Promenom Ustava do nezavisnosti sudija i tužilaca?

Promene se odnose na način izbora sudija i tužilaca kako bi se smanjio uticaj politike u ovom procesu. Na koji način će se smanjiti uticaj politike na pravosuđe?

Profesor Ustavnog prava Vladan Petrov rekao je da će kampanja o referendumu trajati do glasanja i da će svi uključeni u ovaj proces će imati prilike da upoznaju građane o čemu će glasati.

„Mi dobijamo podsticaj da radimo i obaveštavamo građane, suviše smo stručni da bi založili svoj autoritet i govorili nešto što nije istina. Referendumsko pitanje jeste malo problematično, ali u narednom periodu svi građani će dobiti i na kućne adrese brošure tako da će znati o čemu se radi i o čemu će glasati. Ovo je pitanje struke, ali ima ključni značaj za život ljudi. Nisu naši građani od juče u demokratiji, verujem da će prepoznati o čemu se radi“, naglasio je Petrov.

Ukida se probni mandat sudija

Počasna predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević navela je da o sadržini promena Ustava uglavnom ništa ne čujemo, pretežno možemo da čujemo politički motivisane stavove.

„Primedbe struke i Venecijanske komisije i Evropske komisije je da je naše sudstvo politizovano. Mnoge zemlje biraju sudije u parlamentu, ali kod nas ste morali da pazite da se nekom ne zamerite, a kada počinješ kao mladi sudija da i kada si sa nekim ‘u talu’ ti ne možeš da sudiš nezavisno“, kaže Boljevićeva.

Objašnjava da su se do sada u Skupštini birale sudije na prvi madnat od tri godine i predsednici sudova, kao i svih 11 članova Visokog saveta sudstva (VSS), koji kasnije biraju sudije.

„Ustavnim promenama ukida se probni mandat sudija, jer tada u probnom mandatu sudije paze kako će da sude. Sudije će sada birati VSS, predsednike sudova, predsednika Visokog saveta sudstva“, dodala je i podvukla da će predsednika Vrhovnog suda birati VSS.

„Predsednik Vrhovnog suda za koga tvrde da je politička transferzala u pravosuđu, članovi VSS će sada birati“, napomenula, dodajući da će četiri od 11 članova VSS birati Skupština.

Prema njenim rečima, ima još dosta značajnih prednosti koji daju mogućnost da sudija budu nepristrasnije, to svaki građanin mora da zna, da će ovim dobiti sigurnije suđenje.

„Smisao promene Ustava depolitizacija pravosuđa“ 

Predsednik Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Goran Ilić kaže da je smisao ustavnih promena depolitizacija pravosuđa.

„Nedavna istraživanja pokazuju da ako je tužilaštvo nezavisno od politike imate manje kriminala i korupcije, to je potreba građana. Građanin kada ode u tužilaštvo ima pred sobom osobu koja ne može sama da odlučuje, za svaku odluku mora da se obrati nadređenom, tako se gubi odgovornost. Sada ovim rešenjima ukidamo zamenike javnog tužioca“, naveo je Ilić.

Petrov je objasnio da će istaknute pravnike birati Skupština, to neće biti bilo koji ljudi, svako ko smatra može da se prijavi na taj konkurs. Ustav je propisao neke od uslova, kao što je 10 godina pravničkog iskustva, da ne može biti član političke stranke, svako političko delovanje je zabranjeno, a zakonom će biti propisati još neki uslovi jer Ustav ne može biti preterano detaljan.

„Koncept istaknutog pravnika mora da pravi ravnotežu, da sudije ne mogu da biraju sebe. Istaknuti pravnici će biti ugledni profesori Pravnog fakulteta, ugledne sudije u penziji, ljudi koji imaju širi pogled i vidike. Nije tačno ono što kažu kritičari, sudije će birati sudije, tužioci će birati tužioce, to nije tačno. Biraće se istaknuti pravnici od moralnog integriteta“, podvukao je.

Boljević je pojasnila da će se ovim uvesti transparentnost u ovaj proces i da nije Skupština izgubila sve konce, ali je smanjen njen pritisak.

„Ustav se ne piše u laboratoriji“ 

Odgovarajući kritičarima predloženih akata, Boljevićeva je rekla da se Ustav ne piše u laboratoriji već zavisi od društvenih okolnosti, od tradicije, od naših mogućnosti.

„Ova ustavna rešenja su sada bolja. Smetaju mi argumenti da se ovim ustavnim promenama predaje Kosovo i Metohija. Niko od nas ne bi učestvovovao u projektu da bi se oslabio ustavni poredak KiM, to je laž“, napomenula je.

Odgovarajući na kritike da se promena Ustava odvija prebrzo, Petrov podseća da pripremni radovi za promenu Ustava traju jednu deceniju.

Ilić na argument da je Skupština Srbije praktično jednostranačka, kaže da se proces izmene Ustava ne završava u parlamentu, već ide referendum, i time se dobija širi konsenzus.

„Višestranačka Skupština ne znači da će se dobiti dobar Ustav“, naglasio je.

Petrov kaže da je Zakon o referendumu vezao ruke onima koji bi trebalo da budu nosioci ove kampanje jer ne smeju da govore o tome. Međutim, kako dodaje, niko od predstavnika državnih organa nije sprečen da kaže da je predmet referenduma zaista pravosuđe.

Ilić je iznenađen da debata obiluje partijskim fanatizmom jer je promena Ustava nacionalno pitanje i apelovao na građane da na pitanje referenduma gledaju kao na državno pitanje.