Projekat Nabuko pred gašenjem

Iz ovog projekta, koji je trebalo da konkuriše već započetom ruskom projektu Južni tok, već su nedavno izašli nemački RWE i Bajerngas, a i šef samog OMV je početkom ove godine izjavio da taj posao nije na listi prvih prioriteta austrijske kompanije. Britiš petroleum je bečkom listu potvrdio da će azerbejdžanski liferant gasa Shah-Deniz, koji je trebalo da bude glavni snabdevač Nabuka, sutra doneti odluku kom će se gasovodu privoleti – Nabuku ili mnogo kraćem i, procenjuje se, jevtinijem projektu TAP (Trans Adriatic Pipeline) koji je odnedavno u igri.

Ovog trenutka konzorcijum firmi koje od Nabuka nisu odustale još čine, pored OMV-a, bugarski BEH, turski Botas, mađarski FGSZ, francuski GDG Suez i rumunski Transgas. Nabuko je trebalo da transportuje gas iz kaspijskog regiona u zapadnu Evropu, a preko tursko-bugarske granice, Bugarske, Rumunije, Mađarske do Austrije i u perspektivi dalje na sever. Glavni snabdevač gasom je trebalo da bude Azerbejdžan, a projekat je trebalo da košta osam milijardi evra iako su procene govorile da bi na kraju to bilo i celih 15 milijardi. Godišnji kapacitet Nabuka planiran je na 31 milijardu kubnih metara gasa.

Kako piše Die Preše, TAP, čiji su suvlasnici švajcarski EGL i norveški Statoil sa po 42,5 odsto i nemački E.on Ruhrgas sa 15 odsto, dobio je podršku konzorcijuma sastavljen od britanskog BP, norveškog Statoil-a, francuskog Totala, ruskog Lukoil-a , iranske kompanije NIOC, turskog TPAO i azerbejdžanskog SOCAR-a. Taj bi gasovod trebalo da vodi preko Grčke i Italije, sa mogućnošću da ide dalje na sever, kraći je i računa na visoke cene gasa u Italiji, ali biće građen ispod mora što je skuplja varijanta i gubi potencijalno tržište balkanskih zemalja koje zaobilazi.

Nabuko je, piše Die Preše, nije ni rođen pod srećnom zvezdom, tako da njegov neuspeli pokušaj da u snabdevanju Evrope gasom konkuriše Rusiji nije veliko iznenađenje.