„Živeo Nelson Mandela“, uzvikivalo je juče na hiljade Južnoafrikanaca obeležavajući dve decenije od kada je antiaparthejd ikona puštena na slobodu nakon 27 godina provedenih u zatvoru.
Iako u slavljeničkom raspoloženju, prema rečima dopisnika, među desetinama hiljada okupljenih istovremeno je vladalo i razočarenje jer je Nelson Mandela (91) u poslednjem trenutku otkazao istorijski povratak u nekadašnji Viktor Vertster zatvor blizu Kejptauna, iz kojeg je oslobođen pre 20 godina. Odluka da ne prisustvuje proslavi važnog datuma u istoriji Južne Afrike rezultat je, prema navodima tamošnjih medija, svađa unutar njegove velike ali i podeljene porodice. Prema nekim spekulacijama, unutar Mendeline porodice vladaju tenzije naročito između Vini i njihove kćerke Zindzi te sadašnje Mandeline supruge Grejs i zvaničnika Fondacije Nelsona Mandela povodom toga kome pripada glavna uloga. Po nekima, samo su potvrđene spekulacije da je bivši predsednik u lošem zdravstvenom stanju. Madiba – plemensko ime Mandele – nije se pojavljivao mesecima u javnosti. Umesto njega, simbolični marš dug 457 metara predvodili su Mandelina bivša supruga Vini Madikazela i zvaničnici Afričkog nacionalnog kongresa (ANC) među kojima i predsednik Južne Afrike Jakob Zuma. Oni su simbolično prošli kapije zatvora danas poznatog kao Drakenštejn popravni centar.
Nekoliko hiljada ljudi okružilo je tri metra visoku bronzanu statuu Mendele podignutu 2008, koja opisuje njegov prvi korak po izlasku iz zatvora sa pesnicom podignutom u vazduh. „Znamo da je njegova sloboda značila i našu slobodu“, izjavio je Kiril Ramafoza, lider Mendelinog ANC koji je bio na čelu komiteta za doček Mandele 1990, pozdravljajući prisutne.
„Bilo je sve haotično, i moram reći da sam i sam bio nepripremljen“, izjavio je juče Ramafoza sećajući se scena nakon Mendelinog oslobađanja iz zatvora. Naime, kako je pre samo devet dana ukinuta zabrana rada ANC, liderima pokreta dat je rok od samo 24 sata da pripreme oslobađanje Mandele, koji je četiri godine kasnije postao prvi crni predsednik države kojom je gotovo 300 godina dominirala bela manjina.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
