Dok ministri kibicuju, nastavnici krvare: Prosvetari odgovaraju na Vučićeve optužbe da su kabadahije i politički komesari

“Imate političke komesare po školama koji izvode decu. Šta radite sa decom, je l’ neko odgovarao što je zloupotrebio propise i uveo politiku među maloletnike, da se dete od 15 godina pita oko toga da li će da protestuje ili neće, upitao je Vučić na sednici Vlade Srbije.

“Častio” je nastavnike i epitetom da su “kabadahije”, jer “izvode decu napolje”, konstovao da roditelj ima pravo da to radi sa svojim detetom, ne i nastavnici, ali i uputio kritike ministrima, rekavši da mu je “neshvatljivo da cela Vlada ćuti na skandalozne stvari koje se događaju oko izvođenja naše dece u pozorištu Dadov i školama širom Srbije”.

Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija (FBG), kaže da se u jednoj tvrdnji može složiti sa predsednikom.

– A to je da pojedini ministri (pre svega mislim na resornu ministarku Slavicu Đukić Dejanović) kibicuju, dok se obrazovni sistem raspada. Teško, odnosno gotovo nikako ne mogu da se složim s tvrdnjom da su nastavnici ti koji izvlače učenike na proteste. Čak i pod pretpostavkom da u nekoj školi postoje nastavnici kojima je politički interes iznad tako važne dužnosti koju kao prosvetni radnici obavljaju, reč je o izuzecima, ne o pravilu – ističe Markov.

Nikola Ćurčin, potpredsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije, kaže da su, osim što su zlonamerne i netačne, pomenute izjave nedostojne predsednika Republike Srbije.

On ističe da je nerazumevanje prirode nezadovoljstva učenika i studenata uzrok zablude u kojoj se nalaze nosioci najviših državnih funkcija.

– Kao što prošlonedeljno zastrašivanje profesora i dekana fakulteta nije zaustavilo studentske blokade već ih je pojačalo, ovaj napad proizvešće samo dodatan otpor – smatra Ćurčin.

Markov kaže da, kada je reč o beogradskim gimnazijama, u blokadama učestvuju uglavnom maturanti. Ali to ne znači da škole ne rade, nego da učenici završnog razreda jednostavno odbijaju da dođu na nastavu.

– Samim tim praktično i ne možemo govoriti o blokadi škola već o bojkotu nastave. Reč je o mladima koji se sami organizuju, a nema sumnje da su u kontaktu i sa studentima jer pokušavaju da prekopiraju studentske blokade, što se vidi i iz preuzimanja modela plenuma. Međutim, nije moguće prekopirati i realizovati u srednjim školama ono što se dešava na fakultetima, jer studenti i srednjoškolci nisu isto – napominje sagovornik Danasa.

U školama su, dodaje, osim maturanata, mahom maloletni đaci, te ako žele plenum, onda u njihovo ime mogu da govore isključivo roditelji koji bi morali biti pozvani na neki zajednički sastanak na kojem bi se odlučivalo.

– Međutim, to se nigde nije desilo jer nije ni bilo potrebe za tim. Tačno je da su u nekim školama i mlađi učenici pokušali da se priključe bojkotu, ali upravo zahvaljujući nastavnicima koji su u kontaktu sa roditeljima, uglavnom su odvraćeni od takve namere. Srednje škole nisu obavezne i ako roditelj ne želi da mu dete pohađa nastavu, na nastavniku je samo da evidentira izostanak, a lošim izmenama zakona učenicima je omogućeno da praktično mogu neopravdano da izostaju sa nastave koliko žele, a da ne budu isključeni iz škole. Ukoliko učenik u toku časa odluči da izađe iz škole, nastavnik nema pravo da ga spreči u tome već samo može da evidentira da je napustio čas – pojašnjava Markov.

On smatra da je problem bojkota nastave sa kojim se prosveta suočava mnogo kompleksniji i da se ne može svesti na navodne političke komesare koji izvode decu sa nastave.

– Bez obzira da li se radi o punoletnim ili maloletnim, učenike treba slušati i suočiti se s razlozima njihovog nezadovoljstva. Njihov glas je često utišan, a deluje da su oni sada odlučili da odvrnu pojačalo. Umesto toga mnogo je lakše optužiti nastavnike da ih zloupotrebljavaju i zato je ključna uloga resornog ministarstva čiji predstavnici moraju sada biti na terenu, i to ne u cilju sprovođenja represije već razgovora sa tim mladim ljudima. Veoma je važno istaći ulogu nastavnika u krizi koju doživljavamo, jer ovih dana oni imaju jako težak posao koji se više svodi na očuvanje bezbednost učenika umesto na redovne časove. Dok neki ministri kibicuju sa strane, nastavnici krvare da obezbede sigurnost učenika i spreče da se ne desi neko zlo – naglašava Markov, koji je i profesor u Osmog gimnaziji.

Njegova koleginica iz Devete gimnazije, inače potpredsednica FBG, Ana Dimitrijević kaže da bi predsednik Vučić trebalo da se zapita da li će nastavnici da ga tuže za klevetu.

– Tako olako davati tako ozbiljne izjave i osude zaista ne priliči osobi velikog političkog iskustva i pritom pravniku. U većini beogradskih gimnazija u bojkot su ušli maturanti, oni su punoletni, a moje, i iskustvo mojih kolega pokazuje da ih roditelji zdušno podržavaju. Za te mlade ljude su najpre odgovorni njihovi roditelji, pa zatim mi u školama. Oni po zakonu više nisu deca, punoletni su i donose samostalno odluke. Mi nemamo pravo da ih sprečimo u pokazivanju građanske neposlušnosti, bunta i protesta zbog nečaga. Oni su se povezali na generacijskom nivou i vrlo su čvrsti u svojoj odluci da to sprovedu u delo – smatra Dimitrijević.

Kaže i da su maturanti mogli da ne dolaze u školu i da na taj način bojkotuju nastavu, a da im roditelji pravdaju časove, ali su se umesto toga odlučili da borave u svojim školama i da po ugledu na studente održavaju radionice, pomažu jedni drugima u raznim predmetima, prave transparente na kojima nema stranačkih obeležja, ni dnevne politike.

– Kad vam ne dođe cela generacija maturanata, po 33 ili 35 učenika iz 10 odeljenja, nećete sve njih upisivati iz dana u dan u dnevnik i sve ih poizbacivati iz škole. Pokušavamo da se nosimo sa ovom situacijom najbolje što možemo i da ne ugrožavamo njihova građanska prava. Činjenica je da smo mi našim učenicima predočili apsolutno sve posledice onoga što rade. Direktori su se naravno veoma uplašili jer su odgovorni za rad škole. Bilo je raznih pokušaja da se mladi ljudi ućutkaju i vrate u učionice, bile su i pretnje kaznama, vikanja, zavisi kako u kojoj školi – kaže Dimitrijević.

Primećuje da prosvetni radnici od septembra “biju svoju bitku”, ali ih vlast sve vreme ignoriše, a sada se setila da optužuje nastavnike da rade nešto nezakonito i da podstiču učenike na bunt.

– To je jako uvredljivo jer mi svi vrlo dobro znamo šta su naša prava i obaveze, ali isto tako znamo šta su obaveze učenika, ali i šta su prava punoletnih građana. Oni na raspolaganju imaju svoje škole gde su bezbedni, mi sa njima razgovaramo, obilazimo ih, odlazimo na plenume i slušamo šta imaju da kažu jer su važan deo društva. Veliki broj nas je u drugoj polovini života, a oni tek zakoračuju u život. Vredi čuti šta imaju da kažu i to savetujem i predsedniku – ističe naša sagovornica.

Dimitrijević pojašnjava da se učešće u akciji “Zastani Srbijo” uglavnom sprovodi tako što učenici odaju počast stradalima na novosadskoj Železničkoj stanici u školskim dvorištima ili na trotoarima ispred škola.

– Oni izađu i vi ih ne možete držati za rukav. Ali ono što možete je da stanete ispred njih u slučaju da neko hoće da se zaleti. Bilo bi lepo da predsednik prokomentariše i te koji se zaleću na učenike i studente. Mislim da je izabrao pogrešan put da se obrati nastavnicima i volela bih da nam se predsednik izvini za krajnje uvredljiv komentar – zaključuje Ana Dimitrijević.