Protest ribolovaca zbog zagađenja i uništenja Južne Morave

Povod za ovaj protest je višenedeljno obimno zagađenje i neprirodno zamućenje Južne Morave i to u letnjem periodu, kada bi voda trebalo da bude potpuno bistra.

Kako se ističe u saopštenju Ujedinjenih ribolvaca Srbije čitav sliv Južne Morave već godinama je teško zagađen. NJene najveće pritoke, Nišava i Toplica, jedne su od najzagađenih reka Srbije i Balkana. Nišava na svega nekoliko kilometara od centra Niša prima potpuno neprečišćenu gradsku kanalizaciju, koja pri malom letnjem vodostaju reke iznosi skoro trećinu količine nišavske vode. Ovo zagađenje je toliko da reka bukvalno smrdi na fekalije narednih 20 kilometara sve do Aleksinca, kada smrad polako jenjava.

Toplica je u Kuršumliji toliko zagađena od prerađivačke industrije drveta da čitavim svojim tokom do uliva u Moravu ima neprirodno tamnu boju, a često miriše na hemikalije. Meštani sela između Kuršumlije iz Prokuplja se žale da ima dana kada vazduh oko reke „štipa za oči”, što nedvosmisleno ukazuje na teško hemijsko zagađenje. Da problem bude veći, pored Toplice se nalazi ogroman broj povrtnjaka, u kojima se uzgajaju krastavac, paradajz i paprika, a zemlja se navodnjava pumpama koje crpu vode direkt iz reke. Ako znamo da i preko 90 % ovog povrća čini voda, onda možemo da zamislimo kakve otrove građani juga Srbije svakodnevno unose u organizam, jer se povrće topličkog kraja nalazi na tezgama pijaca svih većih gradova u široj okolini.

Reka Vlasina je još uvek nezagađena, ali je ona sama i sve njene pritoke potpuno uništena izgradnjom derivacionih mini hidro-elekrana, pa više teče ispod zemlje, kroz cevi, nego iznad zemlje. Isti “pakleni” plan postoji i za sve reke Stare planine, uključujući i one najveće: Visočicu, Temšticu i Toplodolsku reku. Ako on bude ralizovan, park prirode Stara planina ostaće bez bistrih planinskih reka, a sva okolna sela bez ikakvih šansi za razvoj seoskog i ribolovnog turizma.

Sama Južna Morava je priča za sebe, a stepen njenog zagađenja je praktično nemerljiv. Ribolovci smatraju da je uzrok glavni zagađivač na jugu Srbije, koji u Vranju tekstilne boje ispušta direktno u reku, a tome treba dodati da bale Južne Morave nizvodno od Vranja imaju više kesa i plastičnih flaša nego lišća na granama vrba, zbog čega sve više ljudi ovu reku zove Tužna Morava.

Kopanje šljunka direktno u koritu Južne Morave, što je inače zakonom strogo zabranjeno, je toliko učestalo da je postalo svakodnevna praksa. U bilo kom trenutku može se videti neki bager u sred Morave, čijim delovanjem je na mnogo mesta izmešten tok reke, „gurnute“ u jednu od obala u toj meri da potkopava i odnosi njive i zemljane puteve.

Kap koja je prepunila čašu je odsustvo reakcije svih nadležnih službi na pozive ribolovaca, ekologa, ali i običnih građana, na neprirodnu tamnu, crno-braon boju Južne Morave, kakva je već poslednjih nekoliko nedelja.

Ogorčeni, ribolovci i svi oni kojima je stalo do naših reka su rešili da se okupe i na Mramorskom mostu mirnim putem protestuju protiv sveopšteg uništenje reka juga Srbije, ali i protiv izostanka reakcije svih nadležnih službi, koje ili ne žele da rade posao za koji su plaćene ili im neko zabranjuje da ga rade, zaključuje se u saopštenju.