Prošlu godinu u Srbiji obeležili protesti, urušavanje demokratije, napadi režima na NVO i medije i loš položaj manjina

Ovo su glavni nalazi najnovijeg godišnjeg izveštaja “Ljudska prava u Srbiji 2021”, koji je danas predstavio Beogradski centar za ljudska pava.

Takođe, 2021. godinu obeležio je i proces izmene Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe koji je okončan usvajanjem teksta ustavnih amandmana krajem godine od strane Narodne skupštine i potvrđivanjem na referendumu početkom 2022. godine.

Sonja Tošković, izvršna direktorka Beogradskog centra za ljudska prava, podsetila je da je ova nevladina organizacija do sada objavila 24 godišnja izveštaja.

Naglasila je da je prošlu godinu obeležila i pandemija korona virusa, što se, kao je ukazala, odrazilo na prava građana, posebno na pravo na zdravlje.

– Prošlu godinu je obeležio i utisak da je izvršna valst bila dominatna u odnosu na druge grane vlasti. Javnih raspava nije bilo ili nije bilo onih suštinskih. Doneto je i izmenjeno dosta zakona, od Zakona o policiji do Krivičnog zakonika. Prošle godine su na meti bila politička i građanska prava, što je razlika u odnosu na 2020. kada su na meti bila ekonomska prava – istakla je Tošković.

Kako je objasnila, protesti su dokaz da su građani svesni svojih ljudskih prava, posebno ekoloških, te da znaju da se za njih izbore.

– U oblasti diskiminacije bilo je javnih rasprava, i dobar deo komentara civilnog sektora se usvajao. Zakon o zabrani diskriminacije je unapređen i dosta je dobar. Međutim, zakon o istoplnim zajednicama nije se našao pred skupštinom. U celom ovom procesu nas je iznenadilo to što se premijerka, koja se javno deklariše kao lezbejka i ima prava koja drugi nemaju, nijednom nije osvrnula na nacrt ovog zakona, koji je bio kritikovan od vadajućih struja – istakla je Tošković.

Ona je, između ostalog, navela da osam odsto dece u Srbiji živi u apsolutnom siromaštvu, 24 odsto na liniji siromaštva, a da se preko polovine devojaka iz romske zajednice uda pre navršene 18 godine.

– Deca su meta digitalnog nasilja, nasilja u porodici, u školi – ukazala je Tošković i dodala da su osobe sa invaliditetom višestrurko diskriminisane, kao i da je došlo do buđenja ženskog aktivizma, odonosno da su se žene ponovo ohrabrile da procesuiraju slučajeve zlostavljanja.

Što se tiče položaja romske zajednice, Tošković je ukazala da se tu ništa nije promenilo na bolje, navodeći da 20 odsto Roma nema ili ima nepravilan pristup vodi za piće, a 14 odsto nema ili ima neredovan pristup električnoj energiji.

Dušan Pokuševski, urednik izveštaja, istakao je da su prošle godine uočeni brojni problemi ostvarivanja vladavine prava, kao i primat izvršne vlasti čime je narušen balans koji je proklomovan Ustavom, te da je došlo do urušavanja institucija.

– Protesti su obeležili 2021. kao i proces izmene Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe. To je okončano referedumom. Uočen je izostanak suštinskog dijaloga, tako da o svim dominatnim društvenim temama nosioci vlasti nisu želeli da čuju građane. To je uticalo da građani izraze svoje negodovanje drugim kanalima. Ekološki protesti su rezultat zanemiravanja građana i njihovih zahteva – naveo je Pokuševski.

Podsetio je na reakcije policijskih službenika tokom protesta u Šapcu na mostu na Savi kada se policija povukla da bi samo nekoliko minuta kasnije došao bager i batinaši sa motkama i čekićima koji su ljudima naneli telesne povrede.

– Niko nije snosio odgovornost i ta vrsta nekažnjivosti postala je trend. Mi smo podneli čak 31 krivičnu prijavu protiv pripadnika MUP-a tokom julskih protesta 2020. i nijedan optužni prelog nije podignut – ukazao je Pokuševski.

Ivan Protić, jedan od autora izveštaja, istakao je da je stanje na medijskoj sceni lošije nego 2020. godine i da je to trend koji traje 10 godina.

– Fizičkih napada bilo je manje nego u 2020. ali je sve drugo ostalo negativno. Vlast je odbacila sve ocene, čak je premijerka izjavila da su “novinari u nekim zemljama EU ugroženiji nego u Srbiji”. Suđenja za ubistvo Slavka Ćuruvije i paljenje kuće Milana Jovanovića nisu završena, za suđenja za Dadu Vujasinović i Milana Pantića nisu ni počela – istakao je Protić.

Naveo je da se vodi “pravi krstaški rat” protiv medija predsednika države, parlamenta i ostalih koji su bliski režimu, pa su tako od aprila do juna prošle godine novinari u paralmentu u negativnom smislu pomenuti 199 puta.

– Na novi SOS telefon prijavilo se oko 100 novinara. Tu veliku ulogu imaju provladini mediji. Po podacima Saveta za štampu, u junu, avgustu i septembru oni su 50 puta dnevno krišili novinarski kodek. Provladini mediji dobijaju nagrade kroz sufinansiranje medijskih sadržaja. U Nišu je od 69 miliona dinara, čak 80 odsto otišlo onima koji su bliski vlasti, poput medija u vlasništvu sina direktra BIA. Tako je koleginica sa Pinka postala savetnica za medije opštine Grocka sa 125.000 dinara plate mesečno – naveo je Protić.

Dodao je da je vlast nastavila da čuva i širi vlasništvo u medijima, pa je tako preko Telekoma u prva tri meseca kontrolisala 48 odsto emitovanja video sadržaja.

– Ugovor o saradnji Telekoma i Telenora je pokušaj da se stavi tačka na SBB i United mediju. REM ne radi gotovo ništa od onoga što treba da radi. Pravosnažno se kažnjava svaki deseti napad na novinare. Pritisak vlasti na medije raste, a povećava se broj mesta odakle ti napadi idu. Budućnost odgovornog novinarstva je sve izvesnija – naglasio je Protić.

Sofija Mandić iz CEPRIS-a, istakla je da je veliki događaj koji je obeležio prošlu godinu menjanje Ustava.

– Osim promene Ustava, imali smo konstituisanje novih saziva Visokog saveza sudstva i Državnog veća tužilaca, izbor republičkog javnog tužioca i predsednice Vrhovnog kasacionog suda – podsetila je Mandić.

Prema njenim rečima, izbori novih članova VSS i DVT su se odvijali u atmosferi internih izbora, kratkih rokova, pritisaka od Ministarstva pravde…

Kako je istakla, zabrinjavajuće je da smo za izbor republičkog tužioca i predsednka VKS imali po jednog kandidata, da su rokovi bili kratki, da su procesi bili netransparetni…

Lana Avakumović iz Crte, istakla je, između ostalog, da je 2021. obeležilo marginalizovanje građana i zanemarivanje javnog interesa tokom izbornih procesa, te da je došlo do urušavanja demokratije.

Navela je i da je parlament korišćen u uske političke svrhe, kao i za obračunavanje vlasti sa neistomišljenicima, poput NVO, medija i pojedinih sudija.

– U parlamentu se o opoziciji čak 94 odsto govorilo negativno, a o predsedniku Vučiću nije izgovoreno ništa negativno – istakla je Avakumović i dodala da je u centralnim vestima na televizijama sa nacionalnom frekvencijom 94 odsto vremen bilo posvećeno vladajućim partijama.

Dragana Ćirić iz Disability Rights International (DRI), organizacije koja je svojevremeno objavila izveštaj “Zaboravljena deca” o zanemarivanju dece koja žive u institucijama, istakla je da je pandemija imala nesrazmerne posledice za osobe sa invaliditetom koja žive u smeštajnim institucijama.

Naglasila je da ova organizacija nije uspela da dobije broj preminulih u institucijama tokom pandemije.

– Srbija ugrozila hiljade ljudi sa invaliditetom. Ova grupa je jedna od najugroženijih što se tiče siromaštva – istakla je, između ostalog, Ćirić.