Jedno od najtraženijih zanimanja poslednjih godina u Srbiji svakako su programeri. Iako je velika potražnja na IT tržištu za kvalitetnim kadrovima, programer se ne postaje sasvim lako.
Goran Prijić, jedan od osnivača Škole programiranja Vivify Academy u Novom Sadu, govori za Danas šta je potrebno nekome da bi bio dobar programer.
Kako ste došli na ideju da pokrenete školu programiranja?
– Za četiri godine postojanja Vivify Ideas kompanije primili smo mnogo aplikacija za posao od ljudi čije osnovno zanimanje nije programiranje. Taj broj se kreće i do nekoliko desetina kandidata na nedeljnom nivou. Ljudi iz različitih branši i industrija sa zanimanjima koja su nažalost potcenjena, nedovoljno plaćena ili društveno degradirana, pokušavaju da se prekvalifikuju u IT sektor i da sebi obezbede pristojan život. Tu smo prepoznali veliki broj ljudi talentovanih za programiranje, voljnih da uče i da ulože svoje vreme za prekvalifikaciju. Nekima smo dali šansu kroz praksu i pokazalo se da to obostrano uloženo vreme i energija daje rezultate, te da su ti ljudi nakon nekoliko meseci upornog i intenzivnog rada bili spremni za zaposlenje. Rezultat je da trenutno u našoj firmi imamo konsultante koji su školovani psiholozi, građevinci, ekonomisti, medicinari…
Škola je logičan sled svega toga, intenziviranje celokupnog procesa kako bi prekvalifikacija mogla da se primeni na veći broj ljudi, da se obezbedi kadar za rastuću IT industriju.
Kome su namenjeni ovakvi kursevi?
– Svim talentovanim ljudima koji imaju želju da se prekvalifikuju u IT. Predavanja su organizovana u večernjim satima tako da je moguće da kurseve pohađaju i ljudi koji su trenutno zaposleni.
Od kad postoji Škola programiranja Vivify Academy u Novom Sadu?
– Prvi polaznici su krenuli 15. maja na osnovni kurs programiranja. Sam koncept i sadržaj kursa smo razvijali u prethodnih osam meseci.
Šta je to što nudite vašim polaznicima?
– Da bi neko postao programer, smatramo da je potreban talenat, posvećenost, vreme i dobro vođenje. Naša škola ustvari obezbeđuje ovo četvrto: dobro i optimalno vođenje, a sam koncept kursa obezbeđuje visoku posvećenost i uloženo vreme samog kandidata.
Kursevi su osmišljeni da budu intenzivni: predavanja se održavaju tri puta nedeljno u trajanju od četiri sata, a u sklopu predavanja se radi i primena prezentovanog, tj. piše se odmah i kod kako bi kandidati što lakše ovladali znanjem. Preostala dva dana u nedelji su obezbeđena za vežbe od osam sati dnevno, i tu se uz prisustvo mentora radi na raznim zadacima gde se primenjuje znanje stečeno tokom predavanja.
Kurs je maksimalno orijentisan ka polaznicima. Pratimo progres svakog polaznika, i svaki polaznik u skladu sa svojim trenutnim znanjem dobija i odgovarajuće vežbe i zadatke sve u cilju maksimalnog ispunjenja potencijala.
U ponudi su osnovni i napredni kursevi veb programiranja. Za pohađanje Osnovnog kursa je potrebno da kandidat poseduje minimum znanja u oblasti programiranja, a preduslov za Napredni kurs je da kandidat dobro vlada znanjem koje se stiče u sklopu Osnovnog kursa.
Šta ako se neko uopšte nije susretao sa programiranjem?
– U tom slučaju radimo sa kandidatima da najpre dođu do adekvatnog znanja nakon čega će moći nesmetano da pohađaju Osnovni kurs i da iskoriste maksimum sa predavanja. To radimo kroz „nulti kurs“, koji je potpuno besplatan i osmišljen je da se radi od kuće. Periodično proveravamo progres kandidata i obezbeđujemo mogućnost da kandidat dva puta nedeljno dolazi na konsultacije u ovom periodu.
Koliko vremena je potrebno da se postane programer?
– Programer se ne postaje preko noći. Programer, sem usvajanja potrebnih znanja, mora da usvoji i poseban način razmišljanja, sagledavanja i rešavanja problema. Za to je potrebno vreme i rad zbog čega smo i osmislili tako intenzivan kurs.
Sa druge strane, treba biti svestan i da programiranje nije bauk, i da za većinu pozicija u IT nije ni potrebno svo znanje koje se stiče fakultetskim obrazovanjem, npr. napredno poznavanje algebre, znanja o kompajlerima, neuronskim mrežama… To znanje svakako jeste poželjno, ali praksa pokazuje da i ljudi bez tog obrazovanja mogu biti jako dobri programeri.
Što se tiče vremena potrebnog za prekvalifikaciju u IT, to je naravno individualno, ali rekao bih da je minimum šest do devet meseci intenzivnog rada neophodno do prvog angažmana.
Šta je najtraženije trenutno na IT tržištu?
– Trenutno na tržištu preovladava veb programiranje i programiranje mobilnih aplikacija.
Da li ih pripremate za posao, kakvu perspektivu im nudite?
– Nakon uspešno završenog Naprednog kursa, polaznik je spreman da radi manje kompleksne zadatke u okviru tehnologija sa kojima se susreo, da može samostalno da započne projekat i da ima dobru podlogu da dalje upotpunjuje svoje znanje. Mi smatramo da je to dovoljno da polaznici kod poslodavaca budu prepoznati kao neko ko uz dobro dalje vođenje i mentorstvo može biti “isplativ”, te da većina njih u kratkom periodu može naći angažman kao junior programer. Jedan od naših ciljeva jeste da neke od polaznika zaposlimo u našoj firmi, kao i da, kroz brojne kontakte u IT industriji, omogućimo visok stepen zaposlenosti nakon završenog kursa.
Planirate li širenje – i u fizičkom smislu u neki drugi grad, ali i što se tiče kurseva, neki novi kursevi?
– Za sad će fokus biti samo na veb programiranju i trudićemo se da ovaj kurs što više usavršimo i poboljšamo ponudu. Što se tiče fizičkog širenja, ideja je da tokom iduće godine krenemo sa kursevima preko interneta, na srpskom i na engleskom jeziku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
