Prolaz za SOS prodavnice ima 60 odsto građana

Traže da im poslodavac isplati pet zarada iz prošle i ove godine. Kažu da to nije velika suma. Zato što „više od 70 odsto zaposlenih“ ima platu od oko deset hiljada dinara. Nekako su živeli i sa tim, ali je, kažu, krajem prošle godine novi vlasnik, Irva sistem bankara Đorđija Nicovića, prestao da isplaćuje i toliku sumu.

– Veliki je greh ono što se sada radi sa nama, posebno sa invalidima, samohranim majkama ili porodicama u kojima dva člana rade u fabrici. Većsmo navikli da živimo na minimumu, pa i ispod ljudskog dostojanstva, ali ni meni nije jasno kako sada uspevamo da preživimo. Neki rade nešto „sa strane“, neke izdržavaju roditelji. Neki su se zadužili i gde treba i gde ne treba. Neki su prodali svoju imovinu – ističe Tošić, najavljujući spremnost radnika Niteksa da početkom maja stupe i u štrajk glađu.

Uprkos ovakvim radikalnim najavama, ni vlast ni sindikati ne veruju da će u Nišu biti dramatičnih i masovnih socijalnih protesta. Prognoziraju samo pojedinačne i sporadične štrajkove, ali iz potpuno oprečnih razloga. Gradska vlast smatra da uprkos svetskoj ekonomskoj krizi Niš neće zaobići baš svi investitori, a da će loše efekte krize amortizovati Vladine i lokalne mere. Sindikati, pak, ocenjuju da svetska kriza ne može devastirati grad, ali samo zato što je loša tranzicija „većuništila sve što je mogla“.

Čini se da im statistika daje za pravo. Grad Niš, sa 250.000 stanovnika po poslednjem popisu, a oko 400.000 „na široj teritoriji“, najsiromašniji je od svih „velikih“ gradova u Srbiji. Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, ovde je prosečna februarska zarada iznosila 25.660 dinara, što je za skoro 4.500 dinara manje od proseka u Srbiji. Prosečni Nišlija u februaru je zaradio skoro 13.500 manje od prosečnog Beograđanina, a bezmalo dvostruko manje od stanovnika Novog Beograda. Prosečna februarska plata u Nišu manja je za oko 9.000 od takve zarade u Novom Sadu, a za četiri hiljade od one u Kragujevcu.

Istovremeno, Nišlije su među srpskim i evropskim „šampionima“ po nezaposlenosti. Na zvaničnoj evidenciji Fonda za zapošljavanje je 36.000 ljudi. Stopa nezaposlenosti je oko 31 odsto, što je dvostruko više od republičkog proseka. Prema dostupnim podacima, među nezaposlenima je skoro 17.000 ljudi do 30 godine starosti, kao i 4.500 stručnjaka sa visokom i višom školom. Oni su takođe i među „prvacima“ u zaduživanju. EPS ih je većviše puta prolašavao najgorim u Srbiji po ukupnom dugu za struju.

Pre dolaska nove gradske vlasti, u Nišu čak četiri godine nije bilo „ni dolara“ stranih investicija. Gradonačelnik Miloš Simonović(DS) sada kaže da se uprkos svetskoj ekonomskoj krizi takva situacija neće ponoviti. Uostalom, francuski Sažem se pre par meseci ugovorno obavezao da će otvoriti industrijski pogon u krugu Elektronske industrije, uložiti milion evra i zaposliti 250 radnika. Nekoliko meseci ranije u Niš je došla i austrijska kompanija „Ajmaks“, koja će na aerodromu Konstantin Veliki graditi kargo i logistički centar, vredan u perspektivi više od 60 miliona evra.

I to je uglavnom sve. Brojnih i velikih investicija, koje su krajem prošle godine, na Niškom investicionom forumu, „bombastično“ najavljivali i gradonačelnik i ministri Mlađan Dinkići Božidar Đelić, još nema. Apatičnim građanima skoro da je svejedno da li nisu došle zbog svetske krize, ili zato što su obećanja bila nerealna. Simonovićtvrdi da su upravo zbog krize „neki strani investitori“ odustali od ulaganja koja su najavili prošle godine.

– Grad mora da se pripremi za štednju, smanji lokalnu administraciju i posreduje između radnika i poslovodstva kako bi se sačuvala radna mesta – poručuje on.

– Ne verujem da će u Nišu zbog svetske krize biti drastičnog pogoršanja, jer je sve već„dovedeno do kraja“. Elektronska i Mašinska industrija su skoro sasvim ugušene, a veoma je malo preduzeća koja dobro rade, pa bi zbog krize morala da smanje proizvodnju i otpuštaju radnike. Većje otpušteno sve što je moglo da se otpusti. Najteža situacija je u mašinskoj i tekstilnoj industriji, ali ni ona nije od juče. U bitno drugačijoj situaciji su samo radnici DIN Filip Moris. Dobro je takođe i zaposlenima u gradskoj upravi – ocenjuje za Danas regionalni poverenik UGS Nezavisnosti u Nišu Dragan Mladenović.

Većini je, čini se, prilično loše. U budućim SOS prodavnicama moglo bi da se snabdeva čak 60 odsto Nišlija, pošto ispunjavaju uslov da su im plate i penzije niže od 20. 000 dinara, procenili su nedavno predstavnici ASNS. Nije malo ni onih koji će imati pravo na besplatne artikle kojima ističe rok trajanja u okviru socijalnog projekta „Banka hrane“, kojem se Niš nedavno priključio. Više od 2.000 ljudi većgodinama preživljava uz pomoćjednog obroka dnevno koji dobija u Narodnoj kuhinji. Za takav gradski „kazan“ prijavljeno ih je tri puta više.

Nije retkost videti ni „prehranjivanje“ iz kontejnera. U centru grada je dosta prosjaka, među kojima nisu samo Romi koji to rade odavno. Oni su čak, tvrde znalci, počeli da napuštaju Niš, jer u njemu „nema zarade“. Među običnim svetom kruži vest da se navodno sve više preminulih sahranjuje izvan gradskog Novog groblja. Porodice se odlučuju za prigradska groblja, uprkos njihovoj komunalnoj neuređenosti. Manje koštaju. A i logično je, valjda. Posle jeftinog života i smrt bi trebalo biti jeftina.

Činovnici „iskliznuli“ iz srednje klase

Mnogi u Nišu kao „posebnu kategoriju“ doživljavaju i radnike gradske uprave, kojima se tradicionalno pripisuje „siguran posao“ i „dobra plata“. Argumenti za to, međutim, danas više nisu tako jaki. Plata gradonačelnika jeste 113.000, predsednika pet gradskih opština od 70.000 do 120.000 dinara, ali je prosečna zarada u gradskoj upravi 27.850 dinara. Iz uprave sada dobrovoljno odlazi 48 radnika, a u budućnosti bi to trebalo da učini još veći broj. Na platnom spisku je 794 radnika, a prema evropskom standardu trebalo bi da ih bude najviše 400.

Oaza imuna i na svetsku krizu

Prema navodima sindikata DIN Filip Moris, saopštenim pre par meseci, radnici te kompanije u proseku zarađuju oko 80.000 dinara. Menadžment i sindikati potpisali su kolektivni ugovor u kojem je utvrđeno da „neće biti otpuštanja radne snage zbog svetske krize ma kako se ona bude odvijala“. Ukoliko neki radnici i budu proglašeni viškom otići će uz otpremninu koja „neće biti ispod deset hiljada evra“. Valjda zbog ovakvih ekonomsko-socijalnih prilika, ali i zbog činjenice da DIN-om rukovode inostrani menadžeri, koji su odnedavno uveli praksu da u Beogradu proslavljaju godišnjice kompanije ili održavaju konferencije za novinare, pojedini sociolozi su većumeli da ocene da DIN postaje „strano telo“ u Nišu. Kažu da ga Nišlije sada tako „doživljavaju“, uprkos tome što su je decenijama smatrali jednim od simbola svog grada.