Profesorka povodom najave „belog štrajka“ prosvetara: Kolege, postajemo beli medvedi

Priznajem da nisam znala o kakvom je štrajku reč, ali mi nije slutilo na dobro. „Belo“, kao pridev, me podseća na bele listiće koji su obeležili parlamentarne i predsedničke izbore 2012. godine, na belu smrt kao posledicu dužeg boravka na ekstremno niskim temperaturama, na četiri nutricionističke bele smrti, na ugrožene bele medvede…

Kada sam saznala o čemu se radi, a radi se o tome da navodno nećemo upisivati ocene do 11. oktobra, a onda ćemo, ako se ne ispune zahtevi, svim učenicima upisati petice kako bismo ukazali na besmislenost ocenjivanja pod pritiscima, preplavile su me najrazličitije emocije.
Obično me na pragu nove školske godine zaprepaste i zbune odluke resornog Ministarstva, ali ovog puta ih je pretekao i prevazišao jedan sindikat.

S obzirom na to da već više od deset godina nisam član nijednog sindikata, ne znam po kom principu donose odluke i kako funkcionišu.

Da li pitaju svoje članstvo šta oni misle o odlukama ili ih sindikalna vrhuška samostalno usvaja, a onda ih pompezno obelodani u javnosti? Što se tiče pomenutog štrajka, ne mogu a da ne citiram čuvenog deda Staju koji, na kraju „Mikijeve radionice“, gledajući glomazni satni mehanizam pita: „Čemu ovo služi, a uz to i ne radi?“

Pa, poštovani deda Stajo, moglo bi da služi tome da se još više podignu tenzije između roditelja i nas koji im učimo decu, a to sigurno ne bi radilo ni za čiju dobrobit. Mislim da prosvetiteljima (ne volim reč prosvetari) ne priliči UTA-TA pokazna vežba za bahate, poznatije kao „Znaš-li-ti-ko-sam-ja“, roditelje.

Da li će ta naša UTA-TA igrica impresionirati one zbog koje je pokrećemo i dovesti do cilja kome težimo?!

Pa, naravno da neće! Umesto toga, bolje bi nam bilo da se svi presaberemo i da vidimo šta nam je činiti.

Kolege, prepušteni smo sami sebi. Postajemo retka, ugrožena vrsta poput belih medveda, samo bez zaštite. Zanemarivani smo i maltretirani već dugo od države, raznih sindikata, pojedinih roditelja i dece koja su, verujte, najmanje kriva za svoje ponašanje.

Ne možemo da očekujemo da vratimo ugled svog poziva tako što ćemo i dalje skakati na svaki mig Ministarstva i bespogovorno ispunjavati sve što nam nalože.

Ugled nam neće vratiti nikakve represivne mere, već naše zalaganje da prave vrednosti postavimo na mesto.

Za svoj ugled moramo da se izborimo sami, svojom odlučnošću i rešenošću da učinimo sve što je do nas kako bismo koliko-toliko održali jedva tinjajući plamen prosvetiteljstva u zemlji na čija su preostala bogatstva neki očigledno bacili oko.

Autorka je profesorka iz Bora

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.