Protest osoba sa invaliditetom Srbije 13. juna u podne ispred Ministarstva za rad, socijalna i boračka pitanja

Kako navode u saopštenju, misija protesta je „osnaživanje osoba sa invaliditetom u društvu, osnaživanje osoba sa invaliditetom Srbije da otvoreno ukazuju na svoja prava“, kao i „edukacija zajednice o invalidnosti radi formiranja ispravnog pogleda na raznovrsnost“.

Kao ciljeve, pored ispunjenja zahteva, naveli su da žele da ojačaju snaug i jedinstvo osoba sa invaliditetom, dozvolu da porodice, prijatelji i saradnici „javno pokažu svoju podršku osobama sa invaliditetom“, ali i „unapređenje sveukupnog prihvatanja osoba sa invaliditetom od strane zajednice i društva“.

Na listi, u okviru saopštenja, našlo se deset zahteva, koje prenosimo u celosti:

1. Da nas primi ministar Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike ili zamenik ministra;
2. Povećanje tuđe nege i invalidske penzije;
3. Mesečna primanja u visini prosečnog ličnog dohotka za člana porodice koji brine o najbližem članu porodice osobi sa invaliditetom. Da roditelji, supružnici, punoletna braća i sestre koji nisu u radnom odnosu, a svakodnevno brinu o osobi sa invaliditetom (članu porodice) dobiju zvanje personalnog asistenta i mesečna primanja u nivou prosečnog ličnog dohotka. Da deca koja nisu osobe sa invaliditetom a čiji su roditelji, ili jedan od roditelja jesu osobe sa invaliditetom, oslobode plaćanja vrtića, školarine, fakulteta, edukativnih izleta i ekskurzija;
4. Oslobađanje osoba sa invaliditetom 100 posto invalidnosti od plaćanja svih komunalnih troškova, električne energije, info stana, vode, interneta, mobilne telefonije, komunalnih i poreskih taksi;
5. Dostupan javni prevoz za sve. Da se omogući da svako ko je osoba sa invaliditetom ima pravo da koristi besplatno taksi usluge i kombi vozilo gradskog prevoza (adaptirano vozilo sa platformom za prevoz osoba sa invaliditetom koje se kreću uz pomoć invalidskih kolica) bez obzira da li je član nekog udruženja ili ne. Da se uvoze i kupuju tramvaji, trolejbusi i gradski autobusi isključivo sa hidrauličnim platformama. Da se ugrade hidraulične platforme u putničke vozove, gradske, međugradske, međunarodne vagone, da se ugrade hidraulične platforme u turističke, gradske, međugradske i međunarodne autobuse;
6. Uklanjanje arhitektonskih barijera. Da se poštuje zakon koji je na snazi. Da nijedan novosagrađeni objekat ne sme dobiti upotrebnu dozvolu ako nema adekvatan prilaz i lift za osobe sa invaliditetom. (Zakon o uklanjanju arhitektonskih barijera je stupio na snagu 2000. godine. Prošlo je 22 godine, a uklonjeno je samo 10 odsto barijera).
7. Izmena pravilnika o medicinsko tehničkim pomagalima i rehabilitaciji banjskom lečenju jednom godišnje u trajanju od mesec dana, (banje okružene prirodom, lekovitom vodom, čistim vazduhom, a ne Institut za fizikalnu medicinu u Sokobanjskoj ulici u Beogradu) povoljniji i lakši uslovi za dobijanje invalidskih pomagala. Da se izmeni rok zamene pomagala elektromotornih i mehaničkih invalidskih kolica na svake tri godine, da se u pravilnik vrati automobil manje kubikaže kao invalidsko pomagalo i mogućnost da se isti zameni novim nakon navršenih 5 godina. Da se vitamini i preskupi lekovi za osobe sa invaliditetom 100 odsto invalidnosti stave na pozitivnu listu.
8. Sankcionisati sve javne službenike koji ne poštuju i ugrožavaju ljudska prava osoba sa invaliditetom, obezbediti besplatne pro bono pravne zastupnike osobama sa invaliditetom.
9. Ujednačiti pravilnike o telesnom oštećenju civilnih i vojnih osoba sa invaliditetom. Jedan pravilnik za sve.
10. Da se iz lutrijskih sredstava i igara na sreću finansiraju sva udruženja osoba sa invaliditetom, velika i mala udruženja, a ne samo Savezi osoba sa invaliditetom.