Profesorka na PMF-u u Novom Sadu: Nisam optimista da će državna matura biti uvedena za dve godine

To za Danas kaže Zorana Lužanin, profesorka na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu i bivša državna sekretarka u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Obrazlažući šta je sporno u dosadašnjim pripremama za uvođenje maturskog ispita na kraju srednjeg obrazovanja, ona napominje da istim testom neće biti moguće ostvariti i sertifikacionu i selekcionu funkciju državne mature.

– Suviše je teško napraviti jednu vrstu provere koja je istovremeno sertifikacija o završenoj srednjoj školi i služi za selekciju kandidata za upis na fakultete. Na primeru završnog ispita na kraju osnovne škole vidimo da sertifikaciona funkcija ne postoji, jer se mala matura može položiti i sa nula poena. Mi još ne znamo koji će biti minimalan broj poena za uspešno završavanje srednje škole, pošto u pravilniku piše da će on biti naknadno određen. Ako se usvoji rešenje da se to može sa nula poena na državnoj maturi, što lično mislim da bi bila sramota, postavlja se pitanje kako će se ti rezultati koristiti za selekciju kandidata. Ako testovi na državnoj maturi budu laki pojaviće se veliki broj kandidata sa maksimalnim brojem bodova pa nije jasno kako će se oni rangirati – navodi Lužanin.

Ona napominje da je predlog PMF-a da državna matura za početak ima samo sertifikacionu ulogu, a da bi kroz period od najmanje tri godine trebalo proceniti da li predloženi model mature zaista realno oslikava postignuća učenika tokom srednjoškolskog obrazovanja.

– U tom periodu će se moći analizirati uspešnost učenika i utvrditi korelacija uspešnost na maturi sa uspehom na prijemnom ispitu. Istovremeno, analiziraće se i uspešnost testova, tipova zadataka, načina polaganja, pravednosti polaganja i koncepta uopšte – ističe naša sagovornica.

Kao jedan od najvećih problema postojećeg koncepta ona navodi nameru da svi učenici, bez obzira na vrstu srednje škole koju su pohađali, rade identične testove u sklopu državne mature.

To, kako pojašnjava, znači da će učenik koji pohađa srednju stručnu školu, koji je imao dva časa matematike nedeljno i koji ne želi da studira, već da se posle završetka te škole zaposli, morati da radi isti test iz matematike kao i učenik koji je završio prirodno-matematički smer u gimnaziji, a namerava da upiše Elektrotehnički fakultet.

– Predlog državne mature predviđa da za potrebe sertifikacije učenici svih obrazovnih profila polažu isti test iz maternjeg jezika i gotovo svi iz matematike (osim profila koji u planu matematiku imaju samo u dve školske godine). Uvidom u obrazovne standarde za kraj srednjeg obrazovanja, kao i programe nastave za različite obrazovne profile, jasno se vidi da je takav pristup pogrešan. Nemoguće je istim testom proveriti stepen usvojenosti i razvijenosti znanja i umenja koji proizilaze iz različitih programa – ističe Lužanin, uz opasku da im na sastancima sa nadležnim iz Projekta državne mature nikada nije razjašnjeno zašto svi đaci treba da rade iste testove.

Na naš komentar da će pitanja u testovima biti na osnovnom, srednjem i naprednom nivou što će fakulteti moći različito da vrednuju pri izboru budućih studenata, pa tako, recimo ETF i Filološki neće tražiti isti nivo iz matematike, Lužanin postavlja pitanje znači li to da će kandidat koji konkuriše za ETF raditi samo zadatke sa naprednog nivoa i da li će mu biti potrebno da uradi i zadatke sa osnovnog nivoa da bi položio maturu.

– Mi smo tražili da nam bude prikazano kako će sve to izgledati. Nije nam jasno zašto je toliko toga skriveno. Lično se najviše plašim da će većina fakulteta uvesti i dodatne prijemne ispite što bi bilo nekorektno prema učenicima. S druge strane, razumem fakultete koji uz ovakav koncept državne mature žele da zadrže prijemne ispite da bi osigurali kvalitet i svojih studijskih programa i studenata. Visoko obrazovanje je spremno da radi zajedno sa kolegama iz Projekta kako bismo pronašli najbolja rešenja jer ne smemo da izgubimo nijednog učenika, a kamoli da napravimo greške, koje ćemo posle teško moći ispraviti. Univerziteti treba da budu institucionalno uključeni u projekat, a ne da im se serviraju gotova rešenja. Veliki broj pitanja koja smo postavljali na sastancima su ostajala bez odgovora – kaže Lužanin, ilustrujući to i nejasnoćama da li će se na osnovu rezultata mature određivati ko će biti budžetski studenti, šta će biti sa privatnim fakultetima i da li će i njihovi najbolji studenti moći da konkurišu za budžet.

Još jedna od dilema je kako će se učenici pripremati za maturu jer pripreme na fakultetima teško da će biti izvodljive.

Lužanin kaže da je i trenutni sistem nepravedan prema učenicima, jer ove pripreme nisu dostupne onima koji žive van univerzitetskih centara, uključujući i pripreme koje neke visokoškolske ustanove drže besplatno.

A ako se ostane pri postojećem modelu, postavlja se pitanje na koji način će učenici, pre svega iz srednjih stručnih škola, uspeti da se pripreme za zahtevne testove.

– Zakonom o srednjem obrazovanju i vaspitanju je određeno da je škola dužna da organizuje pripremu svih učenika za polaganje maturskih i završnih ispita u obimu od najmanje pet odsto od ukupnog godišnjeg broja časova iz predmeta iz kojih se polaže matura. Ova odredba još više potencira neravnopravnost među učenicima jer učenik koji pohađa prirodno-matematički smer ima na raspolaganju veću dodatnu podršku koja je zakonski garantovana. Ipak, ova odredba je dodatno besmislena jer propisuju da je škola u obavezi da obezbedi dodatna samo tri časa za pripremu maturskog ispita za učenike koji pohađaju obrazovni profil sa fondom od dva časa nedeljno – ilustruje Lužanin.

Ona napominje da je državna matura u Srbiji izuzetno skup i složen proces i da je potrebno angažovanje velikog broja stručnjaka koji bi tom poslu morali biti posvećeni svakog dana tokom osmočasovnog radnog vremena.

Trenutno su, podseća, u najvećoj meri stručnjaci angažovani kroz radne grupe, ali im je to dodatni posao.

Lužanin na kraju kaže da sve odluke treba da budu zasnovane na podacima do kojih se mora doći kroz istraživanja, jer u suprotnom one neće biti valjane.

Opterećenje za nastavnike

– Srbija bi na osnovu trenutnog predloga državne mature bila jedina zemlja u okruženju koja ima dva velika ispita (završni ispit na kraju osnovnog i državna matura na kraju srednjeg obrazovanja) koji se realizuju u gotovo istom periodu. To će dodatno opteretiti nastavnike u celokupnom douniverzitetskom obrazovanju. Trenutno to dodatno angažovanje za najveći broj nastavnika nije ni finansijski ili na neki drugi način podržano. Drugi problem koji se realno može očekivati jeste potreba za velikim brojem kvalitetnih ocenjivača testova iz opšteobrazovnih predmeta. Treba voditi računa da na oba testa moraju da postoje zadaci različitog tipa što obuhvata i zadatke otvorenog odgovora koji zahtevaju daleko više vremena i veću stručnost ocenjivača – ističe Zorana Lužanin.

Nerešiv zadatak

– Pitanje rangiranja kandidata prilikom upisa je gotovo nerešiv programerski zadatak. Sistem sa „listama želja“ ovde ne može da funkcioniše kao u srednjim školama, jer se javlja dodatna varijabla budžetskog, odnosno samofinansiranja. Ako je student po prvoj želji primljen na samofinansiranje, kako ćemo znati da li želi da upiše te studije ili će se zbog nedostatka novca radije opredeliti za drugu želju? Nadalje, različiti studijski programi će zahtevati različite načine bodovanja. Različiti fakulteti u zemlji će različito bodovati ulazne parametre pri upisu sličnih ili istih studijskih programa. Ovo je takođe veliki problem, koji je potrebno softverski rešiti – kaže Zorana Lužanin