Propali reformator i jahač apokalipse: Kako su se poklopili putevi Dmitrija Medvedeva i Rusije

… Mrzim ih. Oni na Zapadu su kopilad i ološ, gadovi i degenerici. Oni žele da nas ubiju, da ubiju Rusiju. I sve dok sam živ, učiniću sve da nestanu. Evropski ljubitelji žaba, džigerice i špageta obožavaju da posećuju Kijev. Ništarije… Ko je rekao da će Ukrajina za dve godine uopšte postojati na karti sveta… Jahači apokalipse već su na putu, ostaje vera u Boga…

Razlika između ove dve vrste različito intoniranih izjava je 12 godina, ali je isti autor – Dmitrij Medvedev. Prvi set izjava pripada Medvedevu, predsedniku Rusije (kasnije i premijeru), a drugi set izjava Medvedevu aktuelnom zameniku šefa Veća bezbednosti Rusije.

OD „GOLUBA“ DO „JASTREBA“:

Transformacija ovog 56-godišnjeg političara od „goluba reformacije“ do „jastreba ratnih ambicija“ simboličan je prikaz tranzicije Rusije – od kooperativnog partnera u međunarodnoj zajednici do sankcijama izolovane države-agresora.

Taj put kojim su prošli Medvedev i Rusija najbolje se vidi iz Sankt Peterburga. Pre 12 godina (18. juna 2010) na Međunarodnom ekonomskom forumu(pandan Davosu) Medvedev je „žario i palio“ s reformskim idejama i dočekivan sa salvama aplauza poznatih svetskih političara, biznismena i eksperata. „Vaše prisustvo je očigledan znak rasta pažnje za našu politiku modernizacije Rusije“, govorio je tada Medvedev.

Tačno 12 godina kasnije (18. juna 2022) Međunarodnim ekonomskim forumom“žari i pali“ Vladimir Putin, u sali na svečanom otvaranju sede jedino ruski biznismeni a od međunarodnih gostiju prisutan je samo predsednik Kazahstana Kasim Džomart Tokajev. Hodnicima Forumaodjekuju reči šefa najveće ruske banke Germana Grefa: „Rusiji bi moglo trebati 10 godina da se oporavi od zapadnih sankcija. Govorimo o pretnji za oko 15 odsto BDP.“

Medvedev ove godine nije „rado viđen gost“ na Forumuu svom rodnom gradu. Ima preča posla. Dodeljena mu je uloga ratnog strašila koje šalje atomske strele na Zapad. Sušta suprotnost onom Dmitriju Medvedevu s kraja prve decenije ovog veka kad se oduševljavao zapadnim vrednostima, tehnologijom i kulturom. U politici se zalagao za resetovanjeodnosa sa SAD, ugostio je u Moskvi 2009. američkog kolegu Baraka Obamu i zajedno su ručali u Mekdonaldsu.

U Silicijumskoj dolinije 2010. od Stiva Džobsa dobio na poklon ajfons kojeg je poslao svoj prvi tvit – „pozdrav svima“, Kremlj je zahvaljujući njemu dobio Tviter nalog, a bio je srećan kao malo dete kad se 2012. slikao s Markom Zakerbergom.

Obožavao je američki rok bend Linkin Parka upoznao je i svog muzičkog idola Bona Voksa. Zalagao se za slobodu medija i da bi to konkretno pokazao dao je intervju tek osnovanoj nezavisnoj televiziji Dožd, proglasivši je „sjajnim mestom“ (Doždje ove godine prislino ugašen i proteran iz Rusije).

Iako je bio predsednik od 2008. do 2012. i premijer od 2012. do 2020. Medvedev nikad nije izašao iz senke svog šefa Vladimira Putina. U prvoj godini predsedničkog mandata Medvedev i Rusija doživeli su neviđeni šok – na talasu svetske ekonomske krize stigla je najgora recesija koju je Rusija teže doživela od bilo koje privrede G 20. Ruska politička elita reagovala je na krizu formulisanjem programa modernizacije, a kolovođa reformi bio je Medvedev.

GO, RUSSIA:

Neposredno pred krizu Medvedev je, kao tek izabrani šef države, tvrdio da Rusija ima „ponižavajuću zavisnosti od sirovina“, pitao se „da li primitivna ekonomija zasnovana na sirovinama treba da nas prati u budućnost i da li treba da se oslanjamo na vladu da bi rešili svoje probleme“ i zaključio da je „svetsko liderstvo nemoguće oslanjanjem na naftu i gas“. Predlagao je uspostavljanje pametne ekonomije koja podstiče preduzetničke veštine i moderne tehnologije.

U autorskom tekstu Go, Russiaiz 2009. Medvedev je predstavio reformski program i na početku konstatovao: „Naša ekonomija i dalje odražava glavnu manu sovjetskog sistema – ona uglavnom ignoriše individualne potrebe… Uz nekoliko izuzetaka, domaći biznis ne izmišlja niti stvara robe i tehnologije koje su ljudima potrebne. Prodajemo stvari koje nismo proizveli, sirovine ili uvoznu robu.

Finalni proizvodi iz Rusije imaju izuzetno nisku konkurentnost… Energetska efikasnost i produktivnost većine naših preduzeća i dalje je sramotno niska, a nevolja je u tome što vlasnici, direktori, glavni inženjeri i funkcioneri nisu mnogo zabrinuti zbog toga… Zbog svega toga uticaj Rusije u globalnim ekonomskim procesima nije toliko veliki koliko bismo želeli.“

Medvedev je nemilosrdno skenirao ne samo rusku privredu nego i društvo: „U celini, demokratske institucije su uspostavljene i stabilizovane, ali njihov kvalitet je i dalje daleko od idealnog… Civilno društvo je slabo… Mito, krađa, intelektualna i duhovna lenjost i pijanstvo su poroci koji vređaju naše tradicije… Svi društveni sistemi funkcionišu, ali to još nije dovoljno. Takvi sistemi samo propagiraju postojeći model, a ne razvijaju ga. Oni ne mogu da promene sadašnji način života i zato loše navike ostaju.“

Zato Medvedev predlaže da Rusija uvede inteligentnu ekonomiju i da pronalazači, inovatori, istraživači, nastavnici, preduzetnici koji uvode nove tehnologije postanu najcenjeniji ljudi u društvu. I upozorava da Rusija ne treba da bude socijalna država iz doba SSSR kad su se beneficije delile s neba. „Šta god da vlada podeli društvu treba da bude samo ono što je zaradila. Živeti iznad naših mogućnosti je nemoralno, nerazumno i opasno.“

On smatra da je tehnološki razvoj prioritetan politički zadatak jer je „naučno-tehnološki napredak neraskidivo povezan sa napretkom političkog sistema… Što je naša privreda inteligentnija i efikasnija to je veći nivo blagostanja naših građana a naš politički sistem i društvo slobodniji, pravedniji i humaniji… Rast informacionih tehnologija pruža nam neviđene mogućnosti za ostvarivanje osnovnih političkih sloboda – slobode govora i okupljanja. Omogućava nam da identifikujemo i eliminišemo žarišta korupcije… Osnovna prava i slobode naših građana treba zaštititi prvenstveno od korupcije koja rađa tiraniju, neslobodu i nepravdu“.

Model političke modernizacije i pametne ekonomije Medvedev je detaljnije formulisao na Ekonomskom forumuu Sankt Peterburgu 2010. zašta je nagrađen ovacijama. NJegov program reformi počivao je na privatnom biznisu kao motoru modernizacije, budžetskim stimulacijama za strukturnu transformaciju ekonomije, stvaranju pogodnih uslova za investitore, ograničavanju državnih organa da hapse preduzetnike dok traju istrage ekonomskih prestupa i otvorenoj privredi jer je međunarodna konkurencija odlučujući stimulans modernizacije.

PARTNERSTVO ZA MODERNIZACIJU:

„Poseban značaj pridajemo formiranju centra ruskih inovacija u Skolkovu“, rekao je tada Medvedev. Taj centar bio je ugaoni kamen njegovog reformskog programa. Ideja se oslanjala na zaključak samita Rusija – EU Partnerstvo za modernizaciju, koji se zalagao za saradnju u sferi visokih tehnologija. Idejni tvorac Skolkovaje jedan od najvećih ruskih biznismena Viktor Vekselberg, prijatelj Medvedeva.

Tehnološki park i biznis inkubator zamišljen je kao četiri milijarde dolara vredan ruski odgovor na američku Silicijumsku dolinu. U njegovu upravljačku strukturu ušli su šefovi najvećih visokotehnoloških kompanija SAD, EU i Azije a dobio je podršku 20 globalnih tehnoloških giganata kao što su Majkrosofti Cisko. Do 2013. skoro 1.000 kompanija imalo je status rezidenta u Skolkovua stiglo je i 300 miliona dolara državne podrške. Medvedev je ispregovarao partnerstvo Skolkovai MIT vredno 300 miliona dolara i osigurao podršku Silicijumske doline.

Ali, ubrzo posle ruske invazije na Ukrajinu MIT je objavio da prekida veze sa Skolkovom. Rat je samo ubrzao propast tehnološkog parka. Na to su se nadovezali i „unutrašnji problemi“ – počela je i politička čistka u Skolkovu. Vekselbergov savetnik i poslanik Dume Ilja Ponomarjov optužen je za podršku proneverama državnog novca. Nije bilo treško zaključiti da se radi o politički motivisanom slučaju jer je Ponomarjov bio jedini poslanik koji je glasao protiv aneksije Krima. Pod plaštom sumnji u finansijske malverzacije u Skolkovosu upali istražitelji i poharali ga. Skolkovoje sklonjeno s liste nacionalnih prioriteta.

Cilj ovog ključnog stuba reformi Dmitrija Medvedeva bio je da se do 2020. privuče 12 milijardi dolara privatnih investicija, ali nije postignut. Skolkovonije ispunilo misiju pretvaranja Rusije u startap naciju. Nije stvoren ni jedan jednorog (firma vredna više od milijardu dolara), niti je neka kompaniju postala planetarno poznata. I Dmitrij Medvedev se odrekao svog reformskog programa i okrenuo je pevcaprema vetru koji duva iz Kremlja.

Kao da je postao uveren da će mu ratna retorika doneti još benefita, možda novi mandat u Kremlju. Neki podsećaju na njegov intervju AFPiz 2012. kad je na pitanje da li bi mogao da se vrati u predsedničku palatu odgovorio: „Nikad ne reci nikad, pogotovo zbog toga što sam jednom plivao u toj reci, a u ovoj reci može se plivati dvaput.“ S druge strane, mnogi mu daju male šanse zbog nedostatka podrške baze, uključujući i bezbednosne službe.

Nije za potcenjivanje ni korupcijski teg koji Medvedev nosi oko nogu. Naime, antikorupcijski tim poznatog ruskog opozicionara Alekseja Navaljnog tvrdi da je Medvedev proneverio više od milijardu dolara državog novca. Država se, naravno, o tome dosad nije oglašavala, ali nije kazano da neće kad dođe vreme.