Predsednik SAD Barak Obama započeo je borbu koja će dugo trajati s republikancima kada je obelodanio nacrt budžeta „težak“ gotovo četiri biliona dolara koji podiže poreze, smanjuje vojne troškove i povećava nacionalni deficit na najviši nivo od Drugog svetskog rata. Obamin prvi budžet izazvao je protest republikanaca, nagoveštavajući sukob na Kapitol hilu gde predsednik mora da izdejstvuje da ga usvoji Senat i Predstavnički dom.
Nacrt predstavljen na 140 strana, koji pokriva period do oktobra 2010, prognozira deficit od 1,75 biliona za ovu fiskalnu godinu, koja se završava u septembru. To jasno ukazuje na to da Obama očekuje još jedan paket mera za spas bankarskog sektora. U dokument je uključeno 750 milijardi dolara, suma koja je odvojena za osnivanje dodatnih spasilačkih fondova. Budžet takođe uključuje 634 milijarde dolara „rezervnog fonda“ za pokriće otprilike dve trećine desetogodišnjeg Obaminog plana, bilion dolara namenjenih za zdravstveno osiguranje svih Amerikanaca.
Država će prema tom nacrtu potrošiti tri i po hiljade milijardi dolara, između ostalog i na reformu sistema zdravstvene zaštite, borbu protiv klimatskih promena, vojsku i obrazovanje, i ako bude potrebno, za spasavanje bankarskog sistema. Mark Blumfild, predsednik Američkog saveta za formiranje kapitala, kaže: „Ovo je vrlo riskantan budžet. Osnovno pitanje nije da li će bogati plaćati veće poreze, većkako će ih plaćati. Mi smo jedina zemlja na svetu koja ne naplaćuje porez na potrošnju, jer nemamo PDV. Umesto toga, naplaćujemo porez na ušteđevine, na investicije, na korporacije. Ono što mene brine jeste to da bi administracija mogla da postigne suprotno od onoga što je namerila, odnosno da uguši umesto da podstakne investicije. Zato pozivam administraciju da se obrati najboljim svetskim ekonomskim stručnjacima i da ih upita da li je oporezivanje štednje i investicija najbolji način da se ostvari ekonomski rast.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
