Razlike po pitanju rata u Libiji i antiraketnog štita ugrožavaju napore da se izgradi strateško partnerstvo između NATO i Rusije, ocenio je juče šef ruske diplomatije Sergej Lavrov. „Dijalog ne teče lako kao što smo očekivali posle samita u Lisabonu“, naveo je Lavrov, aludirajući na sastanak šefova država Rusije i NATO u portugalskoj prestonici prošlog novembra, kada su nekadašnji rivali iz ere Hladnog rata odlučili da prodube partnerstvo.
Predstavnici 28 članica NATO i Rusije u crnomorskom letovalištu Soči razgovarali su o ratovima u Libiji i Avganistanu i antiraketnom štitu. Rusija je do sada više puta kritikovala NATO bombardovanje Libije, navodeći da je njime narušena rezolucija UN kojom je uspostavljena zona zabranjenih letova nad tom severnoafričkom zemljom kako bi se zaštitili civili. „Otkako je NATO počeo sa sprovođenjem rezolucije UN… razmatrali smo koliko strogo je poštovano međunarodno pravo“, rekao je Lavrov novinarima.
On je dodao da dve strane imaju neslaganja i oko predloženog sistema antiraketne odbrane u Evropi. Rusija zahteva zajedničko upravljanje tim sistemom, dok SAD i NATO nude Moskvi mnogo ograničeniju ulogu. Eksperti obe strane trebalo bi ovog meseca da podnesu izveštaj o detaljima predloga, ali još nije postignuta saglasnost kako bi zajednički projekat funkcionisao.
Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen rekao je u pozdravnoj reči na jučerašnjem samitu da zapadna vojna alijansa i Rusija moraju da rade na jačanju saradnje u avganistanskom ratu i borbi protiv piratstva kako bi stvorili čvrsto strategijsko partnerstvo. On je dodao da dve strane još nisu postigle taj cilj, ali napreduju ka njemu.
Odnosi između NATO i Rusije veoma su oscilirali u protekloj deceniji, a najviše su zahladneli tokom rusko-gruzijskog rata 2008, kada je Alijansa, pod pritiskom administracije tadašnjeg predsednika SAD Džordža Buša, zamrzla odnose sa Moskvom. Pošto su odnosi „resetovani“ pod administracijom sadašnjeg predsednika SAD Baraka Obame, Moskva se složila da dozvoli da preko njene teritorije prolaze vojne pošiljke NATO za Avganistan, a sarađivala je i u patrolama za borbu protiv piratstva duž obala Somalije.
Turska libijska „ofanziva“
Ankara – Turska je juče zamrzla libijsku imovinu u Arapsko-turskoj banci, dan pošto je priznala opozicioni Prelazni nacionalni savet kao legitimnog predstavnika vlasti u Libiji i tiho povukla svog ambasadora iz Tripolija. Turski bankarski fond saopštio je da je privremeno preuzeo kontrolu nad 62 odsto akcija Libijske inostrane banke u turskoj Arapsko-turskoj banci, a u skladu sa odlukama Saveta bezbednosti UN da se zamrzne libijska imovina u inostranstvu.
Ova turska odluka je poslednji znak da je vlada iz Ankare prekinula odnose sa libijskim liderom Muamerom Gadafijem, uprkos bliskim trgovinskim vezama dve zemlje, ocenjuje agencija AP. Turske kompanije učestvovale su pre februarskog ustanka u Libiji u građevinskim projektima vrednim milijarde dolara. Šef turske diplomatije Ahmet Davutoglu posetio je u nedelju uporište libijske opozicije u Bengaziju, priznao kao legitimne predstavnike Libije Nacionalni prelazni savet i obećao dodatnih 200 miliona dolara pomoći.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
