Prosvetari najavili nezakonit štrajk: Šta mogu da budu posledice po zaposlene?

Sva četiri reprezentativna sindikata obrazovanja su, podsetimo, donela odluku o jednodnevnoj obustavi rada, što znači da tog dana neće biti nastave u školama.

S druge strane, potpuni prekid rada kada je reč o prosveti Zakon o štrajku ne prepoznaje, već predviđa štrajk sa skraćenim časovima na 30 minuta.

– Zakon o štrajku ne samo da je represivan nego i ugrožava osnovna ljudska prava radnika. Taj zakon očigledno pokazuje da vlastima nije bitna obrazovna i vaspitna uloga škole, nego isključivo uloga bebi sitera i dadilja za decu. I tako je proteklih 20 godina. Ne može se očekivati da će se ovaj zakon izmeniti, jer očigledno odgovara bilo kojoj vlasti – komentariše Danilo Gligorić, predsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije (SRPS).

On kaže da taj zakon ukida štrajk kao oblik legitimne borbe i zloupotrebljava zakon u smislu pretnje radnicima represivnim merama.

– Da li će se oduzeti dnevnica za „potpunu obustavu rada“ isključivo odlučuju oni kod kojih je „i nož i pogača“, tj. Ministarstvio finansija i Vlada, te oni i snose odgovornost za eventualne represalije prema radnicima u pravom, istinskom štrajku, koga sada zovemo „potpuna obustava rada“. Uvek je aktuelno pitanje da li se treba boriti za svoja prava uprkos represalijama ili izbegavati neprijatnosti, a odreći se prava i sloboda – ističe Gligorić.

Za Slovića dileme nema:

– Ako budemo jedinstveni i energični nećemo izgubiti, a ako budemo pokazali slabost nema šta da tražimo. Dugo sam u sindikatu i sećam se primera da smo i po dve nedelje obustavljali rad pa nikom ništa nije bilo odbijeno od plate. Kroz razgovor sa ljudima se pitanje mogućnih posledica ne postavlja. Oseća se energija i nezadovoljstvo što se potpisano ne poštuje, tako da sam optimista kada je reč o uspehu najavljenog štrajka – ističe Slović.

Osvrćući se na izjavu Valentine Ilić, predsednice Sindikata obrazovanja Srbije, koja je rekla da se, u slučaju represivnih mera, odbijene dnevnice prosvetnih radnika uplate u fond za lečenje dece obolele od retkih bolesti,

Slović kaže da je to njena izjava, a ne usaglašen stav svih sindikata.

Dodaje da sindikat sada ne razmišlja o eventualim represivnim merama, već da je cilj da odziv prosvetnih radnika bude masovan i da se štrajk sprovede uspešno, kako bi se došlo do zadovoljavajućih rezultata.

Kakve posledice mogu da budu za obustavu rada?

A kakve posledice mogu da budu po zaposlene koji se 16. septembra ne budu pojavili na nastavi?

Zakoni o osnovnoj i srednjoj školi predviđaju da nastavnici ostvaruju pravo na štrajk, pod uslovom da obezbede minimum procesa rada škole, što je izvođenje nastave u trajanju od 30 minuta. Ukoliko to ne učine direktor škole pokreće disciplinski postupak, a nastavniku se izriče se mera prestanka radnog odnosa.

„Prosvetnim radnicima je poslodavac direktor škole i on je taj koji bi morao da sprovede tu odredbu, ne ni ministar, ni Vučić, ni školska uprava, već isključivo direktor. Ako neki od njih misli kako je on i njegova fotelja važniji od svih kolega kojima rukovodi, neka slobodno podeli otkaze. Direktori ne žive na Marsu, oni su tu među svojim sugrađanima, tu su im porodice i treba posle živeti među tim ljudima kad uradi nešto tako gnusno. Vlast i ministar će jednom otići, direktorski mandat isto, a on nema gde. Zbog toga baš i nema puno straha“, prokomentarisao je Milan Jevtić, sindikalista iz Kragujevca moguće posledice po zaposlene u školama koji budu obustavili rad.

Jevtić za Danas podseća da su prosvetni radnici više puta do sada obustavljali rad na jedan dan – i kada je prebijen nastavnik u Bačkoj Palanci, i kada je profesorki engleskog u Trsteniku izvučena stolica…

– Nije bilo nikakvih sankcija zato što i država oseća da bi bilo kakve represivne mere bile kontraprodutivne, iz razloga što i ona zna koliko smo u pravu – smatra Jevtić.

Kada je reč o eventualnom odbijanju dnevnice on kaže da to ne može da uradi direktor škole već Ministarstvo najpre treba da traži i dobije spisak ljudi koji su bili u štrajku, ali da ni to nije jednostavno.

– Jer treba utvrditi ko je bio u štrajku, a ko nije. U mnogim školama je dovoljno da deset ljudi stane i da deca ne idu u školu, a nagađati ko nije radio, a ko jeste je izazivanje haosa. Ukoliko direktor odbije dnevnicu on time krši zakon. Najlogičnije bi bilo da se po završetku štrajka sindikati i Vlada nagode, da sastavni deo sporazuma bude i klauzula da se prema štrajkačima neće preduzimati nikakve mere i da se časovi nadoknade – kaže Jevtić.

On napominje da je u celoj priči sporno to što je prosvetnim radnicima oduzeto pravo na pravi štrajk. Navodi primer da „prosvetari u Kurtijevoj lažnoj državi Kosovo to pravo imaju, a u Srbiji, svetioniku civilizacije – nemaju“.

– Nama su to pravo oduzeli i mi se godinama borimo na silu za njega. Ukoliko bismo dobili to pravo onda bismo formirali štrajkačke fondove iz kojih bi se delimično nadomestili gubici, ali to onda ne bi više bilo pitanje hrabrosti, nego pitanje solidarnosti, odgovornosti i, na kraju krajeva, shvatanje svog poziva, a ne da se stalno pitaš šta će da se desi i šta će država da preduzume. Sadašnje zakonsko rešenje je obesmišljavanje štrajka. Jedini pravi štrajk je vraćanje dece kući, a zaposleni da dođu u školu, sednu i kažu: danas nastave neće biti – ističe Jevtić.

(Ne)uspeh štrajka

Kada je reč o uspehu najavljene obustave rada on smatra da su prosvetni radnici prilično besni zbog niskih zarada koje su ispod proseka Republike, a dodatno su revoltrani zbog napada na nastavnike koji su se desili krajem prošle školske godine.

– S pravom su prosvetni radnici ljuti kad kažu sindikatima da pregovaraju sa lažovima. Nešto potpišu i kad bude vreme da ispune, kažu: „Izvini ne može“. I još prete da će da kažnjavaju. Time se obesmišljava rad sindikata. Imamo li mi na vlasti ljude koji lažu ili kredibilne ljude koji kad nešto kažu, tako će da bude? Ja bih rekao da su ovi ljudi prilično nesolidni. Lično mislim da treba da se uđe u štrajk. Na kraju krajeva, lažovima treba reći da su lažovi. S kim da pregovaramo ako lažu i na koga možemo da se oslonimo ako ne na svoju Vladu – pita Jevtić.

Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija, koji je član SRPS-a, ne očekuje da će predstojeći štrajk i protest imati preveliki odziv budući da kod zaposlenih postoje velika kolebanja i strahovi, a razmirice među sindikatima ne daju pozitivne signale članstvu da postoji opšti interes.

Zbog toga se na sindikalno delovanje više gleda kao na borbu za lični nego za opšti interes.

– Dugo godina se čekalo na ujedinjenje reprezentativnih sindikata, a kada se to konačno desilo pojavio se novi sindikat, koji istina nema raprezentativnost, ali ima veliki broj članova. „Beli štrajk“ koji su započeli članovi ovog sindikata na početku školske godine dodatno unosi zabunu, jer nisam siguran da će Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Srbije podržati štrajk koji su najavili reprezentativni sindikati pa je teško proceniti kako će više hiljada članova ovog sindikata raditi, odnosno da li će raditi 16. septembra – kaže Markov.

On očekujem manje-više isti odziv kao i na prethodnih nekoliko štrajkova.

– Imajući navedeno u vidu, kao i činjenicu da je ovo tek uvertira u ono što bi oktobar mogao doneti uz najavljenu radikalizaciju, ne može se ni očekivati veliki odziv, ali bi mogao biti taman toliki da Vlada pronađe nešto što će zadovoljiti zahteve sindikalnih lidera, a po pravilu razočarati članstvo koje je učestvovalo u štrajku – smatra Markov, za koga bi uspeh bio ako bi se na protestu u Beogradu okupilo između 3.000 i 4.000 ljudi.

Na pitanje šta će se dešavati posle 16. septembra, Srđan Slović kaže da sindikati očekuju sastanke sa predstavnicima Vlade pre tog datuma i da od njihove ponude zavise dalji koraci.

– Ako ponuda ne bude prihvatljiva mi sigurno nastavljamo sa akcijama – ističe Slović.

Prema saznanjima Danasa, predstavnici reprezentativnih sindikata su u sredu pozvani na sastanak sa premijerom Milošem Vučevićem.