Profesorka tehničke škole u Trsteniku za Danas: Teško je gledati sebe na televiziji po milion puta jer mediji i dalje emituju snimak

Ovim rečima Marija Stevanović, profesorka engleskog u Tehničkoj školi u Trsteniku, za Danas komentariše kako se oseća nakon što je hiljade prosvetnih radnika iz cele Srbije u znak solidarnosti sa njom prošle nedelje učestvovalo u protestima i podiglo glas da se zaustavi nasilje nad nastavnicima u školama.

Profesorka Marija trenutno je na bolovanju, zbog čega nije učestvovala u jednočasovnom štrajku upozorenja koji su organizovale njene kolege iz Tehničke škole, a koji su članovi Sindikata obrazovanja Srbije.

Ipak, u četvrtak se srela sa kolegama iz sindikata i predsednicom SOS-a Valentinom Ilić, što je bila prilika za razgovor o tome kako obezbediti bolji pravnu zaštitu zaposlenih u školama.

– Saznali smo da je odavno predviđeno da kad učenik napravi ozbiljniji prekršaj roditelji po prijavi škole mogu da budu novčano kažnjeni, ali se to u praksi ne događa. Zašto ne bismo na početku školske godine svim roditeljima pročitali šta piše u zakonu? Neka se potpišu da su obavešteni i da su razumeli, na taj način ćemo imati na papiru da su svi primili k znanju. Mi kao nastavnici ćemo da zabeležimo svaki incident, da bismo o svemu imali pisani trag, a ako se nešto desi, škola može da pokrene postupak da bi se roditelji novčano kaznili. Mislim da bi neke stvari mogle da se spreče kada bi roditelje „udarili“ po džepu – kaže naša sagovornica.

Ona dodaje da uvođenje statusa službenog lica za sve zaposlene u školi očigledno nije najbolje rešenje i da bi trebalo unaprediti postojeću zakonsku regulativu. Takođe bi, dodaje, bilo dobro da svaka škola ima školskog policajca.

– Mi smo ranije imali školskog policajca koji je bio zadužen za sve škole u opštini što je besmisleno, jer ne može da stigne da obiđe sve i pritom da radi i drugi posao. Mislim da bi bilo dobro da svaka škola ima školskog policajca jer bi se učenici drugačije ponašali kad bi znali da je stalno prisutan, a i nastavnici bi se osećali sigurnije – kaže Stevanović.

Ona ističe i da nije nesprovodivo da se zabrani upotreba mobilnih telefona na času, dodajući da neke škole praktikuju da učenici telefone ostavljaju u kutiji na ulazu u učionici.

Profesorka Marija nerado se seća kobnog dana. I sama kaže da joj teško pada što se u medijima i dalje prikazuje snimak na kojem joj učenik izmiče stolicu nakon čega je pala, a u pozadini se čuje smeh celog odeljenja.

Deo javnosti, pa i njenih kolega bili su kritični jer nije odmah nakon incidenta napustila čas i prijavila učenike.

Naša sagovornica je više puta u medijima objašnjavala da nekih stvari koje su se dogodile nije bila svesna, otuda je ostala u učionici i održala čas do kraja.

Pojedini su komentarisali neformalnu atmosferu na času, pitajući se zašto to dozvoljava. Neki su na njenom licu koje se vidi u tih nekoliko sekundi snimka, pročitali strah. Drugi pak blagost, uz komentar da ne ulazi svako namršten u učionicu.

Profesorka kaže da razume kolege koje interesuje šta se dešavalo na času i napominje da su pomenuta tri učenika zakasnila i u učionicu ušla nakon što je zvonilo.

– Jedan je prišao jer je navodno hteo da greje ruke na radijatoru…sve se izdešavalo brzo. Učionica nije bila puna jer u tom odeljenju ima samo 11 učenika, a tog dana ih je osmoro bilo u školi. Teško je gledati sebe na televiziji po milion puta jer mediji i dalje emituju snimak, teško je davati izjave u policiji, ali ako je negde moralo da se slomi, možda postoji razlog zašto se to meni desilo. Drugi ne bi ovoliko pričali u medijima, ali mene nešto tera kako ova priča ne bi bila zaboravljena i da bude primer za ubuduće – iskrena je profesorka Marija.

Kaže da joj se posle svega nije izvinio nijedan od tri učenika, niti njihovi roditelji, pa čak ni ostali đaci iz tog odeljenja.

Pomenuti đaci su i ranije bili poznati po ekscesima. Pitali smo profesorku da li je atmosfera koja se vidi na snimku bila uobičajena na njenim časovima. Odgovara odrično, ali ukazuje da učenici ovog odeljenja nisu uzorni što se tiče discipline.

– Desetak dana pre tog događaja bila je najavljena poseta mom času od strane pedagoga škole i pedagoškog savetnika. Učenici su bili vrlo nonšalantni, neki su kasnili, polako su se spremali da bi se uključili u rad i zaista sam bila zatečena što ne poštuju ni mene, ni koleginice. Ponašali su se kao da su hteli sve da opstruišu. Jedna koleginica se žalila da ne žele da sklone mobilne telefone i da se koncentrišu na proste stvari. Druga koleginica je prijavila da je jedan učenik pri odgovaranju preuzeo identitet drugog, koji tog dana nije bio u školi, da ne bi dobio jedinicu – navodi Stevanović.

Posle svega, profesorka kaže da razmišlja da po povratku na posao traži da više ne predaje pomenutom odeljenju. Ne gubi veru u dobre đake, kojih ima u svakoj školi. Uoči razgovora za Danas nekoliko učenica se dogovaralo da dođu da je posete i da joj donesu cveće.

– Nije sve tako crno. To što se ovi učenici nisu pokajali zbog svog postupka ne znači da su sva ostala deca loša. Ima dosta njih koji su savesni, vredno uče, spremaju se za studije ili za rad, znaju šta je dobro, a šta je loše. Meni je to bitno, kao i da roditelji, kad dođu u školu, budu svesni gde su došli. Mi imamo 20 minuta velikog odmora i oni hoće da po svaku cenu završe ono zbog čega su došli, ili da opravdaju časove ili da popričaju sa nastavnicima. Svi imaju pravo na pauzu od pola sata, i lekari i sudije, kod njih ne može da se uđe tek tako. A naša vrata su uvek otvorena, nemamo ni minut odmora – kaže naša sagovornica.

Profesorka nije želela da komentariše vest koju su preneli neki mediji, da je navodno učenik koji joj je izmakao stolicu pokušao samoubistvo.

Rađeno dosta na prevenciji nasilja

– Ova škola ima pedagoga i psihologa koji su angažovani sa 100 odsto radnog vremena, ali je i to malo za normalan rad jer se od njih traži da rade mnogo administracije, pa nemaju toliko vremena koliko bi bilo potrebno. Rađeno je i dosta radionica na prevenciji nasilja. Predstavnici MUP-a su takođe držali predavanje o štetnosti droga – ističe Stevanović.