Preostalih dvadesetak zakupaca tezgi na Cvetnoj pijaci, u neposrednoj blizini Tvrđave u Nišu, za sutra, kad im je naloženo da prestanu sa radom, najavili su da će protestovati protiv te odluke jer im je obećano da mogu da budu na tom mestu do kraja marta.
„Svakog meseca plaćamo zakup tezge po 10.000 , a platili smo početkom godine po 20.000 dinara i za pravo prečeg zakupa. To znači da možemo da budemo na Cvetnoj pijaci do kraja marta. Sad nas teraju i naloženo nam je da se iselimo do 9. februara“, kaže Milivoje Tanasković, jedan od zakupaca tezgi.
On dodaje da će sutra sa ostalim kolegama protestom pokušati da spreči tu odluku.
„Plaćam zakup šest tezgi na Cvetnoj pijaci. Od toga živi cela moja porodica, kao i sinovi sa svojim porodicama. Ne znam od čega ćemo ubuduće da živimo. Nas su prevarili jer su nam naplatili pravo prečeg zakupa, mada nam je direktor JP“ Tržnica “ Goran Đorđević rekao da će nam vratiti novac. Ne treba mi taj novac, samo želim da mi omoguće da radim“, ističe Tanasković.
On napominje da je na Tvrđavskoj zelenoj pijaci, gde im je ponuđeno da pređu, ogromna gužva, kao da nije pogodna za prodaju njihove robe.
Milan Nikolić predsednik Sindikata udruženja pijačnih prodavaca “ Zadnji trenutak“ kaže da su ih čelnici lokalne vlasti u Nišu prevarili jer su najavili da će iseliti i Zelenu pijacu, a sad uništavaju samo Cvetnu pijacu.
„Krajem prošle godine bio sam na sastanku kod gradonačelnice Dragane Sotirovski kad nam je rečeno da će prvo da isele Cvetnu pijacu, a odmah zatim i Zelenu pijacu. Govorili su da ćemo svi da budemo preseljeni u naselje Adrija. Pristali smo, a sad više niko ne pominje to. Mi smo izigrani, a to nije malo jer ovde je bilo 250 tezgi. Sadašnja vlast želi da uništi pijačnu prodaju“, kaže Nikolić.
Na našu primedbu da nije primereno da su tezge zatvorile Beogradsku kapiju Tvrđave, kao i da je prvobitna ideja bila da se tu prodaje samo cveće, on kaže da je moglo da se nađe kompromisno rešenje.
„Predlagali smo da se smanji broj tezgi, da se naprave tipske kućice, i da se potpuno otvori prilaz Beogradskoj kapiji. Sve je moglo da se reši, ali nije bilo dobre volje. Preseljenje na Tvrđavsku i Bulevarsku pijacu nije rešenje jer je tamo gužva kao da je pijaca u Kambodži“, zaključuje on.
Nikolić kaže da Cvetna pijaca postoji od 2000. godine, i da se odluka da se baš sad ruši može da se smatra predizbornim marketingom.
Predsednica Gradskog odbora Stranke slobode i pravde Jelena Milošević pozvala je gradonačelnicu Sotirovski da izađe na teren i razgovara sa zakupcima, građanima Niša koji je plaćaju.
„Zašto se krije od njih, zašto odbija razgovor s njima? Njen posao je da rešava probleme ljudi, a zakupci tezgi su u problemu i ostaju bez prihoda od kog žive. Tražimo da ispoštuje ono što je obećala i ostavi da rok za iseljenje bude mart. Gde će ti ljudi sada, šta će s robom koju imaju? Ima svoj cirkus karavan, nek izvoli do Cvetne pijace, njeno mesto je tamo“, smatra Milošević.
Direktor „Tržnice Đorđević „, u čijem sastavu su sve pijace u Nišu, tvrdi da je 90 odsto zakupaca sa Cvetne pijace već preselilo svoje tezge jer im je na vreme saopšteno da se ta pijaca zatvara.
„Samo se tih 15 ljudi buni. Sve su znali, još pre nekoliko meseci. Ali nisu hteli to da prihvate. Sad kad nema više mesta na boljim lokacijama za tezge, oni se bune“, kaže on.
Cvetna pijaca je otvorena pre 21 godinu, tik uz Beogradsku kapiju, sa namerom da se tu prodaje samo cveće. Međutim, nije bilo dovoljno zainteresovanih prodavaca cveća, tako da je tokom godina prerasla u pravi buvljak, na kome se prodaje različita roba iz Turske i Kine.
Tvrđava u Nišu
Tvrđava u Nišu ima četiri glavne i četiri manje, takozvane poterne kapije. Glavne su: Stambol kapija, koja se još naziva i Carigradska, Glavna, Južna i Ulazna, potom, Beogradska, Vinik kapija (Severna, Vidinska) i Jugoistočna (Pašina, Sofijska, Jagodinmalska).
Glavna kapija tvrđave zove se Stambol kapija i kako je od nje vodio drum u pravcu Istanbula (Stambola), po tome je dobila i naziv. Završetak radova na izgradnji sadađnje tvrđave obeležen je postavljanjem ploče sa zapisom na Stambol kapiji, juna 1723. godine.
Ispred Stambol kapije, u koritu reke Nišave, nađena je bronzana statua Jupitera, a prilikom gradnje starog mosta nađena je bronzana glava Кonstantina velikog.
Beogradska kapija je smeštena sa zapadne strane bedema tvrđave u pravcu puta koji je vodio prema Beogradu.Smatra se da je ovo najlepša kapija tvrđave, ali danas nije u funkciji.Pored Beogradske kapije u unutrašnjem delu bedema, poređane su u nizu niše (svodne prostorije), koji su adaptirane za različite trgovačko-ugostiteljsko turističke sadržaje.Niška tvrđava ispisuje bogatu prošlost Niša od antičkog doba do današnjih dana. Aprila 1979. godine proglašena je za kulturno dobro od velikog značaja. Osim što je sama vredno kulturno-istorijsko delo, u njoj su i brojne druge ustanove kulture, vredni spomenici i ostaci prošlosti.Niška tvrđava je, sa Beogradskom, predstavljala najsnažnije tursko utvrđenje u graničnoj oblasti carstva.Više informacija iz ovog grada pogledajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
