Proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora je suštinski strateški interes

Elektrovojvodina je kao takva prepoznata i u regionu, te nam je pre desetak dana uručeno priznanje „Biznis partner 2011“. A veza sa institucijama koje su naši partneri – Fakultet tehničkih nauka i Univerzitet u Novom Sadu, ali i mnogi drugi način je da se napredno izgrađuje jedinstvena operativna, nastavna, naučna, ali i poslovna baza“, kaže u razgovoru za Danas direktor Elektrovojvodine dr Tihomir Simić.

* Na mesto direktora Elektrovojvodine došli ste sa funkcije potpredsednika Vlade Vojvodine. Kakva su zakonska rešenja?

– Važno je naglasiti da je Elektrovojvodina Zakonom o energetici identifikovana kao zavisno privredno društvo, koje čini neraskidivi deo jedinstvenog elektroenergetskog sistema Elektroprivrede Srbije. U svim zemljama Evrope ovakvi elektroenergetski sistemi predstavljaju tehnološki i organizaciono zaokružene celine. Međutim, kada je u pitanju odnos prema vlasništvu, koje svoje korene vuče iz 53 godine postojanja Elektrovojvodine sigurno je jasno da građani, a time i Vlada AP Vojvodine, polažu svoje izvorno pravo na imovinu koja je data na raspolaganje Privrednom društvu. Imajući u vidu da je Javno preduzeće EPS vezano za vlasnički odnos prema Vladi Republike Srbije, kao instituciji koja upravlja njime preko svog Upravnog odbora, sigurno je da pozicija zavisnog privrednog društva ne oslikava realnost i potrebu građana i privrede Vojvodine da u potpunosti ispunjava sve ono što podrazumeva brzi odgovor na dinamiku sadašnjeg načina programiranja razvoja ekonomije i privrede na prostoru Pokrajine. Tačnije, očekivano je da Elektrovojvodina ima veći nivo sinergije sa ostvarivanjem ciljeva ne samo svake lokalne samouprave i grada Novog Sada već i Pokrajine u celini.

* Kako nadopunjujete tu razliku u pravnoj identifikaciji?

– S obzirom na to da ne postoje formalni, pa onda time ni operativni preduslovi da Vlada Vojvodine direktno upravlja Elektrovojvodinom, mi tu razliku u pravnoj identifikaciji dopunjujemo intenzivnom komunikacijom i usklađivanjem na svim operativnim i strategijskim planovima koji podrazumevaju jačanje elektroenergetske infrastrukture i izražavanje težišta u svim onim elementima master plana koji detaljno reguliše celokupan razvoj AP Vojvodine. Takođe, posebno izlazimo u susret razvojnim planovima lokalnih samouprava kada one ispoljavaju posebna težišta. U ovom trenutku to je najaktuelnije kada su u pitanju industrijske zone, razvojni i privredni parkovi, poslovni inkubatori i slično, ali i pojedinačni projekti koji zahtevaju dodatno obezbeđenje snage električne energije za potrebe projekata stranih direktnih investicija, za potrebe modernizacije postojećih kapaciteta industrije i privrede. Najsvežiji primer je rekonstrukcija 20 kilovoltnog postrojenja u trafostanici Novi Bečej sa kompletnom zamenom zaštitno-upravljačke opreme i izgradnja nove trafostanice u Srbobranu u koju je ugrađena najsavremenija oprema po svetskim standardima. To je potvrda da Elektrovojvodina svoju misiju realizuje u skladu sa Godišnjim planom poslovanja potvrđenim od Elektroprivrede Srbije, ali istovremeno usklađenim i sa interesima građana i privrede Vojvodine.

* Koliko je učešće Vojvodine u energetskom bilansu Srbije i strategiji energetskog razvoja Srbije?

– Grubo gledano, a to je podatak koji je poznat u našim krugovima, udeo u potrošnji električne energije Elektrovojvodine u ukupnoj potrošnji iznosi oko četvrtinu. S obzirom na to da se 920.000 kupaca električne energije nalazi u okviru nadležnosti Elektrovojvodine, u odnosu na broj kupaca u Republici Srbiji lako je izračunati koliko procenata pripada našoj teritoriji.

Kada je u pitanju energetski bilans, onda potrošnja od preko devet gigavata, koliko smo imali u 2010. godini, i verovatno cifra od blizu deset gigavata, koliko ćemo imati u 2011. godini, jasno govori o narastanju potreba i o dinamici celokupnog nivoa planiranja energetskih kapaciteta za period koji sledi. To nas podstiče da još ozbiljnije razmišljamo o jačanju infrastrukture kad su u pitanju obnovljivi izvori energije i stvaranje uslova da možemo da prihvatimo svaki proizvedeni kilovatsat dobijen iz biomase ili bilo kojeg drugog potencijalnog obnovljivog izvora za proizvodnju električne energije.

* Upozorili ste svojevremeno da će Vojvodina do 2012. godine biti u situaciji da uvozi 95 odsto struje ukoliko strateški ne priđe rešavanju problema upotrebe obnovljivih izvora električne energije.

– Vojvodina na svojoj teritoriji nema značajnije resurse sa kojima se u ovom trenutku obezbeđuje proizvodnja električne energije. To znači da unutar Vojvodine treba razvijati sopstvenu infrastrukturu do tog stepena da može iskoristiti svu proizvedenu električnu energiju iz bilo kog obnovljivog izvora. Ovo bi trebalo da predstavlja suštinski strateški interes nas koji živimo na ovom prostoru, a to nema alternativu. Prema tome, moramo se pokazati prvenstveno u iskorišćavanju vlastitih potencijala i resursa da bi se razmišljalo o bilo čemu drugom što je eventualno trajno obezbeđenje očekivanih i daljih potreba za električnom energijom, koje će sigurno rasti velikom dinamikom. Mislim da je ovo prihvaćeno kod nadležnih institucija, te da će se u svetlu planiranja energetskog bilansa Srbije kao imperativ budućnosti naći dovoljno mesta i prostora da se dužna pažnja posveti zadovoljenju i energetskih potreba Vojvodine.

* Do pre četiri godine u Vojvodini se koristio samo jedan odsto obnovljivih izvora energije. Kakva je sada situacija?

– Sada je situacija nešto bolja zato što su određeni kapaciteti za preradu biomase i korišćenje tog potencijala stavljeni u funkciju, u smislu sistemskog i organizovanog iskorišćenja izvora od biomase preko energije vetra, sunca, geotermalne energije, hidropotencijala.

U ovom trenutku, ipak, još ne možemo govoriti o značajnijem učešću u energetskom bilansu takve energije. Doprinos iskorišćenju energije vetra trenutno je minimalan jer se do sada sve svodilo na parcijalne akcije gde je inventivnost pojedinaca da rešavaju neke svoje probleme završavalo na obezbeđenju male vetroelektrane, koja je služila isključivo za njihove potrebe. Može se očekivati, na bazi projekata koji se u ovom trenutku realizuju, da će energija vetra biti iskorišćena na značajniji način. To daje novi podsticaj jer kada se podigne barem jedna vetroelektrana, dobar je signal i za druge investicije jer ima prostora i mogućnosti da se napravi i nešto više.

* Šta se čini na tom planu?

– Prva veća vetroelektrana koja će biti puštena u pogon je La Pikolina, a biće locirana kod Vršca. Investitor je u saradnji sa Elektrovojvodinom pokrenuo inicijativu za izgradnju dalekovoda kojim će vetroelektrana biti povezana na elektroenergetsku mrežu. Snaga ove vetroelektrane je šest megavata, što je dovoljno za snabdevanje 400 domaćinstava sa prosečnom potrošnjom. Energija dobijena od ove elektrane biće kao zelena energija plasirana u mrežu. Dužina dalekovoda kojim će elektrana biti povezana na elektroenergetsku mrežu iznosi 14 kilometara, a investitor ovog dalekovoda je Elektrovojvodina. Ako govorimo o daljim planovima učinićemo i napor da zajedno sa Fakultetom tehničkih nauka podignemo prvu solarnu elektranu, a nadamo se da ćemo to isto učiniti i na krovu, na samoj poslovnoj zgradi Elektrovojvodine. Od oktobra bi to mogao biti odličan primer kako to može da se uradi. Ova solarna elektrana neće biti simbolična, nego će isporučivati energiju za naše interne potrebe.

* Koji su još prioriteti i investicije u narednom periodu?

– Buduća profilacija upravljanja sistemom na principu Smart Grid koncepta doneće u bliskom narednom periodu revolucionarne promene neophodne za obezbeđenje visokog stepena pouzdanosti elektroenergetskog sistema, ali i njegove efikasnosti i fleksibilnosti. Naša današnja intenzivna priprema kadrova i uvođenje novih naprednih tehnologija predstavlja potrebne pripremne radnje da bi se ostvarili naredni poslovi i razvojni ciljevi. To je neophodno da bi se omogućilo masovno korišćenje obnovljivih izvora energije kojim Vojvodina raspolaže.

Osim toga, Elektrovojvodina se priprema da vrlo brzo stavi u operativnu upotrebu i najmoderniji dispečerski centar u regionu, svoj prvi Kontakt centar, integrisani Biling, da pusti u rad značajan broj elektroenergetskih objekata i poboljša isporuku električne energije, proširi spektar usluga kupcima. Modernizovaćemo Front ofis u svim centrima svojih ogranaka i napraviti dodatni iskorak prema svojim kupcima. Profilisanje Elektrovojvodine koje smo započeli, znači da ćemo morati da ponudimo još mnogo toga višeg i boljeg i u trgovini, da bi zadržali svoje sadašnje tržišno i poslovno liderstvo. Zato će skoro buduće lansiranje lojaliti programa, u saradnji sa Razvojnom bankom Vojvodine, biti prvi domaći organizovani i integrisani nastup partnera sa zajedničkim interesom u naporu da se kupcima električne energije stvore solidniji i lakši uslovi za plaćanje utrošene električne energije.

* U kojim delovima Vojvodine je kritično stanje elektroenergetskog sistema?

– Od 2000. godine godine počinje intenzivna gradnja trafostanica svih naponskih nivoa da bi danas Elektrovojvodina gazdovala sa 60 trafostanica nivoa 110/x. Elektrovojvodina je kvalitetom svog rada obezbedila da ni jedan deo njene mreže nije ugrožen. Možemo govoriti o delovima koji imaju slabiju pouzdanost. U tom smislu izdvaja se region Banata u koji decenijama gotovo ništa nije ulagano ili je to činjeno vrlo malo, zatim rubne – granične opštine, prvenstveno prema Rumuniji i Mađarskoj, ali i pojedini delovi Srema i Bačke. Takva slika je posledica ranije smanjene potrošnje u tim regionima što se sada menja.

* Koliko preduzeće ima trafostanica i kilometara mreže?

– Površina Vojvodine od 21,5 kvadratnih kilometara je konzumno područje Elektrovojvodine, a od ukupno 920.000 kupaca 824.189 je iz kategorije domaćinstvo. Trenutno Elektrovojvodina distribuira električnu energiju preko 15 kilometara dalekovoda 110 kV. Trafostanica tog naponskog nivoa je 60. Osim toga elektrodistributivni sistem Elektrovojvodine čini 10.745 trafostanica i 25.400 kilometara srednjenaponskih i niskonaponskih vodova i mreže.

O kilometru mreže brine desetak zaposlenih, a o trafostanici četiri. Kada je u pitanju monterski kadar to je, naravno, manje. Mi smo na nivou evropskog proseka. Imamo po tom standardu optimalan broj radnika, za razliku od drugih delova distributivnog sistema gde je taj broj mnogo veći. n

Sporazumi o saradnji

– U želji da se stručnost Elektrovojvodine podigne na još viši nivo, a da akademska institucija dobije i praktična znanja, potpisan je Sporazum o dugoročnoj poslovnoj saradnji između Elektrovojvodine u Univerziteta u Novom Sadu. Nedavno je Elektrovojvodina zaključila i Sporazum o zajedničkom ulaganju sredstava sa Gradom Novim Sadom. Nije zanemareno ni negovanje i očuvanje kulturnog identiteta, pa je obeležavajući 53. godišnjicu razvoja i rada Elektrovojvodina zaključila Sporazum o zajedničkom ulaganju sredstava i sa Maticom srpskom – kaže dr Tihomir Simić.

Cene moraju biti tržišne

* Hoće li struja poskupeti?

– Nalazimo se na približno trećini realne cene električne energije. Za očekivati je da u godinama koje slede cene moraju da dostignu tržišni nivo, karakterističan za region. Nemoguće očekivati najavljenu tržišnu deregulaciju sa cenom koja nije primerena. To je sigurno veliko opterećenje u ovom trenutku i za građane i za privredu, ali imajući u vidu da je ekonomska kriza u onom najtežem obliku već prošla i da je recesija već okončana, a da se ulazi u novi razvojni ciklus naše zemlje, očekujemo da ćemo statusom kandidata za prijem u EU doći do novih sredstava koja će omogućiti unapređivanje i razvijanje sistema, povećavanje energetske efikasnosti i podizanje kvalitetnog energetskog menadžmenta. To će dati nove, bolje efekte, smanjiće se neovlašćena potrošnja i krađa, a time stvoriti nova investiciona sredstva za modernizaciju elektroenergetskog sistema. Kad sve to uredimo, dobićemo ambijent u kojem ćemo, nadamo se, imati realnu cenu električne energije, ali i građane i privredu sposobne da tu cenu iznesu.