Profesorka psihologije za Danas analizira da li je zvuk koji je ispušten na protestu mogao da izazove masovnu histeriju

Ona kaže da je jedna od teorija koje se pojavljuju u javnosti, da bi se objasnili događaji od 15. marta kada su ljudi duž ulice Kralja Milana masovno počeli da beže gonjeni doživljajem zvuka nalik avionu ili vozilu koje se približava, ta da se radi o masovnoj histeriji.

Šta je masovna histerija (MPO)?

Bodroža objašnjava da masovna histerija ili, stučnije rečeno, masovno psihogeno oboljenje (MPO) predstavlja pojavu širenja telesnih simptoma (poput vrtoglavice, bola u grudima, glavobolje, nesvestice) i emocija (straha, anksioznosti) u grupi ljudi i to najčešće vizuelnim ili verbalnim putem.

„Po pravilu, MPO se konstatuje onda kada se definitivno utvrdi da ne postoje objašnjivi i potvrđeni uzroci opisanih doživljaja, odnosno kada se ovakvi telesni simptomi ne mogu pririsani nekom drugom objektivno utvrđenom faktoru. Grupa ljudi u kojoj se MPO javlja najčešće je iskusila stresan događaj koji percipiraju kao okidač njihovih simptoma. Važno je napomenuti i da se MPO se po pravilu javlja u situaciji kada su ljudi već pobuđeni – npr. uzbuđeni zbog nečega, nakon sportske aktivnosti ili drugih okolnosti koje povećavaju pobuđenost čitavog organizma“, objašnjava psihološkinja.

Da li je subotnji događaj mogao biti MPO?

Bodroža ukazuje da događaj treba razložiti na dve komponente – neposredno iskustvo koje su građani na protestu imali, a koje ih je navelo da počnu da beže i telesni doživljaji neposredno nakon događaja. Drugo su telesni i zdravstveni simptomi koje su počeli da osećaju u vremenu nakon događaja (npr. od 10ak minuta nakon događaja pa do jednog celog dana kasnije).

„Veliki broj protestanata svedočio je da su čuli neobičan snažan zvuk, nalik huku, velikom avionu ili vozilu koje se velikom brzinom približava, a koje ih je nagnalo da počnu da beže. Na snimcima sa protesta se vidi i da su građani, pod uticajem zvuka koji se približavao, počeli da se okreću iza sebe, a potom videvši i druge koji beže u stranu, da i sami beže. Čini se da je zvuk koji je naveo bar deo građana da se okrenu iza sebe bio nedvosmisleno prisutan, ali se može spekulisati da li je to bila vika i tabananje onih koji su se već dali u beg ili je to bio zvuk iz neidentifikovanog izvora za koji se nagađa da je zvučni top“, kaže profesorka.

Dodaje da je samo srećom, veliki deo građana je ostao pribran, te je sprečen stampedo koji bi mogao dovesti do daleko ozbiljnijih posledica.

Drugi deo svedočenja, po njenim rečima, tiče se zdravstvenih problema koje su građani imali nakon ovog događaja. Uobičajeni telesni i zdravstveni simptomi MPO su vrtoglavica, bol u grudima, nesvestica, glavobolje. Deo simptoma koje građani opisuju, uklapa se u ove telesne senzacije. Međutim, kaže ona, neki gađani su doživeli pucanje bubnih opni, krvarenje iz uha, probleme sa srcem, kao i zastoj pejsmejkera ili, u ekstremnim slučajevima, srčani udar.

Ona ukazuje da se većina ovakvih simptoma, kao i zastoj pejsmejkera ne uklapa u opise simptoma koji se javljaju u sklopu MPO.

„Za prikupljanje svedočenja ljudi koji su iskusili različite telesne senzacije jako je važno razdvojiti koji simptomi su se pojavili neposredno nakon događaja – npr. u prvih par minuta, od onih koji su dolazili u vremenu koje je usledilo. Razlog je taj što se MPO razvija tako što ljudi vide druge ljude u određenom stanju ili čuju verbalne iskaze drugih koji svedoče o sopstvenom telesnom stanju, pa budući da su i sami iskusili isti snažan stres, svoje čak i minorne telesne senzacije počinju da pripisuju događaju, a neretko se dešava i da autosugestijom pojačaju doživljaj telesnih simptoma. Recimo, iako su samo bili trenutno zaplašeni snažnim zvukom, videvši druge koji pokazuju znake vrtoglavice, glavobolje i slično, ljudi sami kod sebe nesvesno podstaknu ovakve telesne doživljaje. Za ovakav razvoj simptoma potrebno je neko vreme, bar nekoliko minuta do sat vremena, tj. oni se ne pojavljuju momentalno“, navodi Bodroža.

Psihološkinja kaže da važno je osvrnuti se i na to da MPO gotovo po pravilu nastaje u situaciji kada su ljudi već telesno pobuđeni, a da to nije bio slučaj u početnoj situaciji u subotu, jer su ljudi stajali mirno u tišini.

Dodaje da nije bilo skakanja, zadihanosti, uzbuđenja i drugih aktivnosti koje bi povećale pobuđenost organizma ljudi i da to smanjuje verovatnoću da su prvi simptomi bili posledica MPO, jer prisutni građani nisu imali telesne simptome koje su tako brzo mogli da reinterpretiraju kao posledicu zvuka koji su čuli i opšteg bežanja. Međutim, kasniji razvoj zdravstvenih problema, kaže ona, mogao je biti posledica straha koji je nastao u minutima koji su sledili.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by 020media.rs (@020media)

„Ne može se sa sigurnošću tvrditi da su događaji od subote posledica MPO, odnosno da je ovo jedino i isključivo objašnjenje iskustava ljudi. Neophodno je dalje prikupljanje svedočanstava uz naročit oprez i razdvajanje simptoma koji su nastali u prvim minutima događaja, od onih koji su nastali kasnije“, kaže profesorka.

Bodroža napominje da treba posebnu pažnju posvetiti onim simptomima koji nisu uobičajeni deo simptomatologije MPO, poput pucanja bubnih opni, krvarenja iz uha, zastoja uređaja poput pejsmejkera.

„Konačno, ukoliko se utvrdi da je postojalo „oružje“ koje je upotrebljeno, nije isključeno da su i neki simptomi koji se često vezuju za MPO, nisu zaista posledica i samog zvučnog udara. Na kraju, treba napomenuti da simptomi nastali MPO postepeno nestaju najčešće već u toku jednog do dva dana“, kaže Bojana Bodroža za Danas.