Nasilje nad prosvetnim radnicima eskaliralo: Šta i kako dalje?

Iako smo nakon majskih tragedija prošle godine mislili da će te tragedije da nas trgnu kao društvo i da će nasilje koje je postalo svakodnevica čak i u školama prestati,  stigli smo dotle da u poslednja četiri dana imamo tri fizička napada na prosvetne radnike od strane učenika i roditelja.

Ne treba zaboraviti ni napad na profesora srednje škole u Bačkoj Palanci pre mesec dana, koga je pretukao njegov bivši učenik, nanevši mu teške telesne povrede. Ovo je i bio povod da se prosvetari pobune i da zahtevaju da se zakonski posebno zaštite, kao advokati. Vlast je pristala na ovaj predlog, ali po rečima ministarke pravde ova izmena i dopuna zakona će stupiti na snagu najranije u decembu ove godine.

Sagovornici Danasa Vida Petrović Škero i Žarko Trebješanin saglasni su u dve stvari: da je obrazovanje degradirano, i da jedna izmena zakona bez preduzimanja sistemskih promena neće dati nikakve rezultate.

Vida Petrović Škero, predsednica Vrhovnog suda u penziji, za Danas kaže da izmene i dopune zahteva koje zahtevaju prosvetni radnici, kako bi bili kategorija posebno zaštićena zakonom, neće dovesti do smanjenja nasilja i napada na njih.

„S obzirom da imamo kontinuitet fizičkih napada na prosvetne radnike, razumem ih što traže da ih zakon štiti kao posebnu kategoriju. I nažalost, mislim da smo došli u fazu da je to neophodno da se uradi. Međutim, samo menjanje zakona i uvođenje posebnog krivičnog dela neće dati željene rezultate. To smem da garantujem“, tvrdi Petrović- Škero.

Ona navodi da je ovo jedan sistemski problem koji je dugo vremena zanemarivan, pa se shodno tome mora sistemski rešavati.

„Ne možete očekivati poboljšanje bezbednosti prosvetara ad hoc merama, a da sa druge strane imamo višegodišnje urušavanje obrazovanja i degradaciju prosvete kao profesije, ali i prosvetara lično. Treba biti iskren, i reći da su nama potrebne korenite promene koje zahtevaju vreme. Ovo oko izmene zakona je tipičan pokušaj maskiranja problema, iako razumem prosvetare koji traže izmene zakona, jer oni zaista više nisu bezbedni. Nikada represivne mere, bez preduzimanja sistemskih mera nisu dale rezultate, pa neće ni sada. Da li je pooštravanje kazni u sferi saobraćaja doprinelo smanjenju saobraćajnih nesreća- nije“, kaže Vida Petrović Škero.

Ona objašnjava da je pre svega potrebno doneti mere u samom sistemu obrazovanja.

„Mora se vratiti autoritet prosvetnim radnicima. Sistem mora da vrednuje profesore, on mora da promoviše ovu profesiju kao jednu plemenitu delatnost, a prosvetari moraju da budu adekvatno plaćeni da bi svoj posao radili kvalitetno. Ne može da se ima novca za razne gluposti, a da prosvetari rade za male pare“, navodi Petrović Škero.

Ona kaže da ništa nismo naučili posle majskih tragedija, niti je država preduzela bilo kakve sistemske mere.

„Ništa nije urađeno od prošle godine. Sve se svelo na donošenje kratkoročnih rešenja. Evo, imamo od tada policajce u školama. Veliki broj policajaca je povučen sa terena u škole i mi opet imamo ove jezive napade. Šta je sledeće? Da ispred svake učionice stoji po jedan policajac? Da li je to rešenje? Škola mora da ostane škola i mora da ima svoje propise i mere koje moraju biti oštre, ali pravične. A mi smo dočekali da moramo propisujemo posebna krivična dela kako bi zaštitili prosvetare“, zaključuje Vida Petrović Škero.

Žarko Trebješanin, psiholog i univerzitetski profesor, za Danas kaže da on i njegove kolege stalno pričaju o problemu nasilja u društvu, a naročito u školama nakon majskih tragedija, ali ima osećaj da to niko ne sluša, a kao glavni generator nasilja u društvu vidi vlast.

„Moje kolege i ja smo toliko govorili o rešavanju problema nasilja i to na osnovu opsežnih studija koje su rađene, ali na to jednostavno niko ne reaguje, kao da se govori nekome ko je gluv. Ovde se od strane vlasti generiše nasilje koje oni ispoljavaju prema svojim političkim protivnicima i neistomišljenicima, a za to obilato koriste medije preko kojih se ovakav obrazac ponašanja reflektuje na društvo“, kaže Trebješanin.

Kada je reč o konkretnoj eskalaciji nasilja u obrazovnom sistemu on kaže da će se ono nastaviti ukoliko neko ko donosi odluke konačno ne bude počeo da sluša ljude kojima je struka ova oblast.

„Mi smo imali priliku posle majskih tragedija da se nešto učini, a umesto da vlast nešto preduzme, ona se samo branila i objašnjavala kako nema veza sa tim. Sada imamo poremećaj vrednosti. Danas roditelji umesto da budu na strani nastavnika i da zajedno sa njima učestvuju u vaspitanju svoje dece, oni decu potpuno nekritički i neobjektivno brane od nastavnika, ni ne pitajući se da li je problem u detetu ili u tome kako su decu vaspitali. Ako tako nastave, plašim se da decu više neće imati ko da uči u školama“, navodi Trebješanin.

Što se tiče donošenja novih represivnih zakona, profesor izražava sumnju da će samo takva mera rešiti problem.

„Iskreno, sumnjam da će to biti rešenje problema. Ne bori se protiv nasilja samo represijom i kažnjavanjem, jer i to je nasilje samo legalno. Ne kažem da ne treba prilagođavati zakon okolnostima, ali mora pre svega ponovo da se uspostavi sistem onih univerzalnih vrednosti, a političari bi trebalo prvi da daju primer kako se to radi. Umesto toga, oni rade potpuno suprono i tako nameću jedan pogrešan i iskrivljen sistem vrednosti, čije posledice imamo priliku da vidimo“, zaključuje profesor Žarko Trebješanin.