Proizvođači malina i kupina apeluju na otkupljivače da im dodele deo ekstra zarade 1Foto: Frigo Paun

Predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina u Srbiji Dobrivoje Radović rekao je da to udruženje apeluje na otkupljivače da deo ekstra zarade podele sa proizvođačima zbog toga što se to voće izvozi po ceni od najmanje 70 odsto višoj od otkupne.

„Kilogram maline ovog leta otkupljivači su plaćali manje od dva evra, po 215 dinara po kilogramu, a sada se malina zbog povećane tražnje i smanjene proizvodnje u Poljskoj i Čileu izvozi po ceni od 3,5 evra po kilogramu“, rekao je Radović za Betu.

Dodao je da deo kupina nije ni obrana jer se kilogram plaćao od 20 do maksimalno 60 dinara po kilogramu, a sada je kilogram od 120 do 150 dinara i da bi proizvođači bili zadovoljni da im otkupljivači od ekstra zarade isplate bar još 20 dinara po kilogramu. 

Ta doplata bi, kako je rekao, motivisala proizvođače da obnove zasade malinjaka, ali i kupina, umesto da ih uništavaju.

Radović je rekao da je Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Srbije donelo odluku da subvencioniše obnovu malinjaka u Moravičkom i Zlatiborskom okrugu kvalitetnim sadnicama.

Do sada su malinjaci uglavnom podizani i obnavljani, prema njegovim rečima, nesertifikovanim, jeftinijim i nekvalitetnim sadnicama, a posledica je pad prinosa i neisplativost uzgoja.

Ministarstvo će, prema njegovim rečima, dotirati 90 odsto od cene sadnica maline da bi se obezbedio veći prinos jer je sa oko 25 tona po hektaru u proseku, pao na oko četiri tone i „u takvim uslovima ni jedna cena ne može da nadoknadi troškove i obezbedi zaradu“. 

On je rekao da ne treba dopustiti da malinjaci u Srbiji dožive istu sudbinu kao zasadi kupina koji su skoro potpuno uništeni. 

„Zbog cene kupina od 20 do najviše 60 dinara po kilogramu ove godine mnogo proizvođača nije bralo to voće, a oni otkupljivači koji su uspeli da otkupe izvesne količine sada ga prodaju po 120 do 150 dinara po kilogramu“, rekao je Radović. 

Dodao je da je ove godine i sam odustao od branja kupina na njegovim plantažama jer se nije isplatilo da se beru za 20-30 dinara po kilogramu, pošto je retko ko od kupaca plaćao 60 dinara. 

Kupine su, kako je rekao, već petu godinu za bagatelu i zato su površine sa oko 6.000 hektara svedene na maksimalno 4.000 hektara, uništene su u reonima Ražnja, Brusa, Aleksandrovca i Valjeva. 

„Potrošači su skoro potpuno odustali od konzumiranja kupina, sokova i vina i radije plate 300 dinara ‘C’ vitamin u tabletama“, rekao je Radović.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari