Jedan u nizu problema sa kojima se trans osobe u Srbiji susreću je promena ličnih dokumenata. Za ličnu kartu, pasoš, vozačku dozvolu ili diplomu sa podacima koji su u skladu sa rodnim identitetom osobe potrebno je izaći iz nekoliko začaranih administrativnih krugova.
Trans osobe, odnosno osobe čiji rodni identitet nije u skladu sa njihovim polom, se od najranijeg detinjstva suočavaju sa problemima u obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti, radnim odnosima, porodičnoj sferi, kompleksnim terapijama i zahtevnim hirurškim intervencijama, a upravo su administrativno-birokratske procedure ono što često same prijavljuju kao najveću prepreku u ostvarivanju svojih prava.
Zbog toga je ključni problem nepostojanje propisa koji bi štitili njihova prava i omogućili jednostavnu i brzu promenu ličnih dokumenata. Organizacija Gayten-LGBT je 2013. izradila Model zakona o rodnom identitetu, koji za cilj ima zaštitu i unapređenje prava trans osoba. Ovim Modelom zakona uređuje se pravo na izražavanje rodnog identiteta, zabrana diskriminacije trans osoba, pravo na zdravstvenu zaštitu, zabrana obavezne sterilizacije, prava iz radnog odnosa, prava na bračni i porodični život, na zaštitu ličnih podataka i posebno pravo na promenu dokumenata, odnosno pravo na promenu oznake pola, promenu imena i promenu jedinstvenog matičnog broja.
Od trenutka kad započnu život u skladu sa sopstvenim rodnim identitetom, trans osobe se nalaze u pravnom vakuumu. Naime njihov fizički izgled nije u skladu sa podacima koji se nalaze u ličnim dokumentima. Tada im je ugroženo pravo na rad i zapošljavanje, obrazovanje, zdravstvenu zaštitu, a moguće su i razne komplikacije u svakodnevnom životu kada se zahteva pokazivanje ličnih dokumenata.
Jedini način da lična dokumenta odgovaraju rodnom identitetu osobe, je da ona prilagodi pol i da nakon obavljene hirurške intervencije zatraži nova dokumenta. U međuvremenu, dok se hormonska terapija i hirurška intervencija ne završe, a to traje i po nekoliko godina, osoba poseduje dokumenta koja ne odgovaraju njenom rodnom identitetu. Takođe, veliki je broj trans osoba, koje ne žele da izvrše hiruršku intervenciju, pa je njima trajno onemogućeno da imaju odgovarajuća dokumenta.
Da bi se za trans osobe promenila trenutna situacija pri susretu sa administracijom, potrebno je da se uvedu brže i jednostavnije procedure za pravno priznavanje rodnog identiteta. Administracija je često nefleksibilna, što zbog ustaljenih praksi koje je potrebno menjati, što zbog nepoznavanja ove teme. Tako se često iznad osnovnih ljudskih prava trans osoba stavljaju striktna pravila procedure.
Odbacivanje i nasilje
Donošenje zakona o rodnom identitetu je izuzetno važno zbog nedostatka zakonske regulative i visoke nesenzibilisanosti društva i institucija. Ovo za posledicu ima odbacivanje trans osoba od njihovih porodica, prijatelja, okoline i visoku izloženost svim oblicima nasilja i nemogućnost ostvarivanja prava ili njihovo ostvarivanje u mukotrpnim odnosima.
Tekst je nastao u okviru projekta „TRANSparentno“ organizacije Gayten-LGBT i partnerske organizacije Centar za ljudska prava i studije razvoja (CHRDS) koji je podržala Kancelarija za ljudska i manjinska prava Vlade Republike Srbije u okviru projekta „Stvaranje tolerancije i razumevanja prema LGBT populaciji u srpskom društvu“. Stavovi izneti u tekstu, kao i sadržaj teksta ne predstavljaju nužno stavove Kancelarije za ljudska i manjinska prava.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
