Za empatiju i čovekoljublje u ovakvom sistemu nema mesta: Profesorke iz Novog Pazara o nasilju u školama

Država, osim organizovanja dobrovoljne predaje ilegalnog oružja, nije ostvarila gotovo nijedan vidljivi pomak kada je reč o poboljšanju uslova u kojima odrastaju deca i uspostavljanju okolnosti unutar kojih ne bi više bilo moguće da se ponove tragedije iz maja prošle godine.

O tome svedoče brojne izjave učitelja, nastavnika i profesora koji sve češće javno govore sa čime se sve suočavaju prilikom obavljanja ovog, reklo bi se, najvažnijeg posla u društvu – obrazovanja.

Profesorke iz Novog Pazara o uslovima u kojima obavljaju poziv

Imajući u vidu da se uvek najviše čuju glasovi onih koji se nalaze u Beogradu, pitali smo dve profesorke iz Novog Pazara o tome kako doživljaju stvarnost i uslove u kojima obavljaju svoj poziv.

Melida Rebronja, profesorka je maternjeg jezika u novopazarkoj gimnaziji već dve decenije.

– Volim svoj posao i smatram da ne postoji ljepši. I smatram da je ljubav prema poslu najvažniji zalog svakog uspjeha. Rad sa mladima, osim što im prenosimo znanja iz određenih oblasti, podrazumijeva i značajno oblikovanje ovih mladih bića. Pravo je iskušenje danas učestvovati u vaspitanju učenika, kada su u društvu potpuno poremećene vrijednosti – kaže Rebronja za Danas.

Profesija nastavnika je prilično devastirana, dodaje.

– Urušen je pretpostavljeni kapacitet nastavnika da bude uzor kojim streme mladi. Ne cijeni se napor nastavnika koji danas radi u vrlo otežanim uslovima. Pretrpani birokratskim poslovima, opterećeni formom, raznim ishodima i standardima, formativnim sveskama i ćahatima, nastavnici zapravo imaju vrlo malo prostora da rade na oblikovanju dječije ličnosti, a po mom mišljenju, to je najvažnija uloga prosvjetnih radnika. Na časovima, pored usvajanja znanja, učenici treba da razvijaju plemenitost, empatiju, čovjekoljublje, treba da rješavaju probleme komunikacijom i razgovorima. Za sve to u ovakvom sistemu školstva nema prostora – kaže sagovornica Danasa.

Ne čude scene nasilja kojima svadnevno svedočimo u školama

Ne čudi onda prilična ,,pogubljenost“, dezorijentisanost, otuđenost i scene nasilja kojima svjedočimo svakodnevno u školama, smatra.

– OŠ ,,Ribnikar“ nam je svima alarm da se nešto iz korijena mora mijenjati u sistemu obrzovanja. Opet se vraćamo na obespravljenost nastavničkog poziva. Veliki pritisak nastavici trpe od roditelja koji, i sami izgubljeni u moru svakodnevnih pritisaka, postaju nesnađeni, nezadovoljni, a onda svoje frustracije projektuju na nastavnike. Traže dobre ocjene bez pokrića, a kad se to ne desi – pišu prijave, galame, prave scene. Sve to gledaju i upijaju djeca, koja onda dodatno ne poštuju figuru onog ko bi trebalo da im je uzor – kaže Rebronja.

U Gimnaziji, koja je elitna škola u Novom Pazaru, napominje, fizičko nasilje nije česta pojava.

– Dobro su organizovane službe koje rade na preveniranju. Ali nije samo fizičko nasilje – nasilje. Djeca su danas izložena medijskoj torturi kiča, šunda, potpuno izvitoperenih vrijednosti koje utkivaju u svoje vrednosne sudove. Društvene mreže dodatno produbljuju jaz između stvarnog i fiktivnog, važnog i nevažnog. Nije rijetko da neki učenici sa nipodaštavanjem posmatraju na one koji su slabijeg socijalnog stanja, namećući lažni sjaj materijalnog kao nešto što treba cijeniti – ističe Rebronja.

Iz svoje perspektive i kao nastavnika i kao roditelja moram potcrtati težinu stanja u kome se danas prosvjetni radnici nalaze, kaže dalje.

– Odrezana su im krila, a od njih se očekuje najvažniji let u kreiranju ličnosti učenika. Ako su temelji jednog društva obrazovana omladina, mislim da se u nju premalo ulaže i da je poprilično zapostavljena. Posljedica te devastiranosti su nasilje, pogubljenost, otuđenost, neznanje. Kao pojedinac koji vrlo osviješteno uviđa da ,,brod tone“, sama pokušavam da pojačano radim na onim momentima za koje znam da su važni. Njegujem ljubav, kosmopolitizam, organizujem debate u kojima učenici izražavaju svoje misli i stavove, a ja onda na osnovu toga planiram i trasiram put kojim ih dalje oblikujem. Njegujem kritičku svijest kod svojih učenika, a generacije uspješnih koje sam izvela, govore mi da uloženi trud nije uzaludan – opisuje nam sopstvena iskustva naša sagovornica.

Nasilno ponašanje kod dece je uvek signal da neke njihove potrebe nisu zadovoljene

Banina Muderizović, profesorka je u Medicinskoj školi „Dva heroja“ u Novom Pazaru.

– Kada govorimo o porastu nasilja gde su uključeni mladi, tu postoje četiri osnovna faktora koji su uzročnici devijantnog ponašanja mladih. To su na prvom mestu porodica, na drugom vršnjačke grupe, mediji i škola. Ako budemo ulazili u svaki ovaj faktor pojedinačno, videćemo da zaista imamo poremećen sistem vrednosti u svakom od ova četiri. Mi u današnjem trenutku imamo popularizaciju ljudi iz kriminalnog miljea koji su predstavljeni kao heroji, tome između ostalog doprinose razni rijaliti programi, koji upravo omogućavaju veoma problematičnim ljudima da se eksporniraju i zauzimaju medijski prostor. Mladi ljudi pronalaze svoje idole u njima, a samim tim i neke stvari koje oni prikazuju, prvenstveno oružje, što dovodi do potrebe da ga i oni nabavljaju. Nasilno ponašanje kod dece je uvek signal da neke njihove potrebe nisu zadovoljene ili da se osećaju neshvaćeno i ugroženo – kaže Muderizović.

Često se insistira na autoritetnom modelu ponašanja gde deca „treba da se vide, ne i da se čuju“, što je pogrešno i može dovesti do eskalacije agresivnosti, dodaje.

– Sa decom moramo zaista puno da radimo, i kada vidimo neke promene, naša je obaveze da reagujemo. Iskustva prosvetnih radnika, upravo potvrđuju činjenicu da mi u učionici uvek primetimo promene kod dece i uvek reagujemo, te promene uvek se manifestiju kroz povlačenje učenika u sebe, ili vidno eksponiranje u društvu i agresivna komunikacija sa predmetnim nastavnicima – objašnjava Muderizović.

Kako dodaje, u svakoj školi postoje timovi i nastavnik koji uoči takve promene kod učenika, reaguje tako što obavesti timove koji dalje preuzimaju obavezu i reaguju.

Suština vaspitanja i obrazovanja jeste osećaj ravnopravnosti

– Mladima treba omogućiti prostor da mogu da izraze svoje mišljenje, stavove, pa čak i potisnuta nezadovoljstva, i time zapravo doprinosimo osnaživanju mladih, njihovom sazrevanju, ali i ih uvažamo kao ravnopravne sagovornike i članove zajednice. Mislim da ključ u tome omogućiti mladima osećaj ravnopravnosti sa ostalima i tu je suština vaspitanja i obrazovanja. Deca usvajaju i modele ponašanja iz kuće i to se često prenosi i u komunikaciji sa svojim vršnjacima, tako da je dom, odnosno porodica jako važna karika u formiranju mladih – objašnjava sagovornica Danasa.

Danas je škola delimično bezbedna vaspitno obrazovna institucija, kaže dalje.

– Istina je da postoje timovi, uprava škola, školski policijaci, međutim problem koji se desi u momentu, može da dobije nesagledive negativne razmere, a mi moramo da poštujemo procedure, koje nekada traju i nekoliko dana, u tom slučaju učenici se odstrane od škole, a tu je i ulica, koja onda preuzima obavezu „škole“. Moraju se procedure izmeniti, kako bi se odmah reagovalo u rešavanju problema. Uloga nastavnika može da bude mnogo značajnija, ali zakon u tom pogledu stavlja po strani nastavnika i umanjuje mu ulogu i značaj. Moramo da znamo da nastavnik poznaje učenike, isto koliko i njihovi roditelji, jer sa njima često provode više vremena nego njihovi roditelji i da je iz tog razloga prosvetni radnik zauzima više karika u obazovno vaspitom procesu i jedan je od ključinih faktora koji prepoznaje i reaguje kada se kod učenika uočavaju neke promene u ponašanju, koje obično mogu da eskaliraju – zaključuje Muderizović.

Još vesti iz ovog grada

Na DUNP predstavljeni novi programi Fonda za nauku Srbije

Počinje obeležavanje Dana Sandžaka

SPP disciplinuje svoje članove: Isključeno 35 partijskih aktivista u Sjenici i Tutinu

Na ukorićenim rekama u Novom Pazaru biće izgrađeno 19 novih mostova