Pronađeni skeleti još pet mamuta

Bujice vode posle jake kiše u ponedeljak, koja je sprala blato niz liticu kopa otkrile su ostatke još pet praistorijskih rođaka slona. Uz skelet Vike, koji je pronađen ovde 2009. godine, te onaj džinovski otkriven pre neki dan, ovo je zasad čak sedam fosila nađenih u Viminacijumu.

– Nosak, gde su pronađeni ostaci mamuta, jeste lesna zaravan u nekadašnjoj delti praistorijske Morave, koja se ovde ulivala u Panonsko more – objašnjava Miloš Milivojević, iz Prirodnjačkog muzeja u Beogradu. – Kada smo 2009. godine otkrili fosil mamutice Vike, utvrdili smo da se ona udavila i skončala u blatu močvare. Međutim, ostaci ostalih mamuta nalaze se na najmanje deset metara višoj koti i moguća su, grubo, dva objašnjenja ove pojave. Ili je rečo nekoj katastrofi, koja ih je zadesila na istom mestu, ili je zaista pronađeno prvo groblje mamuta u svetu.

– Ovako nešto još nije viđeno u arheologiji. Na rastojanju od samo nekoliko stotina metara pronašli smo ukupno sedam skeleta mamuta – kaže prof. dr Miomir Korać, direktor arheološkog projekta Viminacijum.

– Na samo tri hektara površine mi do sada imamo nezabeleženu pojavu ostataka mamuta, ali očekujemo da će ih biti još. Ovo je senzacija svetskih razmera i da bismo mogli da istražujemo ovo, najverovatnije, prvo otkriveno groblje mamuta u svetu, svi rudarski radovi su zahvaljujući dobroj volji EPS većzaustavljeni.

Posle kiše, koja je pala u ponedeljak, patrola mladih doktoranada Arheološkog instituta SANU, u sastavu Saša Redžić, Nemanja Mrđić, Ilija Dankovići Mladen Jovičić, obilazila je površinski kop Drmno i primetila odbleske jutarnjeg sunca sa kostiju, koje su virile iz 50 metara visoke litice na lokalitetu Nosak. Pošto su se kosti belele na nepristupačnoj visini, popeli su se elektromonterskim merdevinama i uprkos klizanju i obrušavanju, došli do fosila. Ostali su zapanjeni pred veličinom kljova, rebara i drugih kostiju, koje su štrčale iz zasečenog brda Nosak. O pronalasku su odmah izvestili profesora Koraća.

– Veče pre otkrića desila se neverovatna koincidencija, ako se to može tako nazvati – kaže prof. Korać.

– Naš prijatelj Dragan GajićUča iz Ljiga pozvao me je usred noći i rekao: „Profesore, sanjao sam da ste pronašli još mamuta“, a ja sam mu odgovorio: „Hvala ti Učo na lepim željama, ali sada je vreme za spavanje“ i spustio mu slušalicu. Ujutro su me mlade kolege obavestile o pravom polju mamutskih kostiju.

Fosili mamuta su pronađeni u ogromnom lesnom nanosu, a prirodnjaci kažu da je po svoj prilici rečo epohalnom otkriću prvog groblja najvećih sisara koji su ikada hodali zemljom. Naime, mamuti su, kao i njihovi mlađi rođaci slonovi, imali običaj da prevaljuju neverovatne razdaljine da bi skončali na istom mestu, gde su umirale stotinama godina generacije ovih ogromnih životinja.

– Ovde, gde je sada površinski kop „Drmno“, pre nekoliko miliona godina bila je močvara – priča nam mladi arheolog Ilija Danković, dok se „Ladom Nivom“ probijamo kroz razrovane puteva na prilazu površinskom kopu koji podseća na pustinju Atakamu, najsuvlje mesto na svetu. – Verovatno su, nastavlja Ilija, mamuti zalutali u močvaru, zaglibili se onako ogromni i tu i skončali svoj praistorijski život.

Ilija je jedan od arheologa sa „Viminacijuma“. Prošle nedelje, tokom redovnog obilaska etaža na površinskom kopu „Drmno“, primetili su na dubini od dvadesetak metara kosti koje je bager, tokom kopanja jalovine otkrio i delimično oštetio.

– Odmah smo se popeli gore i ustanovili da se radi o delu kljove, pršljenu i dugoj kosti – objašnjava arheolog Nemanja Mrđić.- Brzo nam je postalo jasno da se radi o delovima velike jedinke, dužine bar deset metara.

Šef tima arheologa na „Viminacijumu“ i direktor ovog arheološkog parka je doktor Miomir Korać. Po njegovim rečima, ovakvi nalazi su veoma retki i predstavljaju pravu senzaciju.

– Mi imamo većdeset posto primeraka ostataka mamuta, jer ih je svega 20 do 30 pronađeno u svetu. Koraćto s pravom tvrdi, jer je pre tri godine na površinskom kopu „Drmno“ iskopana i mamutica Vika, koja je većpostala svetska zvezda. Ona će uskoro biti premeštena sa etaže kopa u Viminacijum, a društvo će joj praviti novi viminacijumski mamut – Nosko i njegovi kasnije pronadjeni rodjaci . Prvopronadjenom mamutu arheolozi su dali ime jer je pronađen na lokalitetu „Nosak“. Nosko je, inače, mlađi od Vike. Njena starost, ako se tako nešto može reći za jednu damu, je oko milion godina, dok je Nosko pasao po livadama u okolinio sadašnjeg Kličevca pre oko sto hiljada godina. U Viminacijumu planiraju da osim arheološkog naprave i paleontološki park. Tako bi se praistorija približila antičkom svetu, a turisti bi mogli videti presek života na ovim prostorima u rasponu od nekoliko miliona godina.

– Što se Noska tiče, on je pronađen na veoma nezgodnom terenu. Iznad njega je etaža visoka preko dvadeset metara, a arheolozi rade na prostoru ne širem od metar i po, iznad provalije od desetak metara. Za razliku od Vike, koja je nađena u pesku, pa je njeno otkopavanje bilo relativno lako, Nosko je zarobljen u čvrstom sloju zemlje, gde i budak teško prolazi, a kamo li arheološke metlice. Trebaće vremena da se on u potpunosti oslobodi iz svoje grobnice, ali se pre toga mora proširiti i obezbediti mesto za rad arheologa – napominje dr Korać.

Tek nakon pažljivog otkopavanja Nosko će biti premešten u Viminacijum, jer se kop „Drmno“ neumoljivo širi i bageri će se uskoro vratiti na prvu etažu, gde su, nenamerno, osim energetici, dali veliki doprinos i arheologiji.