Pre 22 godine 6. maja u sremskom selu Hrtkovci čitanjem spiska nepodobnih na zboru građana praktično je počeo progon građana nesrpske nacionalnosti i ozvaničeno njihovo proterivanje iz Vojvodine.
Pod pritiskom tih ekstremnih „patriota“, i uz prećutnu saglasnost države, tih godina iz mnogih do tada većinski hrvatskih naselja u Vojvodini – Slankamen, Golubinci, Kukujevci – iselilo se više od 30.000 vojvođanskih Hrvata, dok ih je 25 ubijeno ili nestalo.
Đorđe Subotić, dugogodišnji predsednik Vojvođanskog kluba, sa grupom nezavisnih građana i intelektualaca bio je na neki način i svedok tih teških dana za vojvođanske Hrvate.
„Čitave porodice su izbacivane iz svojih domova, ili su u strahu i pod pretnjama same odlazile, a u njihove kuće se useljavali Srbi iz Hrvatske. Pretilo se telefonom „Ustašo, seli se ili biraj dijete koje ti je draže!“, meštani, starosedeoci nalazili su zaklanog psa sa porukom „Seli se, šta čekaš?“, nož zaboden u vrata sa sličnom porukom, iscenirane su tuče mladića koji su došli i onih koji su rođeni u Hrtkovcima… Hrtkovčani su se selili, ostavljali svoje komšije i prijatelje, grobove, kuće, menjali za druge u Hrvatskoj. Meštanin Mijat Štefanac (Hrvat) pronađen je mrtav u ataru između Hrtkovaca i Nikinaca… Hrtkovci su ostali zabeleženi kao sinonim proterivanja Hrvata iz Srema, ali do danas niko za to nije odgovarao. Jedino je trenutno u Hagu Vojislav Šešelj, koji je bio prisutan i prilikom čitanja spiskova, kao predsednik SRS. Država ne samo da i dalje prećutkuje ove zločine, ne izvodeći krivce pred sud, već se nije ni izvinila svojim građanima hrvatske nacionalnosti za ono što im je učinjeno, niti je taj zločin deklarativno osuđen. Zato je naša obaveza da na to podsećamo, da se ne zaboravi zločin i sramota koja je naneta celoj Vojvodini“, kaže Subotić.
Zlatko Načev, potpredsednik Hrvatskog nacionalnog vijeća za Srem, navodi da se gotovo niko od proteranih nije vratio nazad u svoje selo.
„Činjenica je da se tokom 90-ih iz Srema iselilo više od 30.000 građana pod pritiskom. Nažalost, to je okarakterisano kao razmena kuća, iako su ti ljudi defakto proterani – za šta niko do danas nije odgovarao. Danas su u tim mestima normalizovani odnosi, ali postoje duboke rane. Ljudi žive jedni sa drugima, ali nema neke komunikacije. Ponekad se pojave i incidenti – a dovoljna je neka utakmica, neka izjava, ili sličan povod da plane sukob. Nije to, srećom, kao devedesetih, ali daleko su ti odnosi od savršenih“, kaže Načev.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
