Prorektor Univerziteta u Beogradu: Bilo je pritisaka da prekinemo saradnju sa ruskim univerzitetima

– Stav uprave Univerziteta u Beogradu je da prema potpisanim ugovorima o saradnji, odnosno memorandumima o razumevanju, najnormalnije nastavljamo saradnju sa ruskim univerzitetima, organizujemo posete, dolaze njihovi studenti i naši odlaze kod njih. Bilo je neki pritisaka i sugestija da se ta saradnja minimizira i prekine, međutim mi se bavimo isključivo univerzitetskim aspektima odnosa Srbije i Rusije i po tom pitanju imamo konstruktivan stav u smislu očuvanja i unapređenja postojećih formi saradnje – odgovara prorektor Ristić na naše pitanje da li je od početka sukoba u Ukrajini bilo pritisaka da se prekine saradnja sa ruskim visokoškolskim ustanovama.

Upitan o kakvim je pritiscima reč, Ristić kaže da su njemu kao prorektoru za međunarodnu saradnju stizali dopisi pojedinih profesora sa univerziteta iz evropske zajednice. Takve sugestije su dolazile i iz Engleske, a sa univerziteta iz Ukrajine su, kako kaže, čak utltimativno tražili da se ukine Ruski centar na Filološkom fakultetu.

– To su bili neki formalni pritisci na naš univerzitet, ali mi nismo uopšte reagovali – navodi Ristić.

Na pitanje da li su slične poruke stizale od političkih struktura u Srbiji, bilo iz vlasti ili iz opozicije, on odgovara da „tako nešto niko nije ni pokušao da uradi“ i da bi to bilo „potpuno neprimereno i kršenje i atak na autonomiju univerziteta“.

Dekanka Filološkog fakulteta u Beogradu Iva Draškić Vićanović rekla je za Danas da se njoj, niti fakultetu niko nije obraćao, niti je bilo pritisaka.

– Na Katedri za slavistiku imamo Grupu za ruski jezik, književnost i kulturu i Grupu za ukrajinski jezik, književnost i kulturu i ta se nastava odvija normalno kao i ranije. Filološki fakultet održava sve ranije započete vidove saradnje sa univerzitetima iz Rusije, tu se ništa nije promenilo – ističe Draškić Vićanović.

Prema podacima dostupnim na sajtu Beogradskog univerziteta, trenutno su važeća 23 ugovora potpisana između UB i univerziteta iz Ruske Federacije.

Kako je Danas pisao, juče je razrešen dužnosti dekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu Branislav Ristivojević, zbog toga što je, kako tvrdi, podržao nameru studenata tog fakulteta da se preko Ambasade Rusije u Srbiji informišu o mogućnostima za dobijanje stipendija na visokoškolskim ustanovama u toj zemlji.

Do objavljivanja ovog teksta od Ristivojevića nismo dobili dokument u kojem je navedeno zbog čega je predloženo njegovo razrešenje, niti smo od predsednika Saveta Pravnog fakulteta Dragana Milkova dobili komentar.

Mediji pak prenose delove zahteva za Ristivojevićevu smenu u kome se navodi da je „bez odluke organa fakulteta, u veoma osetljivom trenutku, a prenebregavajući odredbe Zakona o visokom obrazovanju o zabrani političkog delovanja na univerzitetu, dekan nakon početka sukoba u Ukrajini organizovao i o trošku fakulteta finansirao odlazak grupe studenata fakulteta u posetu Ambasadi Rusije, koja se može protumačiti kao politička podrška Rusiji u ovom sukobu, a koja svakako ne predstavlja bilo kakav vid naučne ili obrazovne saradnje“.

Dodaje se da je informaciju o tome hteo da objavi i na internet stranici fakulteta, da je pretio urednici sajta da će je smeniti ukoliko tu informaciju ne objavi, te da je nakon toga pozvao i primio predstavnike Ambasade Rusije na fakultetu.

U zahtevu za razrešenje Ristivojeviću se stavljaju na teret i druge stvari koje nemaju veze sa ovom temom, između ostalog da je odluke donosio „samovoljno“, da je funkciju „koristio za ostvarivanje političkih ciljeva“ i da je nenamenski trošio sredstva.

Ristivojević je inače član Demokratske stranke Srbije.

Neposredno pre jučerašnje sednice Saveta Pravnog fakulteta koji je izglasao Ristivojevićevo razrešenje, predsednik Nove DSS Miloš Jovanović je na konferenciji za novinare ocenio predlog za smenu kao „skandalozan“.