Pronaći ravnotežu između regulacije i slobode medija

Ministar kulture, Aleksandar Bogdanović, rekao je da se zaštita slobode medija u Crnoj Gori ogleda u konceptima nezavisne regulacije i samoregulacije medijske industrije.

Prema njegovim rečima, medijska oblast se menja ubrzano zbog tehnološkog napretka.

Bogdanović je podsetio da je Vlada pripremila nacrte dva medijska zakona, jedan je krovni zakon o medijima, a drugi se odnosi na izmene i dopune Zakona o javnom emiteru Radio televizije Crne Gore (RTCG).

“Oni su usaglašeni sa Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava, praksom Evropskog suda za ljudska prava, preporukama Saveta Evrope iz konkretnih oblasti, ocenama iz redovnih godišnjih Izveštaja o napretku Crne Gore”, rekao je Bogdanović.

On smatra da su ubrzane promene u oblasti medija donele brojne izazove koji traže više od zakonsko-administrativnih rešenja.

“Sloboda govora, koju ne prati uvek i odgovornost za izgovorenu reč, paralelno sa sve češćim odbijanjem centara moći za saradnjom sa medijima, stvorili su prošireno polje animoziteta između medija i raznih interesnih grupa, ali neretko i pojačane animozitete između samih medija”, ocenio je Bogdanović.

Prema njegovim rečima, takvi odnosi utiču na pad kriterijuma profesionalizma i objektivnosti u novinarskoj profesiji.

“Progresiju komercijalizacije medijskih sadržaja prati regresija analitičkih, istraživačkih i edukativnih, što se umnogom odrazilo i na nivo stručne osposobljenosti i erudicije novinara, pa se neretko dešava da novinar ima ulogu pukog prezentera informacija, u kojoj je sve manje autorske prepoznatljivosti i inventivnosti”, rekao je Bogdanović.

Kako je rekao, obaveza svih državnih resora, u čijem su nadleštvu mediji, je da stvore uslove za reafirmaciju novinarskog autorstva i obezbeđivanje slobodnog rada novinara.

„Zajednički rad relevantnih međunarodnih institucija, javnog i civilnog sektora i medija na konstantnom jačanju i unapređenju medijske scene, jesu ključne aktivnosti kojima se osnažuje proces evropskih integracija Crne Gore,” naveo je Bogdanović.

Predstavnik italijanske komunikacione regulatorne agencije, Frančesko Šahitano, rekao je da regulatorna tela moraju postojati i da je njihov glavni cilj borba protiv lažnih vesti.

Prema njegovim riječima, mediji moraju biti imuni na pritiske.

Šahitano smatra da regulatori moraju da budu efikasniji, nezavisni od političke vlasti i tržišta i opremljeni sa dovoljno ljudskih i finansijskih sredstava.

“Studije pokazuju da je ekonomski razvoj društva usko povezan sa efikasnošću regulatora”, dodao je Šahitano.

On smatra da su u regionu prikupljeni podataci o načinima finansiranja medija nedovoljni i da to može rezultirati nedostakom pluralizma medija.

Predstavnica Agencije za elektronske medije (AEM), Jadranka Vojvodić, rekla je da intervencije regulatornih tela, bilo da su pozitivne ili negativne, moraju biti jasne, proporcionalne i opravdane.

Ona je rekla da su ranije medijske reforme u Crnoj Gori bile primarno pod uticajem evropeizacije i da su bile potpuno novi eksperiment, čiji je cilj bio da se smanji uticaj politike.

“Koncept ekonomske i političke nezavisnosti je bio nepoznat. Još imamo problem sa razumevanjem i poštovanjem određenih principa”, dodala je Vojvodić.

Ona smatra da se inicijative za reformom zakonskih okvira ne mogu uvek opravdati i da se one ne bi trebalo da budu zloupotrebljene.

Vojvodić je rekla da u Crnoj Gori nema pluralizma medija i da poverenje u medije beleži negativan trend.

Na pitanje šta države mogu da urade da poboljšaju samoregulatorne mehanizme, Vojvodić je rekla da treba propisati standard i dati određene podsticaje kako kako bi se uspostavila ravnoteža, tako da i mediji i regulatorna tela budu odgovorniji.

Ona smatra da u Crnoj Gori broj emitera neodrživ.

Na pitanje koje mere regulator može preduzeti da bi se smanjio broj elektronskih medija, Vojvodić je rekla da Agencija na konkursima i pri dodeljivanju frekvencije uzima u obzir to da li je neki medij ispoštovao minimalne tehničke i programske standard.

Prema njenim rečima, zakonski bi trebalo propisati obavezu da mediji objavljuju podatke o finansiranju i vlasničkim strukturama.

“Potrebno je odrediti organ koji bi prikupljao informacije o finansiranju i držao ih sa strane, kako bi se znalo kome državni organi daju novac, kada i za koju namenu”, dodala je Vojvodić.

Predstavnik makedonske Agencije za audio i audiovizuelne medijske servise, Zoran Fidanovski, rekao je da je u toj državi osnovni problem u regulaciji nedosatak implementacije zakona.

“Zakoni su na papiru u redu, ali imamo problem kada treba da se implementiraju”, rekao je Fidanovski.

Kako je naveo, činjenica je da previše regulacije dovodi do manje slobode medija.

“Treba nam kredibilitet regulatornih tela, ljudi koji rade u njima moraju imati integritet. Ako to nemamo, onda ne možemo biti primer medijima”, ocenio je Fidanovski.

Kada je reč o profesionalizaciji medija, on je rekao da je prvi preduslov za to ekonomska nezavisnst novinara.

Predstavnica kosovske aocijacije nezavisnih elektronskih medija Ardita Zejnulahu rekla je da u nekim slučajevima regulacija zakomplikuje celokupnu situaciju u području medija.

Ona smatra da regulatorna tela često bitne stvari, kao što je pravo intelektualne svojine, ostavljaju po strani.

Paulin Mevel, iz organizacije Reporteri bez granica, istakla je da političari često koriste medije za propagandu govora mržnje i svega onoga što regulator sankcioniše.

Kako je navela, značaj agencija koje se bave regulacijom medija je ogroman, ali bi, kada je u pitanju uspostavljanje reguacije, trebalo pronaći ravnotežu.

Mevel je naglasila da bez kvalitetnih novinara i informacija demokratija ne može napredovati, prenosi Mina.

Konferenciju na temu “Održivost medija i uspešni modeli medijskog poslovanja” organizovale su misije OEBS u Crnoj Gori i Makedoniji u saradnji sa Asocijacijom medija jugoistočne Evrope.