Mada rigorozne mere štednje koje je pokrenula nova koaliciona britanska vlada predstavljaju glavnu vest u svim medijima u toj državi, ministri u kabinetu premijera Dejvida Kamerona takođe su prekinuli tradiciju svojih laburističkih prethodnika na toj funkciji kada je reč ljudskim pravima. Nesumnjivo, eksperiment u tom domenu koji je izvela vlada Tonija Blera završen je neslavno.
Zakon o ljudskim pravima našao se na udaru kritika dela javnosti zbog neuspešnog pokušaja sprečavanja primene „neliberalnih“ antiterorističkih mera, a bilo je i onih koji su takva pravila doživeli kao kočnicu za vođenje politike u oblasti borbe protiv terorizma. Nesumnjivo, mnogi ismevaju čak i ideju o poštovanju ljudskih prava, što se smatra uvertirom u davanje besmislenih ustupaka kriminalcima i teroristima. U celini gledano, takva reakcija medija i javnosti predstavlja odraz razočaranosti i cinizma.
Kao što je dobro poznato, Britanija nema pisani ustav, a sve do nedavno nije postojalo ni nešto nalik savremenom Zakonu o pravima. S druge strane, imamo Veliku povelju i kriket. Koncept opštih ljudskih prava predstavlja inostranu tvorevinu i utemeljen je u principima Evropske konvencije o ljudskim pravima, na osnovu koje Sud u Strazburu donosi odluke. Stoga, ne čudi podatak da su u prošlosti svi oni koji su želeli da se žale na britansku vladu zbog nepoštovanja ljudskih prava morali da idu u Francusku.
Situacija se izmenila kada je Toni Bler došao na vlast 1997. Uz fanfare i idealizam, izražen u sloganu „Donosimo prava u državu“, Zakon o ljudskim pravima stupio je na snagu 2000. Ipak, liberalizam tadašnje elite imao je i praktičnu stranu – ukoliko vlada bude imala ikakav „prljav veš„, bolje da ga opere na sudovima u Britaniji nego da problem razmatra panel inostranih sudija. Ipak, Zakon se nije dopao britanskoj javnosti, što je sa žaljenjem priznala i Blerova supruga, Šeri, inače advokat, koja je kazala da veći deo javnosti smatra da ljudska prava nisu značajna za život. Dakle, možemo izvući sledeću lekciju na takvom primeru: „Kada nešto nije pokvareno, ne popravljaj ga“, ili, drukčije rečeno: „Dela govore više od reči“.
U poređenju sa zloupotrebama ljudskih prava koje zaista pogađaju čovečanstvo, žalbe koje su razmatrali britanski sudovi gotovo su beznačajne. Ilustracije radi, pitanje koje dete ide u koju školu ili kakav javni smeštaj će biti ponuđen ljudima koji traže azil, tiču se mnogih, ali upotreba širokog pojma „ljudska prava“ za rešenje tih problema predstavljala bi trivijalnost.
Pre nego što je postao premijer Kameron se zalagao za zamenu Zakona o ljudskim pravilima nečim što bi bilo više u skladu sa životom u Britaniji. Ali, paradoks se ogleda u činjenici da oni koji smatraju ljudska prava krajnje nedelotvornim moraju poštovati takva načela. Mnogi britanski poslanici koji su podržali inicijativu o uključivanju Evropske konvencije o ljudskim pravima u britanski zakon nisu želeli da ljudska prava budu zvanično priznata kada su suočili sa terorizmom inspirisanim Al Kaidom. Najkraće rečeno, nakon što je „donela prava u kuću“, Blerova vlada pokušala je da ih gurne pod tepih.
Takav haos simbolizuje i debata o određivanju pritvora za osumnjičene za terorizam bez podizanja optužnice ili organizovanja suđenja. U početku, Bler je pokušao da nametne pravila o pritvoru u trajanju od 90 dana, ali parlament je kasnije podržao ideju o pritvoru u trajanju od 28 dana, što je i dalje najduži period u zapadnom svetu. Dakle, na taj način krši se Član šest Evropske konvencije koja podrazumeva da svi osumnjičeni za kriminalna dela imaju pravo da u kratkom roku budu obavešteni o prirodi optužbi. Takođe, u Velikoj povelji navodi se da nijedan slobodan čovek ne bi trebalo da bude zatvaran ukoliko se time krše zakoni njegove države.
Blerovo ponašanje nije predstavljalo izuzetak jer ostaje činjenica da je svako pravilo koje se temelji na ljudskim pravima u potpunosti podložno političkom sistemu u kojem parlament ima najveću nadležnost.
U prvom važnom govoru koji je održao otkako je postao zamenik britanskog premijera Nik Kleg objavio je da će biti ukinut „Sistem nalik Velikom bratu“ koji je uveo Bler, što, između ostalog, podrazumeva nova ograničenja kada je reč o skladištenju DNK, te stroža pravila o video-nadzoru građana, zbog kojih se Britanci smatraju stanovnicima planete čiji se „koraci najpomnije prate“. Ipak, britanski zvaničnik nije pominjao „ljudska prava“, što predstavlja dokaz da je ta tema krajnje „politički osetljiva“.
Autor je savetnik krune (počasna titula koja se u Britaniji daje uglednim advokatima)
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
