Sekretarijat MDFŽ dakle ocenjuje da se gospođe Mitra Mitrović, Olga Milošević, Vanda Novosel i Vida Tomšič ne mogu više smatrati kao istiniti predstavnici demokratskih žena Jugoslavije i odlučuje da povuče poziv koji im je bio poslat da bi uzele učešće na sledećem zasedanju Plenuma MDFŽ.
Ivana Pantelić: PARTIZANKE KAO GRAĐANKE (17)
Knjiga Ivane Pantelić zanimljiv je doprinos savremenoj istoriji Srbije i bivše Jugoslavije. U svom istraživanju autorka obrađuje pitanje društvene emancipacije učesnica Narodnooslobodilačkog pokreta, partizanki i političkih aktivistkinja u socijalističkoj Jugoslaviji, nastaloj delimično i njihovim angažmanom u oslobodilačkom, revolucionarnom i građanskom ratu između 1941. i 1945. godine. Težište je na idejama, aktivnostima i problemima istaknutih predstavnica predratnog levičarskog ženskog pokreta, odnosno pokreta otpora, koje su posle 1944/45. godine vršile određeni politički i društveni uticaj u Antifašističkom frontu žena Jugoslavije, ali bile i na odgovornim funkcijama u partijskoj i državnoj hijerarhiji. Uz dopuštenje izdavača (Izdavači: Evoluta, Institut za savremenu istoriju) prenosimo najzanimljivije odlomke.
Pismo su završile zaključkom da je nedopustivo prisustvo osoba koje podržavaju Tita isto onoliko koliko bi bilo nedopustivo prisustvo pristalica Franka, Kaldarisa (Caldarisa) i Čan Kaj Šeka. Zanimljivo je da se ni u pismu Biroa Saveza francuskih žena, ni u Odluci sekretarijata MDFŽ ne spominju žrtve i logori u kojima su bili zatočeni informbirovci u Jugoslaviji. Javnost u Jugoslaviji bila je upoznata sa odlukama MDFŽ.
U časopisima koje je izdavao AFŽ kontinuirano su izlazili članci koji su predstavljali jugoslovensko tumačenje sukoba: Informbirovska klika u MDFŽ razbijač jedinstva demokratskih žena i MDFŽ; Ženama Jugoslavije niko ne može oduzeti mesto koje im pripada u redovima demokratskih snaga sveta; MDFŽ razbijač jedinstva žena sveta; Ceo demokratski pokret s gnušanjem će pratiti razbijanje Demokratske federacije žena i tako dalje. List Žena danas objavio je izveštaj o mitinzima protiv odluke MDFŽ, a koje su u čitavoj zemlji organizovale članice AFŽ.
U Beogradu je 18. novembra 1949. godine održan miting na kojem je Spasenija Cana Babović istakla da Sovjetski Savez koristi mnoge međunarodne organizacije, a među njima i MDFŽ, za sprovođenje politike protiv Jugoslavije. Naglasila je i da se rad AFŽ nije promenio, već se, naprotiv, promenila politika MDFŽ. Na Plenumu MDFŽ, održanom u Moskvi 18. novembra 1949. godine, Dolores Ibaruri je obavestila prisutne da je jednoglasno doneta odluka o izbacivanju AFŽJ iz Međunarodne demokratske federacije žena.
Nakon razlaza sa MDFŽ, uprava AFŽ svoje međunarodne aktivnosti sve češće je prilagođavala programima Ujedinjenih nacija, i tako se, vremenom, sve više orijentisala na probleme majki i dece. Međunarodna demokratska federacija žena nastavila je s radom, takođe se preorijentišući na socijalne teme. Više se bavila problemima majki i dece, ali i očuvanjem životne sredine kao osnovnog uslova za kvalitetan život budućih pokolenja. U FNRJ je 1950. godine uveden novi tip upravljanja privredom. „Samoupravljanje“ je predstavljalo autohtono jugoslovensko tumačenje Marksovog učenja. Ipak, iako je radnicima formalno predato upravljanje nad privredom i mnogim drugim segmentima društvenog života, monopol KPJ i njenog režima u svim segmentima države i društva nije umanjen.
Otvaranje države, slabljenje represije i, konačno, njena decentralizacija, koja se postepeno pretvorila u konfederalizaciju, započeli su tek kasnije, sredinom pedesetih, odnosno, šezdesetih godina. U tom periodu i AFŽJ je prolazio kroz izvesne promene.
Na Trećem kongresu ove organizacije, održanom u Zagrebu 28. i 29. oktobra 1950. godine, otvoreno je pitanje stapanja AFŽ u Narodni front. Predvodnice AFŽJ na ovom kongresu prvi put su postavile pitanje potpunog ulaska AFŽJ u Narodni front. Iako se nisu protivile takvom razvoju, one su tom prilikom iznele i primedbe na račun toga da se organizacija AFŽ u aktivnostima NF upotrebljava za obavljanje tehničkih zadataka, dok se njegova politička funkcija zanemaruje.
„Treba istaći neke nepravilnosti koje su se pojavile na terenu u odnosu partijskih i frontovskih organizacija prema Antifašističkom frontu žena i koje su u izvesnoj meri imale za posledicu i slabost u radu među ženama… Pored toga, kod dodeljivanja zadataka AFŽ-u su se obično određivali sasvim tehnički zadaci. Tako, na primer, kod izbora, kod raznih propisa… mobilisane su aktivistkinje na rad u kancelarijama; ali im nije dat zadatak političkog rada među ženama.“
Nastavlja se
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
