“Prolazim golgotu od kada ste mi Vi šef”: Zamenica tužioca Ljiljana Mauković reagovala na demanti Nenada Stefanovića

Odgovarajući na Stefanovićeve tvrdnje o Udruženju tužilaca Srbije, Mauković je podsetila da je Udruženje tužilaca i zamenika javnih tužilaca (UTS) bilo pravo strukovno udruženje nezavisnih, samostalnih tužilaca i zamenika tužilaca, kojem je i on u jednom periodu pripadao.

– Ja lično postala sam član tog udruženja kad su mnogi od ovih mladih kolega još bili studenti. Predsednici udruženja su se smenjivali, pa je u jednom periodu i Goran Ilić postao predsednik tog udruženja. Ove mlade kolege iz Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika, koje je predvodio Nenad Stefanović, Goran Ilić i mi svi „stari“ članovi smo prihvatili i „prigrlili“ tretirajući ih kao pametne, obrazovane, vredne i sposobne buduće zamenike tužilaca, a što su uskoro i postali. Bio je to divan period druženja, razmene iskustava nas starijih i njih mlađih, punih znanja, željeni dokazivanja i napredovanja. Ali trebalo je doći do tog perioda, navela je Mauković.

Trebalo je, dodaje u svom odgovoru Mauković, proći „katastrofalnu reformu pravosuđa 2009.godine“.

– Ne znam tužioče gde ste Vi tada bili, ali ja sam od 2009. godine četiri i po godine čekala pravdu i prolazila „golgotu“, kao što je i sad prolazim kada ste mi Vi šef. Vreme je pokazalo da sam tako prolazila zbog istih stvari, zbog kojih se i danas borim, a to je: pravda, jednakost među ljudima, sloboda misli i govora, borba protiv nasilja. Tada je uz nas neizabrane tužioce i zamenike tužioca, bio saaaaamoooo Goran Ilić, istakla je Mauković.

Ona je dodala da su Ilića u tom periodu zvali u bilo koje doba dana.

– Nikad se nije bunio. Svaki dan smo očekivali poziv iz Udruženja, otvarali mejlove, dogovarali se kako dalje – opet je Goran bio uz nas. Dolazili smo u Beograd na svaki satanak Udruženja. Bilo nas je mnogo, neki ćutljivi, neki borbeni, a svi ojađeni i prevareni sa samo jednim pitanjem: “Kako dalje?“. Pravili smo planove kako da umolimo vlast da nas čuje, da im ukažemo da greše, nisu nas čuli. Goran Ilić je bio tu da svakog uteši i ohrabri, tvrdeći da ćemo uspeti i biti vraćeni na posao, da smo mi neizabrani, isto tužioci, kao i oni koji aktivno rade i vraćeni smo ! Samo recite kome nije pomogao, pitala je Mauković.

Zamenica tužioca je naglasila da se Ilić na isti način ophodio prema mlađim kolegama i da su mu u šali govorili da je Nenad Stefanović njegovo “čedo”.

– I to nam je bilo simpatično i logično da mlad čovek, pun znanja i energije, želi da napreduje. A onda je Nenad Stefanović osnovao novo udruženje i zaboravio šta je sve za njega lično i nas ostale učinio Goran Ilić. Počele su opaske, neumerene izjave, „cepanje“ Udruženja i kako Tužilac Stefanović, kaže, „argumentovane kritike“. Bilo mi je žao. Goran Ilić postao mu je stalna „meta“ i predmet obraćanja? Nije propustio to da učini ni 30. novembra 2022. godine, kada je svoj gnev i bes „izlivao“ na mene i iz čista mira me pitao:“Šta hoćete Vi i Goran Ilić“. Ja hoću samo jedno: da zahvalim čoveku, kolegi, drugu koji je „katastrofalne“ 2009. godine, bio uz svoje kolege tužioce i zamenike tužioca, pomagao im, borio se za njih i uspeo u tome, navela je Mauković.

Ona je naglasila da joj nije jasno o kakvom “preskakanju” Gorana Ilića govori Stefanović..

– Šta to može „preskočiti“ tužilac njegovog integriteta, znanja, sposobnosti i naučnog potencijala. Goran Ilić bio je tužilac najvećeg osnovnog – tadaljnjeg opštinskog javnog tužilaštva u Republici Srbiji. Oko sebe je okupljao uvek najbolje, najsposobnije, najvrednije. Tužilac koji se bavi naukom, strukom, stalni je član komisija za reformu zakonodavstva, dobitnik Ordena – Vitez pozva! Da li je i koliko stepenica preskočio, malo je u odnosu na ono šta je sve uradio za tužilaštvo i ljude zaposlene u njemu. Stite se samo toga, napomenula je.

On se u svom odgovoru zapitala i da li je Nenad Stefanović nešto preskočio.

– On i ja smo isti dan izabrani u Više javno tužilaštvo u Beogradu, pa on „preskoči“ mene i za samo tri godine postade „prvi čovek“ svih beogradskih tužilaštava i dade sebi za pravo da me zlostavlja na radnom mestu, govoreći mi da ne znam ni šta je krivično delo i da „imam pravo da ćutim“. Žao mi je Nenade Stefanoviću što si zaboravio lepo druženje u našem zajedničkom udruženju, žao mi je što si zaboravio kolege, što ne poštuješ nas starije, nego si u sopstvenoj želji za „preskakanjem“ počeo da gaziš osnovna ljudska prava, a među njima i pravo na dostojanstvo. Sve si preskočio, zaključila je Mauković.