla da su preporuke studije da se povećaju kapaciteti za testiranje, osnaživanje epidemiološkog nadzora, kao i jačanje kapaciteta zdravstvenog sistema, kako bi se obim oboljevanja sveo na meru koja omogućava nesmetano funkcionisnaje zdravstvenog sistema.

Ona je predstavila rezultate studije koja je sprovedena od avgusta do oktobra, a posmatrali su period pandemije od marta do oktobra na osnovu zvanično dostupnih podataka, uz anketiranje 804 ispitanika iz Beograda.

Među ispitanicama 41,4 odsto njih je odgovorilo da nije zabrinuto zbog pandemije i ne smatra da može da dobije kovid-19, dok je 70 odsto anketiranih odgovorilo da uvek nosi masku i drži fizičku distancu, navela je Pekmezović.

Saradnica Ekonomskog instituta Ljiljana Pejin rekla je da je u periodu od januara do juna praćena realizacija zdravstvenih usluga, odnosno smanjena je njihova dostupnost zbog prelaska ustanova u kovid sistem rada, ali smanjen je i obim usliga.

Dostupnost usluga je smanjena, zbog ulaska ustanova u kovid sistem, nehitne zdravstvene usluge su odložene, lekari su prebacivani iz ustanova, a i oni su oboljevali, rekla je Pejin.

Pejin ističe da je smanjen obim usluga nastao zbog straha pacijenata, posebno onih sa hroničnim bolestima, ali u jednom trenutku i zbog izostanka gradskog prevoza.

Ona je ukazala da je za petinu manje bilo mamografskih pregleda, za 40 odsto manje bronhoskopija, površinski radiološki tretmani su rađeni 55 odsto manje, a pad u aplikaciji insulinske terapije je 18 odsto.

Zabeležen je pad od 88 odsto u korekciji ahtihiperglikemijske terapije za trudnice, rađeno je za 24 odsto manje angiografija i koronografija, rekla je Pejin, uz napomenu da ovo nije slučaj samo u Srbiji zbog pandemije.

Ljudi neće umirati od kovida, nego i zbog kovida, istakla je ona.

Pejin je istakla primer u kojem je većina evropskih zemalja integrisala privatni zdravstveni sektor u borbu protiv širenja zaraze, posebno za usluge privatnih laboratorija koje su omogućile veliki obuhvat testiranja.

Kapaciteti u Srbiji nisu integrisani u borbu protiv pandemije, rekla je ona i istakla da bi u situaciji kada su RFZO troškovi veći za 30 odsto nego što su planirani u ovoj godini, trebalo bi razmisliti i o tome.

Telemedicina je u vreme kovida dobar i pouzdan način da se rešavaju brojni problemi, rekla je Pejin i navela primer portala E-zdravlja Ministarstva zdravlja, kao i pojedinih portala privatnih ordinacija ili udruženja pacijenata.

Stručnjak za imunizaciju UNICEF Dragoslav Popović upozorio je da je u prvoj polovini godine redovna vakcinacija dece pala od pet do 12 odsto, a posebno ih brine pad u vakcinaciji MMR vakcinom, gde je zabeležen najniži obuhvat.

Nova dobra vest je uvođenje pneumokokne vakcine za odrasle, rekao je on, ali je dodao i da imunizacija protiv sezonskog gripa nije garant da će proizvesti efekat zaštite koji se očekuje.

Popović je ocenio da je dobro što je Srbija član globalnog saveza Kovaks, a taj savez očekuje prve doze vakcine kovid-19 krajem prvog kvartala 2021. godine.

On je naveo da bi trebalo da bude vakcina za tri odsto od ukupnog broja stanovništva, pre svega za zdravstvene radnike i one u sistemu socijalne zaštite.

Učešće u Kovaksu ne prejudicira nabavku vakcinu iz drugih izvora, a takva nabavka je i dobrodošla, ali za sve vakcine su potrebne ozbiljne pripreme terena, rekao je Popović.

To su dobre vesti, ali i izazov, posebno u planiranju i vakcinaciji. Ta vakcinacija mora ići sa ovom planiranom, rutinskom, koja ni u jednom trenutku ne sme da se prekine, ukazao je on.

Popović je rekao da je studija pokazala i da je većina Beograđana neodlučna kada je reč o prihvatanju vakcinacije, 45 odsto, devet odsto je navelo da to zavisi ko je njen proizvođač, četvrtina je za vakcinaciju, a isto toliko protiv.

Američka privredna komora zapošljava 97.000 ljudi u Srbiji i navodi da je glavni cilj studije da se pomogne borba protiv pandemije korona virusa.