Prolećna groznica Hosnija Mubaraka

Navodno izgrađene na ograničenim političkim reformama 2005, Hosni Mubarak je predložio više od 30 ustavnih amandmana o kojima treba da bude odlučeno na referendumu u aprilu. Ali, pokušaji veteranskog predsednika da gaji „egipatsko proleće“ suočavaju se sa duboko ukorenjenim skepticizmom javnosti. Najopipljiviji razvoj događaja bio je potpuno regresivan: masovna hapšenja članova Muslimanskog bratstva, zvanično zabranjene, nenasilne islamističke grupe koja predstavlja najjaču opozicionu snagu u zemlji. Mubarakova odluka da dopusti predsedničke izbore sa više kandidata pre dve godine, kao i parlamentarne izbore sa 88 članova muslimanske braće koji su izbarani kao nezavisni kandidati, sada izgleda kao vodeni žig egipatske reforme. Čitav proces pažljivo posmatraju lideri Bliskog istoka i američki promoteri demokratije koji žele da nauče kako da se prilagode, ili da islamiste učine manje opasnim.
Ajman Nur, lider Gad partije koji je osvojio osam odsto predsedničkih glasova naspram 89 odsto Mubarakovih glasova, bio je uhapšen prošle godine pod sumnjivim optužbama. Apeli SAD za njegovo puštanje na slobodu zbog zdravstvenih razloga bili su ignorisani. Opštinski izbori bili su odloženi zbog straha od novih pobeda Bratstva. I uprkos obećanju iz 2005, sedamdesetosmogodišnji Mubarak nije uspeo da popuni mesto svog zamenika, dok njegov sin, Gamal nastavlja da jača uticaj.
Ponovno uvođenje vanrednog stanja od ubistva Anvara Sadata 1981, odbijanje zahteva za dozvole 12 političkih partija, gušenje levičarskog lista Al Badiel (Alternativa) i „izbacivanje kroz prozor“ Talata al Sadata, poslanika koji je kritikovao miliciju, sve to je slika dodatnih koraka u pogrešnom pravcu. Potom su u decembru došle demonstracije na Univerzitetu Al-Azhar u Kairu na kojima su studenti saosećali sa Bratstvom i paradirali u crnim uniformama u stilu Hezbolaha.
„Vlada je iskoristila demonstracije“, rekao je Amr Hamzavaj za Al-ahram vikli. „Nasilna restrikcija i zadržavanje nekoliko lidera bili su samo deo odgovora vlade. Značajniji je bio uspeh vlade u vraćanju debate o priznavanju i učešću Bratstva u javnim poslovma na početnu tačku“, kaže on.
Hamzajav tvrdi da je vlada bila odlučna da prikaže Bratstvo kao puki „inkubator“ za terorističke grupe, kao što su egipatski Džihad i Al-Gama al Islamija, nimalo drugačija od Hamasa i Hezbolaha. Usledilo je još hapšenja. Sudeći prema podacima Hjuman rajts voča, gotovo 300 članova Bratstva je zadržano, a 40 slučajeva je prebačeno na vojne sudove na kojima nema mogućnosti za žalbe. „To je indirektan poziv režima nasilnim snagama da postanu aktivne zato što je ugušila sve mirne frakcije“, izjavio je Abdel Moneim Abul Fotuh, lider Bratstva. On je takođe istakao da su mnogi među uhapšenima bili najverovatniji kandidati za izbore Gornjeg doma Parlamenta u aprilu.
Ustavni amandmani Hosnija Mubaraka neće poboljšati stvari, nagovestio je Bahej Eldin Hasan iz Instituta za studije prava čoveka u Kairu. „Jedan amandman bi smanjio sudsko nadgledanje izbora, dok bi drugi povećali verovatnoću zloupotrebe ljudskih prava pod novim antiterorističkim zakonom i uspešno bi ponovo zabranili Bratstvo“, rekao je Hasan.