Propisi „koče“ napredovanje

Aranđelović tvrdi da trpi mobing od strane odgovornih na fakultetu i univerzitetu i da njen slučaj nema veze sa akademskim pravilima već je u pitanju „čista demonstracija sile“ pošto njen otac kao raniji dekan Građevinsko-arhitektonskog fakulteta pet godina vodi sudski postupak protiv Univerziteta.

Aranđelović za Danas kaže da je prvi put u zvanje docenta birana 2009, na užoj naučnoj oblasti Istorija i teorija arhitekture i umetnosti na pomenutom fakultetu, i od tada je dva puta reizabrana u isto zvanje.

Oba puta imala je pozitivno mišljenje Stručne komisije i Izbornog veća fakulteta, ali je njeno napredovanje zaustavilo Naučno stručno veće Univerziteta u Nišu.

– Naglašavam da su sva tri člana univerzitetskog veća sa mog fakulteta na Fakultetu glasali za moje napredovanje, a tu odluku zatim menjaju na univerzitetskom veću, gde su bili uzdržani. Prvi put u istoriji Univerziteta se desila situacija da celo Naučno stručno veće bude jednoglasno uzdržano na predlog izbornog veća nekog fakulteta – navodi Aranđelović.

Nakon što je Senatu uputila prigovor na poslednju odluku Veća, dobila je odgovor da su njeni objavljeni radovi iz kategorije SSCI liste časopisa i da „s obzirom na činjenicu da časopisi sa SSCI liste pripadaju naučnoj oblasti društveno-humanističkih nauka, Senat je zaključio da učesnik konkursa nema potrebne radove objavljene u časopisima iz naučne oblasti tehničko-tehnoloških nauka u okviru koje je i raspisan konkurs“.

– Sve ovo ne bi bilo čudno da moja uža naučna oblast za koju je raspisan konkurs nije Istorija i teorija arhitekture i umetnosti. Građevinsko-arhitektonski fakultet u Nišu, na kome se nalazi uža naučna oblast za koju je raspisan konkurs, pripada tehničko-tehnološkoj oblast pri Univerzitetu u Nišu, dok se svakako za moju užu naučnu oblast ne može reći da je tehnička. Čak i da jeste, obrazloženje da nemam radove na SCI već na SSCI listi i da se radovi na SSCI listi ne priznaju za izbor u zvanje vanredni profesor je suprotno Pravilniku bližih kriterijuma za izbor u zvanja nastavnika. Časopis u kome sam objavila radove je kategorije M21, a radovi su iz uže naučne oblasti za koju je raspisan konkurs. Ako želim da objavljujem radove iz svoje naučne oblasti to jedino mogu da uradim u časopisima sa SSCI liste koju Senat ne priznaje u mom slučaju. To direktno znači da Univerzitet u Nišu samovoljno tumači pravilnik koji je doneo Nacionalni savet za visoko obrazovanje u kome jasno stoji da se traži kategorizacija rada, a ne njihov razvrstavanje po listama – ističe Aranđelović.

Miodrag Popović, član Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, kaže za Danas da je Aranđelović u pravu je što smatra da zaslužuje izbor u više zvanje, ali je loši propisi Univerziteta u Nišu i njihovo tumačenje sprečavaju. Ukazuje da je arhitektura specifična oblast, i da neki delovi, sem tehničko-tehnološkom, pripadaju polju umetnosti, a neki čak i društveno-humanističkim naukama. Dodaje da su neki univerziteti to prepoznali, pa su u kriterijumima za izbor nastavnika predvideli dodatne kriterijume za oblast arhitekture. Univerzitet u Nišu jeste predvideo dodatne pogodnosti za izbor nastavnika iz oblasti arhitekture, ali se to ne odnosi na ovaj slučaj.

– Problem je što se u kriterijumima za izbor traži da kandidat ima radove u časopisima kategorije ?21 ili kategorije ?22, ili kategorije ?23 sa petogodišnjim impakt faktorom većim od 0.49 prema Thomson Reuters listi, ili sa SCI liste. NJihovo nadležno veće traži samo ispunjenje poslednje kategorije, zanemarujući ono „ili“ u prethodnim delovima iste rečenice. Prema njihovom shvatanju, ona nije mogla ni u zvanje docenta da bude izabrana. Da nisu u pravu svedoči i činjenica da je uža naučna oblast za koju se bira odlukom Univerziteta u Nišu svrstana u tzv. B listu užih naučnih oblasti za koje se mogu raspisivati konkursi, što implicira da ta oblast ne pripada samo tehničko-tehnološkom polju, pa se za nju propisuje različit postupak izbora od izbora nastavnika u oblastima za koje je fakultet matičan – pojašnjava Popović.

Posebno mu je, kaže, čudna činjenica da su pri glasanju svi članovi bili uzdržani. Navodi da to nikada u svojoj karijeri nije čuo.

– Jednostavno rešenje bi bilo da Univerzitet u Nišu izbaci ono „sa SCI liste“ iz kriterijuma jer je nepotrebno, ili da konstatuje ono „ili“. Međutim, iz njenog pisma i opširnijeg materijala koji je dostavila Nacionalnom savetu vidi se da iza svega izgleda stoji nešto drugo, pa se bojim da ćemo još jednog dobrog i mladog nastavnika oterati u inostranstvo – ističe Popović.

Biljanu Aranđelović su podržale kolege iz Mreže akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA). Komentar sa Univerziteta u Nišu nismo dobili.

Dekan: Nema mobinga

– Nema mobinga na Građevinsko-arhitektonskom fakultetu u Nišu, pa ni u postupku izbora naših nastavnika od samog raspisivanja konkursa do okončanja na Naučno stručnom veću ili Senatu Univerziteta – kaže za Danas Petar Mitković, dekan ovog fakulteta.

On ukazuje da se postupak izbora sprovodi u skladu sa zakonom i ostalim propisima, a koji između ostalog, propisuju javnost, ravnopravnost, jednake kriterijume za sve učesnike u postupku izbora i kolektivno odlučivanje u svim fazama i na svim nivoima.

– Postupak je višestepeni i svaka naredna faza uzima u obzir prethodnu, a svaka prethodna svojom odlukom ne mora apsolutno da obavezuje narednu. Simbolično „svako sledeće sito je gušće“ i uvek postoji mogućnost naknadne korekcije prema novim proverama i saznanjima. Sami kandidati su takođe zaštićeni institucijom žalbe ili tužbe, jer u rešenju o izboru uvek stoji jasno obrazloženje postupka i razloga izbora. Logično je da svaki kandidat ima najbolje mišljenje o sebi, ali i da poštuje preporuke iz odluka. Za pohvalu je kada ima reference višeg ranga iz neke naučne oblasti, ali nije logično da mobinguje sebe time što ne želi da ostvari minimalne reference potrebne za izbornu oblast i rizikuje da na nekom od konkursa bude izabran kandidat koji te bliže kriterijume ispuni – ističe Mitković.