Orion, novo „istraživačko vozilo“, kako ga naziva američka svemirska agencija NASA, teško više od osam tona, trebalo bi da 2015. godine počne da prevozi astronaute do Međunarodne svemirske stanice (MSS), a za desetak godina i do Meseca – pola veka nakon što je čovek prvi put stupio na njegovo tlo, saopštila je juče američka svemirska agencija.
NASA je nakon više najava i kašnjenja ovog programa prikazala model kapsule Orion, koji bi na nosaču Ares bio okosnica budućih letova u svemir, prenosi Glas Amerike.
Orion veoma liči na kapsulu iz odavno zaboravljenog programa Apolo, kojim su SAD uspele da sa ljudskim posadama više puta stignu do Zemljinog satelita, ali je dvostruko veći, tako da može da primi do šest članova posade za transport do svemirske stanice, a četiri člana za put do Meseca. Zvaničnici NASA tvrde da će do 2020. godine, kao cilj letova na Mesec biti i pripremanje leta ljudske posade do Marsa.
Time su se obistinila predviđanja da SAD odustaju od dalje proizvodnje i upotrebe višekratnih raketoplana tipa šatl, nakon brojnih problema i dve velike nesreće kada su poginule dve sedmočlane posade. NASA je od početka osamdesetih napravila pet šatlova. Jedan od njih, Čelendžer, eksplodirao je nakon lasiranja 1986. godine, a šest godina nakon toga u sličnoj nesreći raspao se i raketoplan Kolumbija.Time su se letovi šatla pokazali kao vrlo rizični, pa je NASA odlučila da šatlove izbaci iz upotrebe 2010. godine, a da dotle pripremi sistem Ares/Orion.
Svemirska „konkurencija“ u Evropi i Rusiji, takođe je spremala slični zajednički projekat, kojim bi se zamenio veoma zastareli, ali i pouzdani Sojuz, koji više od 40 godina prevozi ljudske posade i teret u orbitu naše planete. Zanimljivo je da je novi višekratno upotrebljiv brod namenjen takođe za prevoz četiri osobe na Mesec, a promovisan je još prošle godine. Prethodno je govoreno i o novim tipu raketoplana pod nazivom Kliper, ali su u međuvremenu evropska i ruska agencija saopštile da će verovatno ići „svako svojim putem“.
Globalna kriza usporila projekte
Kina i Japan su takođe najavljivali razvoj sličnih svemirskih brodova, a gotovo svima je razvoj bio usmeren i na mogućnost prevoza tereta na Zemljin satelit, kako bi tamo bila podignuta prva stalna ljudska baza. Stručnjaci, međutim ističu da će globalna finansijska kriza značajno usporiti ove projekte i da bi trebalo novac i zajedničke napore usmeriti kao onome što delom većpostoji, a to je Međunarodna svemirska stanica (MSS). Ovu stanicu, koja još nije kompletirana u orbiti, nedavno su „posetili“ američki i ruski astronauti, ali i po drugi put svemirski turista Čarls Simonji, inače tvorac programa vord i eksel, po ceni od 35 miliona dolara. Prethodno je ovaj milijarder bio u svemiru 2007. godine i tada je na MSS boravio čak 14 dana.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
