Prokić o trećoj dozi: Trošenje viška doza, umesto da se edukuju nevakcinisani

„Iz naučnih istraživanja znamo da ne pružaju sve vakcine podjednako zaštitu. Čuvanje vakcina za one koji se još nisu vakcinisali je po meni prioritet… Antitela koja se razviju ne traju takođe jednako, ne treba generalizovati, nije naučno dokazan vremenski period od šest meseci da tada sve staje i da ne postoji više zaštita, po meni je to odokativna mera, vakcine koje pokazuju veliku efektivnost bi trebalo da i dalje imaju dobru zaštitu, tako da mi se čini da je to pokušaj da se utroši višak doza na one koji već žele da se vakcinišu umesto da se radi na edukaciji onih koji se nisu vakcinisali, a to je velika većina stanovništva“, kaže Prokić povodom odluke vlade da svako može primiti treću dozu ukoliko želi, po isteku šest meseci od druge doze.

Ona u Danu uživo na TV N1 navodi da misli da to nije dobar način i da je to „jedna lenja odluka“ vlade, u stilu „nismo seli da smislimo strategiju kako to pametnije uraditi“.

Na konstataciju da ima onih koji žele da prime treću dozu zbog pada nivoa antitela, Prokić pojašnjava da „u suštini imunološki gledano vi i kad opadne nivo antitela i dalje imate memorijske ćelije koje mogu brzo ponovo da stvore antitela pri sledećem kontaktu sa virusom“.

„Merenje antitela ne bih preporučila, jer šta to znači da bismo svi morali da ih izmerimo da bismo znali šta da radimo, to nije način. Neko ko je zdrav i vakcinisao se, i mlađi je od 60 godina, ne bi trebalo da razmišlja o trećoj dozi“, ukazuje ona.

Dodaje da smo „videli da Sinofarm nije dovoljno efektivan u našoj populaciji, naročito kod starijih od 60 godina – njima bih savetovala da prime treću dozu. Ali bih savetovala da to bude RNK vakcina, a ne treća doza iste vakcine, ne vidim zašto bi na treću dozu te vakcine neko odreagovao, ako već nije na prve dve“, navodi Prokić.

Naglašava da je Srbija na 39 posto revakcinisane populacije, „tako da tu ima još mnogo posla, prioritet je edukovati populaciju, a to smo i mi iz UPK izneli kao zahtev – seminari na radnom mestu, da se ljudima objasne stvari“.

Upitana da prokomentariše najnoviju brojku od 1.288 zaraženih, što je drastično povećanje u odnosu na situaciju od pre desetak dana i šta možemo očekivati u narednom periodu, ona kaže da je ono što nam sledi peti, a ne četvrti talas, koji smo već, kako navodi imali u martu. „Nekako su se svi zabrojali“, smatra ona.

„Ovo je očekivan rast brojeva, i on je posledica svega u prethodnom periodu, na to smo i ukazivali, ostaje mi nejasno samo kako uporno Kriznom štabu ne polazi za rukom da predvidi ovakve stvari“, navodi ona i dodaje da je novi talas izazvan delta sojem koji se brže prenosi i na koji vakcine deluju sporije, ali i nepoštovanjem mera.

Ona ukazuje da sa vakcinacijom od 39 posto ne možemo reći ni da smo blizu prirodnog imuniteta, čak uzimajući u obzir i one koji su preležali kovid.

„U poslednja tri meseca procenat vakcinacije je jako loš, mi se mesečno popnemo za jedan odsto, dakle, da bismo doprli do 50 odsto, moramo još 12 meseci da se vakcinišemo“, navodi Prokić.

Kaže i da država mora sama da radi na boljem odzivu na vakcinaciju, ali da pre svega treba da se vakcinišu ljudi u zdravstvu i prosveti, odnosno u svim profesijama koje su u kontaktu sa velikim brojem ljudi. Kada se o lekarima radi, poručuje da je to njihova i profesionalna i moralna obaveza, jer „ne sme lekar da dozvoli da se pacijent zarazi od korone u bolnici u koju je došao da se leči“.

A na pitanje da li kovid propusnice mogu da podstaknu ljude da se vakcinišu, ona navodi da su one možda način da se oni koji kažu „sačekaću sa vakcinom“, ili „neću da je primim dok ne bude obavezna“, koje naziva sebičnima, nateraju na vakcinaciju.

A na to kako tumači da ni 15 dana do početka škole nema nikakvih uputstava o tome kako će se odvijati nastava, ona navodi da svi znaju da škola počinje 1. septembra i da niko ne može da kaže da je to iznenadno. Smatra da svu decu treba vratiti u klupe, kao što je to bilo i pre pandemije, uz strogo kontrolisanje sprovođenja mera i vakcinaciju svih zaposlenih u školi, ali ne pod prisilom, već da im se kaže da ne mogu da obavljaju funkciju dok se ne vakcinišu. „To je izbor, nije prisila“, navodi ona.

„Mislim da su deca najviše oštećena nekim lošim potezima tokom epidemije, ona ne mogu da vrate godine… Prošle godine je bilo teško organizovati sve tako brzo, ali sada bi trebalo da postoje neki planovi“, ukazuje Prokić.