Foto: V.R.Prosečna zarada u Vranju prema poslednjim zvaničnim podacima iznosi 55.719 dinara što je za 13.500 manje od aktuelnog državnog proseka. Tako sipada da u ovom gradu nemaju dovoljno novaca za kvalitetnu ishranu jer je prosečna potrošačka korpa iznad 74.000 dinara.
Vranju su, ipak, plate šarolike. Veće zarade od pomenutog proseka imaju lokalni gradski funkcioneri i direktori javnih ustanova i preduzeća. Nezvanično prosek iznosi oko 80.000 dinara.
Među „bogatije“ po zaradama su i direktori državnih javnih preduzeća, kao što su „Pošta“, „Telekom“, „Elektrodistribucija“, „Putevi Srbije“.
Sa druge strane, ispod proseka u Vranju zarađuju zaposleni u kompanijama „Jumko“, „Simpo“. Mesečna plata im je između 35.000 i 40.000 dinara.
Veći prosek u privredi imaju radnici u kompanijama BAT i „Alfa plam“, dok su radničke zarade oko proseka u nedavno otvorennoj fabrici turske kompanije „Teklas“.
U privatnim preduzećima, prema informacijama koje smo dobili, poslodavci radnike „osiguravaju“ na minimalnu cenu rada od oko 35.000 dinara, a oni koji imaju mogućnost isplaćuju određene bonuse u kešu, koji ne ulazi u socijalno i penziono osiguranje.
Shodno tome, a imajući u vidu poslednja poskupljenja hrane, pitali smo građane Vranja na šta im najviše novca mesečno odlazi.
– Najveći deo moje zarade, od oko 45.000 dinara, odlazi na hranu i plaćanje struje i komunalnih usluga – kaže nam taksista Veljko Savić.
Istovremeno, radnici „Jumka“ i „Simpa“, koji su u u ono „zlatno vreme“ ovdašnje industrije bili naviknuti na redovne i visoke zarade, pa čak i na čuvenu „trinaestu platu“, sada sa aktuelnim zaradama tek mogu da prežive.
– Zarade su ispod državnog proseka, a cene potpuno „beogradske“, odnosno visoke, pogotovu u velikim hipermarketima. Cena goriva dovela je i do poskupljenja na pijaci. Sve klizi u siromaštvo i sve težu socijalnu situaciju jer se ne otvaraju nova radna mesta – žali se Veljko A. radnik „Jumka“.
Penzioneri su najurednije platiše struje i komunalnih usluga. Otuda se mnoge višečlane porodice oslanjaju na njihova primanja, a neretko se dešava da bake i deke finasiraju i po dve generacije ukućana.
-Ima i onih kojima je život u Vranju lagodan. Uglavnom su to oni koji rade u državnim javnim preduzećima, ali i u „Alfi“ i BAT-u. Broj tih ljudi je mali. Mladi iz Vranja odlaze najčešće u Beograd da bi sebi obezbedili egzistenciju i šansu za bolji život – kaže nam Dara Ostojić, penzionerka.
Trebalo bi otvaranje svake nove fabrike za Vranjance da predstavlja boljitak, ali nije baš tako. Svi oni pamte kada je kompanija „Geoks“ preko noći zatvorila svoju fabriku i ostavila na ulici 1.200 radnika.
– Sada je ovo samo neka vrsta kupovine socijalnog mira jer odavno ne postoji nikakva strategija za ekonomski razvoj grada. Ovde su došle kompanije iz Beograda koje rade svoje poslove, ostavljajući lokalna preduzeća bez posla, a samim tim i ljude bez radnih mesta – upozorava Slobodan Ristić, koji se bavi poslovima keteringa.
Vranjanci se u ovakvoj ekonomskoj situaciji suočavaju i sa poskupljenjem zanatskih usluga, čiji je kvalitet odlaskom vodoinstalatera, molera i majstora građevine na rad u Sloveniju i Hrvatsku, u konstantnom opadanju.
-Navikli smo na muku i sa mukom živimo. Da nam nije rođaka na selu, gde se snadbevamom životnim namirnicama, bilo bi nam još teže – kaže Sava Pantić, koji radi kao noćni čuvar na građevinskom stovarištu u okolini Vranja. Kako kaže, zarađuje 40.000 dinara, ima tročlanu porodicu, a supruga je ostala bez posla kada se zatvorio „Geoks“.
Građani su za Danas opislai svoju situaciju, a mi smo pokušali da izračunamo šta sve od hrane mogu da kupe Vranjanci, čija je prosečna plata 55.719 dinara, koju najčešće primaju u dva dela.
Od hrane mogu da kupe, ukoliko ne plate komunalije, ne kupe odeću, obuću, gorivo ili slične potrepštine:
– 3.714 jaja,
– 293 litara jestivog ulja,
– 687 kilograma šećera,
– 1.238 „narodnog“ hleba
– 69,6 kilograma junećeg mesa,
– 214 kilograma svežeg pilećeg,
– 586 boca gaziranih sokova.
Koliko koštaju komunalije
Voda po kubnom metru u Vranju košta 114,80 dinara, pa ako je prosečna potrošnja deset kubika, onda bi za to trebalo platiti 1.200 dinara.
Za iznošenje smeća se po kvadratu plaća 8,47 dinara, a za dvorište 0,40 dinara, na šta se dodaje i 95 dinara troškova za dimnjačara, što prosečno iznosi 1.300 dinara. Oni koji su priključeni na daljinsko grejanje tokom svih 12 meseci, mesečno plaćaju oko 5.000 dinara.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
