Prosvetarima, ipak, povišica zarada za 11 odsto: Koliko je to u parama?

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Samo besprizornim mafijašima na vlasti padne na um da „udele“ jednokratnu pomoć “ svima u prosveti sem visokom obrazovanju.“ To je ponižavanje svih zaposlenih u prosveti. Ponižavanje svih koji žive od svog rada. Ponižavaju nas domaći okupatori koji bez prestanka „grabe“ iz budžeta ogromne sume novca putem raznih mahinacija i pune svoje privatne račune.

2. U hiljadama dinara zvuci mnogo impozantnije nego u kvadratima stana u Beogradu, kilogramima junece plecke ili komadima, pazi ide na komad, kivija. Bez bar 100% povisice decu ce nam poducavati oni koji su sami jedva zavrsili skole.

3. Znaci u drzavnom sektoru se zadrzao sistem placanja „diplome“ ako vaspitacica sa sestim i sedmim stepenom strucne spreme nemaju istu platu a rade isti posao.

4. Hahaha kakvo javno pranje savesti. Sad cu masi da kazem da ce prosvetari ipak dopiti povisicu, jes da je manja, ali je povisica. A ti svete crkni od ljubomore. Kakvi pajaci

5. Prestanite da gledate u novčanike prosvetarima i računate plate, zarade i eventualne povišice. Nije dosta da ih je najviši vrh vlasti totalno srozao, nego to rade i novinari, svakodnevno. Niko ne broji sate provedene na seminarima, vikende, ili večernje sednice i sastanke, kao ni vreme provedeno u nepotrebnoj izradi administracije koje ima sve više i koja se po pravilu radi od kuće. Oni samo očekuju poštovanje, jer urušavanjem školstva i prosvete uništava se celo društvo.

6. Samo cepajte gospodo iz Ministarstva!
   Ničija nije gorela doveka!
   Samo je tužno što život prolazi….

7. Просветни радници треба да наступе јединственије и директније у Београду и у свим градовима ! Али , одувек међу њима има улизица , лицемера и оних који седе на две столице . Зато се штрајк обесмишљава и зауставља , док се не угаси .Можда би било другачије када у школама не би било наставника скривених а препознатљивих чланова СНС …Ако би стале све образовне установе у Србији , да ли би било више новца за запослене у просвети ? И када ће власт признати да је прво учила у школи , па тек постала члан странке ? Има ли у Србији напредне интелигенције ? И докле овако ? И …

8. Spremacica nema ni minimalac, sramota. Vaspitacica treba da ima najmanje koliko i nastavnici, bruka.

9. Tih 11% ce da pojede inflacija koja ne postoji jer ipak zivino u zlatnom dobu.

10. Štrajkači odustali od 12 % zbog nenastavnog osoblja, a oni mrtvi ladni ne učestvuju u štrajku, bez obraza i stida. Sad uzmite nastavnici 11%.

11. I u sistemu visokog obrazovanja rade čistačice, kuvarice, domari. Zašto oni nemaju pravo na tih 15 000

12. Ko je ovde lud a ko normalan. Još jedna ucena prosvetara. Ključ u bravu. Neka vidi ceo svet ko koga ucenjuje.

13. Зашто просветни радници у први план истичу плату и просечну плату? Како тумачити просечну плату у Србији и да ли је она некакав показатељ, параметар. Шта она показује у тржишним привредама кад већина запослених ради за минималну зараду, а предузетници, власници предузећа и неколико менаџера имају онолике плате колико се договоре са управом предузећа односно послодавцем или власником предузећа. О чему се ради? О неједнакости у друштву! Једнакост у друштву је карактеристика социјалистичке привреде у самоуправном социјализму. Тамо је постојала једнакост и социјална правда! Мерило код плата је медијална зарада у земљама тржишне привреде где преовладавају предузетничке породичне фирме поред страних директних инвестиција, тј. компанија које су уложиле свој капитал и прошириле бизнис на нова тржишта и у другим земљама. Какво је то мерило или параметар ако истичемо плате у јавном сектору и пензије колико одступају од просека, тј. аритметичке средине. Ко има користи од просека? Просек не значи ништа, само се користи у сврхе популизма и манипулације подацима како коме одговара. Просек односно аритметичка средина се користи као мерило код закључивања оцена по школским правилницима. И такве закључне оцене на бази просека може одељењско веће да подигне јер му омогућава правилник. Према томе, чему служи просек? Просветни радници у Србији имају већу плату од медијалне зараде за 25 посто и о томе велика већина запослених у својим коментарима на порталима истиче када спомиње плату. Поставља се питање сврсисходности примене платних разреда и коефицијената према степену образовања у вези сложености радних задатака које држава финансира из буџета. У статистици се користе различите просечне вредности, аритметичка средина, геометријска средина, хармонијска средина, модус, медијана, итд.