Promenio tok spoljne politike

Između ostalog, promenio je tok spoljne politike zemlje: preusmerio je pažnju rata protiv terorizma sa Iraka na Avganistan i ukinuo zabranu Amerikancima poreklom sa Kube da posete domovinu i šalju pomoćporodici. Takođe je promenio pravac u kojem se kreću rusko-američki odnosi i poručio muslimanima u svetu da SAD nisu njihov neprijatelj. Više puta je ponovio da zna da SAD nisu „imune na greške“.

Svakako najkontroverzniji diskontinuitet u američkoj spoljnoj politici dogodio se povodom Irana. Obamino istorijsko otvaranje narodu i liderima Islamske Republike Irana izražava potpunu promenu pristupa u odnosu na prethodnu američku administraciju.

Obama je i tokom nedavnog samita s latinoameričkim državama pokazao visoku fleksibilnost. Čak je i venecuelanski predsednik Čaves (koga je Buš nazivao „đavolom“) posle susreta s Obamom izjavio da bi želeo da bude njegov prijatelj. Tokom prvih 100 dana, Obama je bio na velikoj evropskoj turneji, a posetio je i Irak.

Doneo je „vrtoglave“ političke odluke, i to u trenutku najgore ekonomske i finansijske krize u poslednjih nekoliko decenija. Usvojen je paket od 789 milijardi dolara u cilju stimulisanja ekonomije. Kod velikog broj Amerikanaca ulio je poverenje da se „SAD konačno kreću u dobrom pravcu“. Najnovije istraživanje javnog mnjenja koje je obavio Galup pokazuje da Obamu podržava 63 odsto javnosti. Republikanci su najčešće oni koji ga kritikuju pre svega jer veruju da je „slab lider na svetskoj sceni“. Liberali su se žalili da je Obama mogao većda učini više i pitaju se da li je suviše spreman na kompromis, dok oštri protivnici budžetskog deficita tvrde da je naneo veliki udarac budžetu.

Za razliku od svojih prethodnika, Barak Obama je strastveni korisnik novih vidova komunikacije. Primera radi, Klinton je tokom svog mandata poslao samo dva mejla a Buš nijedan. Takođe, novi predsednik SAD ima oko 4,7 miliona fanova na popularnoj internet mreži fejsbuk, čime je popularniji od Koka-Kole. Preovlađuje utisak da je Obama u prvih sto dana ispoljio realno mogući pragmatizam. Ne treba zaboraviti da je zatekao teško breme nasleđa.

Od Ruzvelta do Klintona

Jedinstveno je mišljenje da je tokom prvih 100 dana na mestu predsednika Barak Obama zabeležio impresivan uspeh, saglasni su analitičari. To, međutim, nije bio slučaj sa svim njegovim prethodnicima, od Frenklina Ruzvelta do Džordža Buša.

Frenklin Delano Ruzvelt 1933 (32. predsednik Amerike) – Osam dana nakon što je stupio na mesto predsednika SAD, u trenutku teške finansijske krize, Ruzvelt je počeo seriju od tridesetak večernjih radio govora. Tromesečni period obeležilo je usvajanje nekoliko hitnih zakona, među kojima i zakona o stabilizaciji banaka, pomoći nezaposlenima itd. Ruzvelt je smanjio budžet tako što je skresao plate vladinih zvaničnika i penzije ratnih veterana za 15 odsto. Iako tada nepopularne mere, njihovom primeno ušteđeno je 500 miliona dolara za godinu dana.

Džon Ficdžerald Kenedi 1961 (35. predsednika SAD) – Na Kenedijev 86. dan u kancelariji, uz podršku SAD organizovana je invazija u Zalivu svinja na Kubi. Pokušaj svrgavanja režima Fidela Kastra okončan je neuspehom. Ujedno bio je to vrhunac američkih akcija usmerenih protiv Kube. Neuspeh invazije u Zalivu svinja je naneo veliku sramotu Kenedijevoj administraciji i učinio Kastra opreznim na buduće američke intervencije na Kubi. Istraživanja javnog mnjanja u prvih 100 dana vladavine Kenedija pokazivala su da ima 74 odsto podrške javnosti.

Ronald Regan 1981 (40. predsednik Amerike) – Među najznačajnije Reganove poteze spadali su potpuni preokret u ekonomskoj politici. Takozvani Reganomiks značilo je smanjenje do tada izuzetno visokih poreza, naročito za bogate, kao način za stimulisanje ekonomije zemlje. Takođe, došlo je do zaoštravanja hladnoratovskog sukoba sa tadašnjim Sovjetskim Savezom i drugim komunističkim režimima širom sveta. Šezdeset devetog dana njegovog mandata dogodio se atentat kada je Džon Hinkli pucao na Regana dok je napuštao vašingtonski hotel Hilton. Istraživanja javnog mnjenja u prvih 100 dana mandata pokazivala su podršku 60 odsto građana.

Bil Klinton 1993 (42. predsednik SAD) – Hvalio se da će njegovih prvih 100 dana vlade biti najproduktivniji period u istoriji. Ipak, njegov jedini uspeh za ovaj period jeste usvajanje jednog zakona. Njegov mandat više je ostao upamćen zbog pokušaja opoziva u vezi sa seksualnom aferom sa mladom aktivistkinjom Monikom Levinski. Galupova istraživanja prvih 100 dana pokazivala su da Klintona podržava 55 odsto građana.

Džord žBuš 2001 (43. predsednik SAD) – Ostaće upamćen jer je uveo desetogodišnje 1,6 biliona dolara vredno smanjenje poreza. Odbio je da potpiše Protokol iz Kjota. Ovlastio je prvi strateški vazdušni napad na Bagdad od 1999. Odustao je od obećanja da će uvesti standarde na emisiju štetnih gasova za američka nuklearna postrojenja. U prvih 100 dana rada prema istraživanju Galupa Buša je podržavalo 58 odsto javnosti.