Promena protivraketne odbrane Evrope

Predlog Vladimira Putina da zajedno sa SAD koriste Gabalinsku radarsku stanicu u Azerbejdžanu, koju je iznajmila Rusija, može promeniti situaciju u protivraketnoj odbrani Evrope (PRO). I nije stvar toliko u jedinstvenosti Gabalinskog radara, čiji tehnički parametri u potpunosti pokrivaju sve raketno-opasne pravce po Evropu i za tili čas po uzletanju rakete fiksira njeno lansiranje, prati njenu trajektoriju i priprema podatke za njeno presretanje u optimalnoj tački.
Stvar je u principu. Putinov predlog u korenu menja sam karakter PRO koja se formira u Evropi. Pitanje stvaranja strateške protivraketne odbrane u Evropi SAD već smatraju rešenim. Indikativna je, na primer, ovakva činjenica. Bukvalno uoči samita u Nemačkoj, šef američkog odbrambenog resora Robert Gejts izjavio je da je spreman da sa Kinom, „podjednako kao i sa Rusijom“ razmotri „mogućnosti, tehničke karakteristike i ograničenja“ američke PRO u Istočnoj Aziji.
Moskva nije gubila nadu da će primorati SAD na profesionalni dijalog sa Rusijom. Bilo je očigledno da će i na samitu G-8 u Hajligendamu pitanje stvaranja američke PRO u Evropi biti jedno od najaktuelnijih pitanja.
Ruski predsednik je novinarima koji su izveštavali sa samita, opisao situaciju u vezi sa PRO onako kako je vide u ruskoj prestonici i u kontekstu te situacije postavio pitanje koje prosto nije moglo a da ne muči Rusiju: Zbog čega se, zapravo, stvara u Evropi PRO?
Putinova logika je jednostavna i konkretna. Jasno je da se PRO u Evropi stvara ne protiv Severne Koreje i Irana, jer njihove rakete do Evrope jednostavno ne mogu doleteti. Jasno je, takođe, da se ne stvara ni protiv Rusije, jer je svima očigledno da Rusija ne namerava da bilo koga napada. I čemu onda ta PRO?
Na to jednostavno pitanje i upravo u tom kontekstu Putin je i očekivao da čuje jasan odgovor od svog kolege, predsednika SAD u Hajligendamu. Da čuje odgovor koji u Kremlju, bezuslovno znaju, ali koji Bela kuća iz određenih razloga do dana današnjeg drži samo za sebe.
U istoriji PRO u Evropi pojavio se još jedan detalj. U poslednje vreme Vašington je primetno korigovao ciljeve protivraketne odbrane koju stvara. Sada on već nije toliko kategoričan u određivanju onih zemalja protiv čijih raketa se i stvara PRO, dajući prednost uopštenoj formulaciji tipa „protiv zemalja sa nepredvidivim, nestabilnim režimima, takvim kao što su, na primer, Severna Koreja i Iran“.
Međutim, nepredvidivi režimi upravo zbog svoje „nestabilnosti“ nisu večiti, pa se postavlja pitanje šta činiti sa PRO nakon njiihove prirodne transformacije? Ostaviti tu PRO na starom mestu i preusmeriti je na druge zemlje, upotrebljavajući iste argumente? Zašto Vašington nenametljvo promoviše ideju da se PRO stvara „za svaki nepredvidivi slučaj“, za budućnost i u interesu svih, a znači i zauvek. Međutim, pri tom sve poluge upravljanja sistemom, snimanje informacija i ostalo nalazi se isključivo u rukama SAD.
Putinov predlog o zajedničkom korišćenju Gabalinske radarske stanice faktički čini PRO u Evropi kolektivnim sistemom protivraketne bezbednosti. To je svojevrsna protivraketna Organizacija Sporazuma o kolektivnoj bezbednosti u Evropi. Šta će odgovoriti SAD?
Naivno bi bilo misliti da je Gabalinska radarska stanica za američke eksperte nekakva novost, tajna iza sedam brava. Bezuslovno, oni su razmatrali i takvu varijantu, ali sudeći po svemu ona im nekako ne odgovara. Zato je naivno nadati se da će Bela kuća odmah i rado prihvatiti rusku inicijativu. Svakako da će se mnogo njenih protivnika naći i u Kongresu SAD, i u vojnim strukturama. Sve će biti jasnije nakon strateškog dijaloga Rusija – SAD, koji je obećao Džordž Buš. Danas se SAD pozicioniraju kao flegman globalnih projekata. Očigledno je da neće danas, i neće sutra, ali će se obavezno postaviti pitanje stvaranja odbrambenog protivraketnog sistema koji će sa većim stepenom garancija štititi svet od mogućih nuklearnih kolizija. Tim pre što međunarodna zajednica, kako to praksa pokazuje, nije proizvela mehanizme koji bi je mogli sačuvati od širenja nuklearnih tehnologija.