Foto: G.V.U Srbiji je kršenje propisa u oblasti zaštite životne sredine poprimilo razmere epidemije, i to ne samo u oblasti obnovljivih izvora energije, kaže za Danas Mirko Popović, programski direktor Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu.
„Izdavanje dozvola za objekte koji koriste obnovljive izvore energije, pre svega hidroenergetske objekte, praćeno je zloupotrebom javnih ovlašćenja, nepoštovanjem planske dokumentacije, izgradnjom objekata bez građevinske dozvole ili bez odgovarajućih uslova nadležnih organa. Kod malih hidroelektrana najčešći oblici kršenja propisa odnose se na nedostatak planskog osnova i izgradnju koja je suprotna izdatim vodnim uslovima ili uslovima zaštite prirode, kaže Popović.
On ističe i da je uočeno nepoštovanje propisa koji uređuju postupak procene uticaja na životnu sredinu.
– Propusti vlasti u izdavanju dozvola, u to više ne sumnjamo, nisu slučajni i nisu posledica neznanja. Međutim, važno je napomenuti da, kada govorimo o kršenju propisa, uvek govorimo o konkretnom projektu i konkretnoj lokaciji. Mi smo uočili pravilnosti i ponavljanje sličnih zloupotreba ali generalizacije bi ipak trebalo izbegavati, ističe Popović.
Kod koje vrste OIE je kršenje zakonskih propisa i nebriga za očuvanje životne sredine prilikom izdavanja dozvola za izgradnju najčešće?
– RERI je najviše istraživao nezakonitosti prilikom izgradnje malih hidroelektrana. U oko 20 slučajeva izgradnje MHE kojima se RERI bavio uočili smo nepoštovanje propisa od strane vlasti na lokalnom i republičkom nivou ali i od strane investitora prilikom izgradnje. Ovi projekti su posebno osetljivi jer se realizuju na rekama koje su prirodni resurs te je prilikom izgradnje neophodno pribaviti i poštovati uslove Zavoda za zaštitu prirode. Ovi uslovi se često ne poštuju ili ih investitor uopšte nije pribavio. Postavljanje cevovoda u korito reke, uprkos izričitim zabranama, je takođe često nepočinstvo, kao i uništavanje vegetacije, staništa zaštićenih vrsta pa i samih zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta. Ipak, po bezakonju su se istakli graditelj MHE „Jovanovići“ koji je izgradio objekat bez građevinske dozvole.
Nedavno ste podneli zahtev za ponavljanje postupka izdavanja građevinske dozvole, prethodno izdate investitoru za izgradnju male hidroelektrane „Zvonce“ na Rakitskoj reci. Zbog čega?
– Zavod za zaštitu prirode je 2018. godine vršio ispitivanja na Rakitskoj reci i utvrdio prisustvo zaštićene vrste potočne pastrmke i strogo zaštićene vrste potočnog raka. To su nove činjenice i dokazi koji predstavljaju razlog za ponavljanje postupka davanja građevinske dozvole za MHE „Zvonce“. Zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu, koji je investitor podneo u julu 2013. godine, je neuredan i nepotpun i svaka iole ozbiljna lokalna uprava bi takav zahtev odbacila. Opština Babušnica je na osnovu tog nepotpunog zahteva odlučila da izrada studije procene uticaja nije potrebna. Na taj način investitoru, „Mala hidroelektrana Zvonce“ d.o.o. Beograd olakšan je put ka dobijanju građevinske dozvole, a javnosti uskraćeno pravo da učestvuje u postupku procene uticaja.
Da li se RERI zalaže za zaustavljanje izgradnje MHE na teritoriji cele Srbije ili samo u nacionalnim parkovima i zaštićenim oblastima?
– RERI se zalaže i bori se za primenu propisa i vladavinu prava. Zakoni i institucije koje su odgovorne građanima, pa sve ostalo posle toga. Bez toga nema ni zaštite životne sredine. Bez poštovanja zakona nismo uređeno društvo nego razbojnička družina. Takođe, RERI nastoji da doprinese zaustavljanju gradnje i zabrani rada svih onih elektrana koje se grade ili su izgrađene uz kršenje propisa i narušavanje prava lokalnih zajednica na održivi razvoj, bez obzira da li su u zaštićenom području ili ne. Smatramo da je najava zabrane u zaštićenim područjima ništa drugo do populističko hvatanje daha pred izbore. Oštro se protivimo daljem subvencionisanju projekata MHE kroz feed-in tarife jer to predstavlja neodgovorno rasipanje javnih sredstava u korist malog broja privilegovanih investitora.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
