Čemu da se nadaju prosvetari posle izjave premijera da je cilj da prosečna zarada u Srbiji bude 927 evra?

Ovako glasi jedna od stavki u Protokolu koji su predstavnici sva četiri reprezentativna sindikata obrazovanja sredinom oktobra 2023. potpisali sa tadašnjom Vladom i od čega sindikati ne odustaju.

Bar tako tvrde u razgovoru za Danas, ne konkretizujući koji će biti njihovi naredni potezi ako država ne ispuni obećano.

A koliko je Vlada daleko od proklamovanog cilja jasno je svakome ko ukrsti podatke o trenutnim primanjima prosvetara i računicu sa kojom je izašla vlast.

U obraćanju povodom prvih 100 dana rada Vlade premijer Miloš Vučević je rekao da je cilj da do kraja 2024. godine prosečna zarada u Srbiji bude 927 evra, što je oko 108.500 dinara, dok je predsednik Srbije Aleksandar Vučić prethodno obećao da će najveće povećanje od svih korisnika budžeta dobiti upravo prosvetni radnici.

Ako se ima u vidu da je trenutno početna plata fakultetski obrazovanog nastavnika oko 86.700 dinara, a da je prosek Republike sada nešto preko 100.000 dinara, to bi značilo da plate nastavnika treba povećati oko 25 odsto da bi dostigli očekivani prosek Republike krajem ove godine.

– Nije realno da se ispuni pomenuti cilj, za tako nešto su potrebna dva povećanja, jedno sada, a drugo u januaru. Povećanje bi trebalo da bude 30 odsto. Potpuno je jasno da država ne ide tim putem i to je ono na šta smo kao sindikat upozoravali od početka. Mi nismo potpisnici Protokola zato što mislimo da je to pogrešan način i da se tim putem ne može stići do željenog cilja. Zato smo i predočili drugačiji način obračuna zarade, a sama najava da će minimalac ove godine rasti više od osnovice u obrazovanju potvrđuje da smo bili na pravom putu – komentariše Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnik Srbije (NSPRS).

Na pitanje čemu da se nadaju prosvetni radnici Kokot odgovara:

– Onome što nas iskustvo uči, a to je da dobijemo ono što nam mesar odseče. Kad izađe predsednik kojem to nije posao i koji u to ne bi smeo da se meša i kaže ovima ovoliko, onima onoliko, tu više nema pomeranja, to je potpuno jasno. U ovakvoj državi neće nijedan ministar prosvete reći da je malo 11 i 12 odsto i da je protokolom obećano više. To se neće desiti, treba da smo glupi da poverujemo u tako nešto – smatra Kokot.

Srđan Slović, predsednik Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost“, kaže da predstavnici sindikata potpisnici prokola u kojem je, između ostalog, navedeno povećanje plata, ne ulaze u to da li je realno i ili manje realno, već smatraju da je to obaveza Vlade i očekuju realizaciju.

– Dogovor sa Vladom Srbije je da se plate u prosveti napokon izjednače sa prosekom zarada u Republici, pa se nadam da će se to i ostvariti. Nismo dogovarali sa današnjim premijerom, ali očekujemo da se utanačeni dogovori ispoštuju. Bilo bi svima neprijatno ako bi se urušilo osnovno poverenje u pregovorima i dogovorima. Prosveta i škola su u veoma teškoj situaciji i velikom radnom opterećenju, a kako smo mogli svedočiti godinama unazad sve više je problema sa bezbednošću radnika u prosveti – navodi Danilo Gligorić, predsednik Sindikata radnika u prosveti Srbije.

Dušan Kokot kaže da bi prosvetni radnici trebalo da se okrenu sami sebi i da zajedno konačno urade nešto konkretno za dobrobit svoje profesije i društva u celini.

A to znači da bi za početak sindikati morali da dođu do zajedničkog jezika.

– Mi i sada pozivamo sve sindikate da zajedno definišemo strategiju i da od 1. septembra školska godina krene drugačije nego na način kako to država očekuje. Da izvršimo dodatni pritisak, da upoznamo javnost sa problemima. Nije sve pitanje novca. Poslednje dve godine smo završili nastavnu godinu nasiljem. Šta ćemo s tim? Videli smo kako po hitnom postupku neka deca koja su sela na prugu mogu da budu osuđena. Šta se dešava sa roditeljima koji su napadali prosvetne radnike? Imamo li informaciju šta je sa učenikom koji je podneo krivičnu prijavu protiv profesora koga je pre toga prebio na radnom mestu? Očekivati od ove države da uradi nešto konkretno je utopija, to se neće desiti nikada, tako da je jedini način da dođe do nekih promena da prosvetni radnici učine nešto zajedno i organizovano – navodi Kokot.

Na podsećanje da su sva četiri reprezentativna sindikata potpisala Protokol sa Vladom i pristala na data obećanja, Kokot kaže da je onda pravo pitanje za njih šta će da urade kad shvate da su izigrani.

– Krećemo u razne oblike akcija koje će izvršiti pritisak na Vladu – odgovara Srđan Slović na pitanje šta će sindikati preduzeti ako država ne ispuni potpisano.

Kokot poziva ostale sindikate da pređu „na stranu koja potpuno razume da se samo ujedinjeni prosvetni radnici mogu izboriti za nešto, jer od države neće dobiti ništa“.

– Da pređu na ovu stranu i da definišemo strategiju šta ćemo da radimo 1., šta 5., šta 15. septembra, kako ćemo da merimo prolazne tačke da bismo videli da li se država pomerila bar za milimetar u dobrom pravcu. Naš sindikat je doneo odluku da u sledećoj školskoj godini ne upisujemo ocene u es-dnevnik sve dok se ne usvoje propisi koji bi trebalo da dovedu do smanjenja nasilja u školama. Pitanje bezbednosti je postalo jednako pitanju zarada što se nikada nije desilo, ali, evo, dešava se sada – kaže Kokot.

On dodaje da pomenutu odluku nije donelo rukovodstvo NSPRS-a, već kompletno članstvo koje se izjašnjavalo kroz upitnik.

– Narednih dana ćemo krenuti sa kampanjom i tražićemo podršku različitih strukovnih udruženja, udruženja roditelja, saveta roditelja, svih kojima je u interesu da obrazovanje funkcioniše na bolji način – ističe naš sagovornik.

Reprezentativni sindikati obrazovanja su poslednji put pisali premijeru Milošu Vučeviću sredinom jula i podsetili ga na dogovor da će do 15. jula biti organizovan sastanak predsednika Vlade, ministra finansija i reprezentativnih sindikata, kako bi se utanačila dinamika povećanja zarada definisanih potpisanim Protokolom.

„Kako dogovoreni termini nisu ispoštovani, očekujemo hitno zakazivanje sastanka“, naveli su sindikati u dopisu 16. jula.