Prosvetari u pat poziciji

Poznavaoci prilika u obrazovanju kažu da najave „vruće jeseni prepune štrajkova i protesta po školama“, koje plasiraju pojedini sindikati, nisu realne, imajući u vidu da je pre samo nekoliko meseci neslavno završen jedan od najdužih protesta u istoriji srpskog obrazovanja. Da ni sindikalna rukovodstva nisu sasvim ubeđena u uspeh štrajka svedoči i činjenica da je protest upozorenja zakazan tek za kraj oktobra, uz nemušta obrazloženja da su takvim potezom izašli u susret premijeru Aleksandru Vučiću koji se trenutno bori za državne interese, te da bi ulaskom u štrajk prosvetari bili dočekani na nož jer „traže pare usred izbegličke krize“. Kao kontraargument među prosvetarima se pominje trenutna situacija u Hrvatskoj, gde od prošlog petka masovno štrajkuju zaposleni u osnovnim, srednjim školama i na visokoškolskim ustanovama, tražeći povećanje plata.

Iako su odluku o jednodnevnom štrajku upozorenja doneli prošlog četvrtka, naši sindikati o tome još nisu zvanično izvestili Ministarstvo prosvete već su to prolongirali do sredine oktobra, uz obrazloženje da čekaju poziv na pregovore.

A pregovori sa predstavnicima ministarstava prosvete, državne uprave i rada o uvođenju platnih razreda nastavljaju se sutra, saznaje Danas. Jasna Janković, predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika kaže da se prosvetni radnici nalaze u pat poziciji, jer čekaju da dobiju ono što je vlada obećala u sporazumu potpisanom posle petomesečnog štrajka u školama.

– I dalje nemamo odgovor kada i koliku materijalnu pomoć ćemo dobiti. Sporazumom je predviđeno da će ona biti isplaćena do kraja godine, što znači da još ima prostora za pregovore. Možemo da organizujemo štrajkove upozorenja, ali do kraja decembra nećemo znati da li ćemo pomoć dobiti ili ne. Mi sada pregovaramo o onome o čemu smo razgovarali u martu i aprilu, čime smo dovedeni u situaciju da se borimo za ono za šta smo se borili pet meseci. To je obesmišljavanje štrajka, ali nas je u takvu poziciju gurnula država svojim pričama da će platni razredi sigurno biti uvedeni. Bilo bi bilo korektno da vlada kaže da platnih razreda neće biti ili da se njihova primena odlaže, čime bi se sindikati vratili na priču o korekciji koeficijenata, što je pominjano i tokom pregovora – kaže Jankovićeva, uz opasku da zbog svega toga „u javnosti postoji objektivan utisak da se prosvetari vrte u krug“.

Ona napominje da „za štrajk nikada nije ni rano, ni kasno“, ali podseća da je „pre 2014, veliki štrajk u školama bio 2011. godine, što ne znači da u međuvremenu nije bilo problema“.

– Veliki štrajkovi u prosveti se pokreću na četiri, pet godina i sa tog stanovišta mi se čini da je najnovija pretnja sindikata prazna priča, bez obzira što je tačno da vlada nije ispunila obećanja iz sporazuma. Nezadovoljstvo zaposlenih sigurno postoji, to mi koji radimo u školi vidimo. Ali očito da se mora naći neki drugi način da se rešavaju problemi u prosveti – kaže Ivan Ružičić, predsednik UO Društva direktora Srbije i direktor Gimnazije u Čačku.

S druge strane, Jasmina Stanković, članica Foruma beogradskih osnovnih škola, smatra da jednodnevni štrajk upozorenja nije teško organizovati, kao i da je prosvetne radnike moguće motivisati da ponovo protestuju. Na to ih, kaže, mogu pokrenuti „prazni novčanici“.

– U sporazumu koji je potpisan jasno piše da će platni razredi početi da se primenjuju od 1. januara 2016, a sada se o tome ne govori. Vlada se ponaša neozbiljno, jer ako ne ispuni ono što je obećala, sindikat na to mora da je upozori – smatra Stankovićeva.

Počelo useljenje brucoša

Ministar prosvete Srđan Verbić uručio je juče ključeve soba u Studentskom centru Beograd najbolje rangiranim brucoškinjama. Ove godine za smeštaj u nekom od studentski domova SC Beograd konkurisalo je 2.346 kandidata, a primljeno je više od 1.000. Svi primljeni su bili odlični đaci, rekao je na svečanosti direktor ustanove SC Beograd Milovan Petrović. On je naveo da se u beogradskim studentskim domovima dnevno sprema oko 25.000 obroka i da u njima boravi 12.000 studenata. U domovima postoje čitaonice, besplatan internet i sportski tereni, rekao je Petrović i naveo da je bezbednost stanara na visokom nivou. Smeštaj u beogradskim domovima košta od 1.200 do 1.500 dinara, a ishrana je oko 5.100 dinara mesečno.