Foto: Saobraćajna policija/MUPKorišćenje alkohola, čak i u malim količinama, povećava rizik od saobraćajnih nesreća. Vozači koji su pod dejstvom alkohola u mnogo većem su riziku s porastom njegove koncentracije u krvi, istakli su sagovornici Danasa.
Podaci agencije za bezbednost saobraćaja u Srbiji u periodu od 2017. do 2021. godine, pokazuju da je u saobraćajnim nezgodama u Srbiji smrtno stradalo 2.674 ljudi, teške telesne povrede je zadobilo 16.474, dok je lake telesne povrede zadobilo 83.280.
Takođe, prema poslednjem dostupnom istraživanju na sajtu Agencije za bezbednost saobraćaja, iz 2018. godine, u Srbiji je prosečno 0,65 odsto vozača u saobraćajnom toku upravljalo vozilom pod dejstvom alkohola. Istraživanja pokazuju da je u Srbiji kod oko 15 odsto poginulih i povređenih vozača prisutan alkohol u krvi.
Prema rečima psihijatra iz Zdravstvenog centra u Zaječaru, koji je želeo da bude anoniman, pošto nije dobio zvaničnu dozvolu direktora ove ustanove da govori za Danas, kaže da svaki čovek koja popije alkoholno piće i sedne za volan, ulazi u veliki rizik, zato što to nije ista osoba koja je bila pre nego što je počela da pije.
“Svako piće daje određeni procenat alkohola u krvi. Najviše imaju “žestoka” ili kratka pića, kao što su rakije ili vodka, koji imaju i do 40 odsto alkohola, dok vino ima oko 12 ili 13, i pivo koje ima najmanje”, objašnjava psihijatar iz Zaječara.
On kaže da je najveći problem kod alkoholnih pića visoki procenat šećera, pošto ulaskom u organizam, ubrzava se metabolizam i protok alkoholnih materija kroz telo.
“Materije odlaze u jetru, pošto im je tamo mesto gde se prerađuju. Zatim idu u bubrege, gde neki deo ostane, a neki se izbaci, dok jedan deo ostaje u organizmu. Pitanje je gde ide taj deo što ostaje, a to su mozak, mišići i srce. Ti organi reaguju, i mozak menja stanje svesti. To stanje može biti lako povišeno raspoloženja, koje odmah smanjuje kritičnost, pošto se stvari posmatraju na jedan pozitivan način. Napominjem ako se stvari posmatraju potpuno pozitvno pada kritičnost. Kada ona padne javlja se osećaj sigrnusti, a kada se javi taj osećaj onda čovek kaže “zašto da sebe kontrolišem”, “pošto znam šta radim”, ali nije tako. Mozak dobija sporije informacije”, objašnjava psihijatar kako utiče alkohol na organizam i dodaje:
“Vozač vidi raskrsnicu, i zna da treba da skrene, ali se njemu vidno polje sužava i ne može da vidi potpunu sliku. To što on vidi stiže u centar za informacije. Centar obrađuje šta je video, i onda daje odgovor, ali je on spor, pošto mišići ne mogu brzo da odreaguju, i to se naziva “psihička sekunda”. To je refleksna radnja, automatizovana, bez učešća svesti, i koja je znatno produžena nego kod treznog i zdravog vozača”.
Zbog toga, kako objašnjava naš sagovornik, za razliku od čoveka koji nije pod dejstvom alkohola, alkoholisani vozači sporije reaguju, par sekundi od treznog, što je dovoljno da se dogodi nezgoda.
Sagovornik Danasa ističe da je za pravo pijanstvo potrebno vreme.
“Da bi se neko napio postoje više stvari i faktora. Brže će se napiti osoba ako ništa nije jela, i želudac je potpuno prazan, a još uz sve to, vreme je toplo i brzo je popio piće. Zatim nastavi istim tempom, i naravno da će se napiti. Hrana sprečava brzo pijanstvo, zbog toga i postoji u narodu termin “meze”. Svakako osoba koje je sita, sporije će se napiti”, objašnjava on.
Prema njegovim rečima, apsorpcija alkohola počinje odmah posle uzimanja, a u krv dospeva posle samo 1,5 minuta, a nakon pola sata po konzumiranju unesena količina se nalazi u krvi i struji po organizmu, tako da je nakon sat vremena po uzimanju pića i najveća koncentracija u organizmu.
Na naše pitanje da li alkohol deluje isto na svakoga, psihijatar kaže da ne deluje, pošto različite osobe različito reaguju na istu količinu, i da reakcija zavisi od objektivnih faktora, kao što su količina i kvalitet pića, brzina konzumiranja, ali i od čitavog niza subjektivnih činilaca kao što su preosetljivost organizma na alkohol, zdravstveno stanje, zamor, prisustvo jakih emocija i telesna konstitucija.
“Dve flaše piva ili dve čašice rakije ili dve čaše vina daju alkoholemiju od od oko 0.5 promila alkohola u krvi. Smrtne doze za odraslog čoveka je pet do 10 grama na kilogram telesne mase ili količina od 350 grama ili oko 900 ml žestokog pića sa koncentracijom alkohola od 40 odsto”, objašnjava psihijatar iz Zaječara i dodaje:
“Apsolutna onesposobljenost za bili kakvu vožnju nastupa za vrlo kratko vreme kada se popije veća količina žestokog ili kombinacija pića sa pivom, koja je najgora kombinacija”.
Sagovornik Danasa ističe da je Delirijum tremens akutno duševno stanje ili akutna psihoza, i da ovo stanje nastaje obično kada osoba koja je sklona svakodnevnom isipijanju alkohola, naglo prestane sa pićem, pa nema ranije količine šećera koju je unosio, i čovek počinje da se trese.
“To se obično vidi kada se pacijent priprema za operaciju, pa zovu lekare pošto je pacijent počeo da drhti, a to je zato što više nema šećera u organizmu, i organizam zbog toga trpi. To je posledica dugotrajnog opijanja i nagli prestanak kao što sam kazao. Delirijum tremens je rizičan po život, i često dovodi do smrti. Obično je to srčani zastoj, epileptični napad ili stanje višestrukih epileptičnih napada kada mozak ostane potpuno bez kiseonika”, zaključio je on.
Saobraćajni policajac iz Zaječara kaže za Danas da ako je neko popio samo jedno piće, najbolje je da sačeka barem dva sata, pošto je toliko organizmu potrebno da otkloni čašu alkohola ili da odspava malo i onda sedne za upravljač vozila.
“Sve druge varijante trežnjenja krajnje su beskorisne. Zbog toga, budite strpljivi i sačekajte pre nego što mutne glave sednete za volan i napravite nepotrebnu komplikaciju. O tome naročito moraju voditi računa mladi vozači, koji nemaju dovoljno iskustva, a alkohol im daje lažnu hrabrost, pa zbog toga prouzrokuju velik broj saobraćajnih nezgoda sa najtežim posledicama – smrtnim ishodom i teškim telesnim povredama koje neretko završavaju trajnim invaliditetom”, objašnjava on.
Prema njegovim rečima, važeće kaznene odredbe iz Zakona o bezbednosti saobraćaja kažu da je kazna za umerenu alkoholisanost isključenje iz saobraćaju u trajanju od 12 sati, a da je novčana kazna 10.000 dinara. Kod srednje alkoholisanosti isključenje je 24 sata, a kazna se kreće od 10.000 do 20.000 dinara, i vozač dobija šest kaznenih poena.
Kod visoke alkoholisanosti isključenje je isto 24 sata, ali vozač dobija zabranu upravljanja vozilom najmanje četiri meseca. Novčana kazna se kreće od 20.000 do 40.000 dinara ili zatvor do 30 dana, pritom vozač dobija osam kaznenih poena.
Za tešku alkoholisanost predviđeno je zadržavanje do 12 sati, isključenje iz saobraćaja na 24 kao i zabrana upravljanja vozilom najmanje osam meseci. Kazna je drastično veća i iznosi od 100.000 do 120.000 dinara ili zatvor najmanje 15 dana, dok vozač dobija devet kaznenih poena.
Ako je vozač veoma teško alkoholisan, predviđeno je zadržavanje do 12 sati, isključenje iz saobraćaja na 24 sata, kao i zabrana upravljanja vozilom najmanje osam meseci. Novčana kazna je kao u prethodnom slučaju, isto kao i dužina zatvora, dok vozač dobija 14 kaznenih poena.
Za vožnju preko dva promila predviđene su najstrožije kazne, zadržavanje do 12 sati, isključenje na 24 sata, zabrana upravljanja vozilom najmanje devet meseci. Novčana kazna je od 120.000 do 140.000 dinara, i 30 do 60 dana zatvora ili rad u javnom interesu od 240 do 360 sati. Vozač uz sve to dobija 15 kaznenih poena.
U zakonskim odredbama vezane za alkoholisanost vozača iz Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima se kaže, da utvrđivanje količine alkohola vrši se analizom krvi i urina, sredstvima i uređajima, ali i vandrednim kontrolnim zdravstvenim pregledom.
Do 0,20 promila je blaga alkoholisanost i javljaju se prve smetnje kao i to da vozač ne može da obavlja dva zadatka u isto vreme. Od 0,20 do 0,50 je umerena alkoholisanost i vozač ima teškoće u upravljanju i smanjena je kordinacija, dok od 0,50 do 0,80 je srednja alkoholisanost gde su reakcije značajno usporene, slaba kontrola brzine i zadržavanje pravca kretanja.
Od 0,8 do 1,20 je visoka alkoholisanost i nastavljaju se teškoće pri upravljanju i vožač se teško fokusira na vožnju. Od 1,2 do 1,60, je teška alkoholisanost sa ozbiljnim teškoćama u upravljanju vozila, dok od 1,6 do 2,00 promila je veoma teška alkoholisanost gde je vozač nesposoban za vožnju i počinje da se javlja depresija.
Vozač koji ima više od dva promila je u potpunom alkoholisanom stanju, nesposoban je za vožnju, javlja se dezorjentisanost, zbunjenost i gubitak memorije.
I psihijatar i saobraćajni policajac, saglasni su da upravljanje svakim vozilom je složena delatnost i zahteva pisihofizički zdravu, osposobljenu, odgovornu i treznu osobu. Inteligencija i emotivnost diktiraju pažnju, brzinu shvatanja prepreka, vizuelno-motornu koordinaciju i refleksno reagovanje vozača, a što alkohol, i u najmanjim količinama sve oštećuje.
“Zakon o saobraćaju propisuje da vozač ne sme da upravlja vozilom u saobraćaju na putu niti da otpočne upravljanje vozilom ako je pod dejstvom alkohola, odnosno ako ima više od 0,20 promila. Za neke kategorije vozača je propisana nulta tolerancija, odnosno ne smeju imati ni malo alkohola u krvi”, zaključili su oni.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
