Nova havarija na užičkoj vodovodnoj mreži, koja snabdeva više gradske zone, peta od početka godine, izazvala je buru negodovanja među građanima, a užička vlast i uprava JKP „Vodovod“ uzvraćaju da za to nisu odgovorni oni, nego starost vodovodnih cevi.
Na društvenim mrežama građani izražavaju bes i traže ostavke. Besni su i u užičkom „Vodovodu“, jer moraju da rade i danju i noći, po hladnoći, prognozirajući da je pitanje dana kada će se dogoditi nova havarija na starom magistralnom cevovodu od oko 6,5 kilometara. Proklete stare cevi!
– Tek smo zamenili oko 100 metara, a u perspektivi može da nam se dogodi još sto ovakvih problema – slikovito je opisao obim problema Duško LJujić, direktor užičkog „Vodovoda“.
Neko od novinara je pitao treba li uvesti vanrednu situaciju, zaboravljajući da je ona uvedena pre tri godine i da je još uvek na snazi, jer je tada utvrđeno da je vodoakulumacija Vrutci zagađena algama – cijanobakterijama, pa se grad privremeno snabdeva sa Sušičkog vrela, iz Čajetine. „Otkriveno“ je tada da objekat Vrutci koji je od strateškog značaja za grad, nema upotrebnu dozvolu, ali i to da je tehnologija u Fabrici za preradu vode „Petar Antonijević“ zastarela i da u nju nije ulagano duže od tri decenije.
Za sve to vreme JKP „Vodovod“ je uspešno radio, lokalne vlasti su usvajale izveštaje i programe njegovog rada, a zaposleni su uredno primali plate i bonuse. Kako su se menjale lokalne vlasti, tako su se menjali i direktori. Toliko o tranziciji, reformi, efikasnosti, departizaciji i profesionalizaciji javnog sektora. Ako lokalna samouprava i njen javni sektor nisu u stanju da građanima obezbede kontinuitet i kvalitet osnovnih usluga, poput vodosnabdevanja, što su zakonom dužni i za šta ih građani plaćaju, onda se postavlja pitanje – čemu i kome služi takav sistem.
Prilikom učestalog pucanja cevi u prokazanoj Ulici Miloša Božanovića, kada je bez vode ostalo na hiljade domaćinstava, Nemanja Nešić, zamenik gradonačelnika, poručio je da su „on i gradsko rukovodstvo spremni da snose odgovornost, ukoliko neko smatra da su oni krivci“, aludirajući valjda na to da je on na toj poziciji nekoliko meseci, prognozirajući da se, nažalost, može ponoviti havarija na istom cevovodu.
I gradonačelnik Užica, koji ima duži staž u lokalnoj vlasti, pre neki dan je ustvrdio da su cevi stare i da je potrebno mnogo novca i dugo vremena za rešavanje jednog od najvećih problema grada.
– LJudski faktor, nažalost, nije uzrok ovih problema. Bili bismo mnogo srećniji da se radi o jednom čoveku ili o više njih, jer bismo otkazima rešili problem. Ipak, u pitanju je dotrajalost sistema, jer je vodovod star 38 godina, a rok njegovog trajanja je 40 godina – rekao je Tihomir Petković i obećao da će građanima, koji su bili bez vode, novembarski računi biti umanjeni za 40 odsto.
Dragoljub Kostić, nekadašnji tehnički direktor užičkog „Vodovoda“, a sada član Gradskog veća koji je zadužen za rad javnih preduzeća, osim na starost cevi, žalio se i na građane koji su gradili kuće u blizini ili čak na samoj trasi tog magistralnog cevovoda.
– U protekle tri decenije veliki broj objekata je izgrađen u blizini cevovoda, neki i na samom cevovodu koji ide između kuća, ispod stepeništa i dvorišta, što dodatno otežava situaciju. Drugi problem je što „Vodovod“ ima dvaput manje vodoinstalatera od Kraljeva, Čačka i Kruševca, pa ćemo se obratiti državi da nam dozvoli zapošljavanje majstora – kazao je Kostić.
Duško LJujić, direktor „Vodovoda“, naveo je da je u postojeći cevovod malo ulagano, dodavši da je jedino rešenje revitalizacija vodovodne mreže.
– Prioritet je da se nađe idejno rešenje za rekonstrukciju cevovoda za visoke zone. Postoje tri opcije – rekonstrukcija cevovoda na postojećoj trasi, njegovo izmeštanje na novu trasu i provlačenje novog kroz postojeći cevovod. Šta je najbrže, najisplativije i najbolje pokazaće idejno rešenje – kazao je LJujić.
On je ranije rekao da je za otklanjanje pojedinačnog kvara na problematičnom cevovodu, samo za delove i angažovanje mehanizacije, potrošeno 600.000 do 700.000 dinara, ali nije mogao da kaže koliko bi koštalo rešenje kompletnog problema jer, kako je rekao, ne postoji projekat ni idejno rešenje, kojim bi se to utvrdilo.
S druge strane, umesto da je „Vodovod“ ranije izradio projekte zanavljanja vodovodne mreže, kao moguće i privremeno rešenje najavljuje se korišćenje starih i zapuštenih rezervoara iz kojih bi se prepumpavala voda iz niskih u više gradske zone. Pre njihovog korišćenja, potrebno je da se rezervoari očiste, dezinfikuju i opreme pumpama, za šta je, kako ističu u Vodovodu, potrebno nekoliko meseci.
Azbestne ceviPrema standardima EU, korišćenje azbestnih cevi u vodovodnom sistemu je zabranjeno, a užički vodovod ima 54 kilometra takvih cevi. Prema navodima Duška LJujića, direktora užičkog „Vodovoda“, u ovoj godini zamenjeno je svega dva kilometra azbestno-betonskih cevi jer je, kako je rekao, to veoma skupo, pošto zamena jednog kilometra cevi košta oko 16 miliona dinara.
Fabrika vode’]
Nakon mnoštva problema i kašnjenja, počekom oktobra ove godine je počela dogradnja i rekonstrukcija fabrike vode, za šta je država obezbedila 360 miliona, a Grad Užice 40 miliona dinara. Ugradnjom savremene tehnologije, kako je objašnjeno, biće ponovo omogućeno vodosnabdevanje iz Vrutaka, ali zbog višegodišnjeg nemara u zanavljanju vodosistema „isplivao“ je novi problem sa dotrajalim cevovodom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
