Prokop – slepa tačka Beograda

Kao i Prokop, ni ova stanica nije dovršena, a još uvek je u toku izmena planova detaljne regulacije, odnosno priprema za gradnju objekta na Novom Beogradu u bloku 42.

Na lošu povezanost Prokopa sa svim saobraćajnicama i vidovima transporta u gradu putnici se uveliko žale, struka je u više navrata kritikovala, a svi nivoi vlasti odgovaraju samo obećanjima da će sva infrastruktura biti završena. Ipak, još uvek nema konkretnih mera i koraka koji bi omogućili da građani do Prokopa stignu jednostavnije – gradskim prevozom, kolima, pa čak i pešački prilazi nisu do kraja uređeni i obeleženi.

Od linija javnog prevoza, građani do Prokopa mogu da računaju na dve autobuske i dve trolejbuske linije. Tu je linija 34 koja ide od Senjaka pored Prokopa do Rakovice, a autobusi voze na svakih 35 minuta radnim danom, a vikendom na svakih 70 minuta, dok je linija 36 jednosmerna i kružni preko Autokomande, Slavije i Glavne železničke stanice do Prokopa. Radnim danima saobraća na svakih 20 minuta, od 6 do 20.30 sati, a vikendom na 40 minuta.

Trolejbusi 40 i 41 saobraćaju nešto češće, na 10 minuta, ali su udaljeniji od same stanice, te je potrebno oko pet minuta hoda preko prilično neuređene nizbrdice, za presedanje na vozove.

Ako neko poželi da dođe kolima do stanice naići će na problem sa parkingom, jer je predviđeno manje od 30 mesta za parkiranje automobila, a i takva usluga će se naplaćivati. Ni taksi nije baš najpovoljnije rešenje s obzirom da na Prokopu ne postoji taksi stanica, a na ovoj udaljenosti od centra i cena vožnje ne bi bila zanemarljiva. Najjednostavniji način dolaska do glavne stanice je BG-vozom pa odatle presedati na druge linije. Tako se izbegava prolazak kroz neuređenu okolinu stanice, bez ikakvih tabli i oznaka za pravac kretanja.

Tako Prokop ostaje slepa tačka na mapi grada, a odlukama vlasti važne saobraćajne veze se, umesto spajanja, razdvajaju i udaljavaju.

Dok se čeka na donošenje konkretnih odluka za nastavak radova i uređenje nove glavne železničke stanice, Skupština Grada Beograda prošle nedelje je usvojila odluku o izradi izmena i dopuna plana detaljne regulacije kompleksa autobuske i železničke stanice u bloku 42 na Novom Beogradu. Izglasavanjem ove odluke odbornici su omogućili da se nastavi premeštanje glavne autobuske stanice, koje je počelo i pre nego što je uopšte pripremljen teren za novu stanicu.

Rokovi za ove radove probijeni su u više navrata. Iako su gradski čelnici ranije obećavali da će ceo novi objekat autobuske stanice biti izgrađen do marta 2018. godine, tada ne samo da izgradnja glavnog objekta nije bila završena, već je u martu tek počela gradnja privremenog perona za autobuse. Ovakvim odlukama, osim što je otežano kretanje i snalaženje putnika autobuskog prevoza, uz razdvajanje glavne autobuske i železničke stanice, putnici koji kombinuju ove vidove transporta izgubiće više vremena kroz lavirint javnog prevoza u Beogradu.

Za osobe sa invaliditetom – samo obećanja

Osim svih ovih nedostataka, prilaz osobama sa invaliditetom na železničkoj stanici „Beograd centar“ je praktično nemoguć. Nema nikakvih rampi za spuštanje a stepenica je dosta. Tek kada je ova stanica počela u potpunosti da se koristi, predstavnici vlasti počeli su da govore o potrebama i prilagođavanju za osobe za invaliditetom. Tako je ministarka infrastrukture Zorana Mihajlović obećala da će uskoro biti izvedeni radovi za lakši pristup osoba sa invaliditetom.

Privremena autobuska još u izgradnji

Montažni objekat ukupne kvadrature od oko 1.000 m2 zapravo predstavlja samo vezni aneks integrisanog kompleksa autobuske i železničke stanice, navodi se na stručnom portalu Beobuild. Do sada je završeno betoniranje temelja budućeg objekta i postavljena je čelična rešetka noseće konstrukcije. Na prostoru nekadašnjeg parkinga prekoputa OTC-a biće formiran plato za perone, kao i prostor za parking vozila i njihovo manevrisanje. Rok za završetak ovog platoa je jesen naredne godine, ali za sada nisu primetni značajniji radovi na ovom delu, stoji u analizi Beobuilda.