Promovisala ljudske vrednosti

Ambasador Kif istakao je kao veliku čast priliku da oda počast i položi vence na spomenik Ketrin Mekfejl.

– Ovo je četvrta stanica skromnog hodočašća koju smo posetili, i namera nam je da za četiri godine obiđemo sva ona mesta u Srbiji u kojima postoje tragovi boravka i saradnje zajedničkog života Britanaca i Srba iz perioda Prvog svetskog rata. Hrabre britanske žene promovisale su najbolje ljudske vrednosti u tim strašnim danima za celu Evropu baš kao što mi sada zajedno promovišemo evropske vrednosti – naglasio je on zahvalivši se gradonačelniku Vučeviću, građanima Sremske Kamenice i Srbije što neguju zajedničko prijateljstvo.

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević rekao je da je Ketrin Mekfejl bila humana velikanka koja je zadužila grad time što je osnovala prvi dečiji sanatorijum u Sremskoj Kamenici.

– Ona je veliki deo života posvetila upravo našoj zemlji i narodu. Naš grad je zadužila nakon što je u Sremskoj Kamenici osnovala prvi dečji sanatorijum za lečenje tuberkuloze kostiju i zglobova. Upravo je to i kruna njenog rada. Svojom humanošću, ta hrabra lekarka, zadužila nas je za sva vremena. Bolnica u Sremskoj Kamenici sve Novosađane i dalje podseća na njeno besmrtno delo, a istovremeno za sve nas predstavlja nauk kako da očuvamo zajedničku saradnju bez obzira na teškoće i probleme – podvukao je Vučević.

On je dodao da u teškom vremenu današnjice i dalje postoje oni koji su spremni da unaprede saradnju i prijateljstvo.

– Čak i u današnje vreme, koje pred čovečanstvo stavlja mnogobrojne prepreke i izazove, postoje oni koji su spremni da, bez obzira na eventualne usputne teškoće, smognu snage i nastave u duhu ovakvih primera svetle tradicije saradnje i prijateljstva. Upravo je to i najveća poruka životnog dela Ketrin Mekfejl – profesionalizam, dobročinstvo, humanost i istrajnost, kao univerzalne vrednosti koje nam daju motiv i snagu da istrajemo i povezujemo Srbiju i Veliku Britaniju, ostvarujemo i unapređujemo saradnju – rekao je gradonačelnik Vučević.

Istorijat dečje bolnice

Bivša engleska dečja bolnica otvorena je 1934. godine i radila je do 1941, kada je zatvorena. Nakon Drugog svetskog rata ponovo je otvorena 1945. godine, a potom nacionalizovana 1947, da bi nastavila sa radom sve do šezdesetih godina prošlog veka u okviru Glavne pokrajinske bolnice u Novom Sadu kao ustanova za produženo lečenje ortopedskih bolesnika, Godine 1992. ponovo je zatvorena. Tokom devedesetih u objektu su boravile izbeglice.