Prosvetari razočarani povišicom plata

Sindikati, međutim, za Danas pojašnjavaju da se sem povećanja osnovice ništa drugo nije menjano, te da je do zabune došlo jer mnogi zaposleni ne znaju kako im se obračunavaju plate.

Našoj redakciji se javio nastavnik fizičkog iz jedne prestoničke škole koji kaže da je „preneražen podmuklim prevarama i obmanama javnosti od strane naših političara i ministara“.

– Najavljenim povećanjem plate za sedam odsto već sam se osetio, kao i većina kolega, poniženim u ovim okolnostima koje jedva preživljavamo. Kao što ni do sad nisu isplaćivali propisano tako ni sad nema ništa od povećanja od sedam odsto. U računovodstvu škole dobio sam informaciju da će mi obe polovine plate za januar biti uvećane za malo više od 800 dinara, znači ukupno za 1.600, umesto za otprilike 4.800 dinara. Objašnjenje koje sam dobio je: nov način obračuna za raspust i dane državnih praznika – kaže ovaj nastavnik.

Milan Jevtić, sindikalista iz Kragujevca, za Danas kaže da je osnovica za obračun zarada u 2022. godini sa 3.582 dinara porasla na 3.833 i da je to jedino što se promenilo.

On podseća na raniju praksu da povećanje za predstojeću budžetsku godinu krene da se obračunava od decembarske plate koja se isplaćuje u januaru, pa su zaposleni prvi skok osetili već sa prvom polovinom januarske zarade. Sada je povišica startovala od plate za januar.

– Mi primamo platu koja se računa tako što se pomnože osnovica i koeficijent. Međutim, u dane državnog praznika se ne prima plata već naknada zarade koja se po Zakonu o radu obračunava kao prosečna vrednost radnog sata za celu proteklu godinu. U januaru smo imali dva dana koja su se na ovaj način obračunavala, zbog Nove godine i Božića, i upravo to je umanjilo zaradu – pojašnjava Jevtić.

On napominje da u decembru nije bilo državnog praznika, pa je cela plata bila proizvod osnovice i koeficijenta, dok će na ovaj način biti obračunato 90 odsto januarske plate, a 10 odsto će biti naknada zarade koja je skoro svima mala. Jevtić dodaje da se prekonormni rad ne računa tokom praznika i raspusta, što je takođe uticalo na smanjenje zarada nekim zaposlenima. Što se tiče razrednog starešinstva, ono se računa i kada su nastavnici na raspustu i na godišnjem odmoru (taj dodatak mesečno iznosi četiri odsto na platu).

Na pitanje kako će prosvetarima biti obračunat period od 14. do 18. februara, pošto iduće nedelje škole neće raditi, naš sagovornik kaže da će za državni praznik Dan državnosti 15. i 16. februara zaposleni dobiti naknadu zarade, a punu platu za preostala tri dana.

– Pravo povećanje plata za sedam odsto prosvetni radnici će osetiti tek na martovskoj plati. Povećanje za januar i februar će biti mnogo manje nego što su očekivali – kaže Jevtić.

Redakcija Danasa zatražila je objašnjenje o načinu obračuna plata u obrazovanju i od Ministarstva prosvete, ali do zaključenja ovog izdanja našeg lista odgovor nismo dobili.

Komentarišući primedbe nekih prosvetnih radnika koji tvrde da su oštećeni jer su dobili manju platu od kolega koji imaju istu normu kao oni, Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodine, kaže:

– Naravno da postoji razlika u isplaćenom novcu, čak i u situaciji kada dvoje kolega imaju isti procenat angažovanja, istu stručnu spremu i istovetan minuli rad. To je moguće kada u mesecu koji se isplaćuje ima godišnjeg odmora ili državnog praznika. Tada se za te sate, ne zarade već naknade zarade, koristi prosek koji je taj zaposleni ostvario u prethodnih 12 meseci. Neko je u tih 12 meseci imao starešinstvo, neko prekonormni rad, bilo kakav dodatak na platu, neko bolovanje…, a neko ništa od toga. Vrednost takvog sata zato i ne može kod svih biti jednaka – ističe Kokot.

On napominje da starešinstvo mora bitio plaćeno za sate redovnog rada, a u naknadama je već ušlo u prosek. Prekonormni rad se, dodaje, plaća kada ga ima, zbog čega i postoje posebni ugovori za te časove.

– Dakle, za vreme redovnog raspusta ih nema, pa ne mogu biti ni plaćeni. Izuzetak su prinudni raspusti jer će ti časovi biti održani pa onda moraju biti plaćeni u mesecu u kojem su planirani ili u mesecu u kome će se odraditi – ističe Kokot.

Bez nepravilnosti

Ministarstvo prosvete je poslalo školama dopunu objašnjenja za plate i korekciju prekonormnog rada, u kojoj se navodi da prilikom obračuna zarada i naknada zarada za januar škola treba da izvrši korekciju prekonormnog rada za 16 sati državnog praznika, 104 sata raspusta (ova stavka se ne odnosi na prekonormni rad za projekat „Obogaćeni jednosmenski rad“) i za broj sati tokom kojih je zaposleni bio na bolovanju ili plaćenom odsustvu. U dopisu Ministarstva piše da škola treba da izvrši korekciju koeficijenata za starešinstvo za 16 sati državnog praznika. Milan Jevtić kaže da je ovo uputstvo napisano korektno i da ono ne ukazuje da je bilo neregularnosti prilikom obračuna.