Protest studenata 24. septembra na Platou, traže pravičnu cenu studija

„Potreba smanjenja školarina za 30 odsto je kako vreme odmiče sve veća, suštinska pomoć studentima je neophodna, a dalje odlaganje rešavanja ovog problema dovodi sve veći broj akademaca pred svršen čin“, ističe u pismu student Pravnog fakulteta Nikola Arsenić.

On kaže da nije preterivanje ni opcija „napustiti studije i boriti se za egzistenciju svoje porodice negde van granica ove zemlje“.

„Sve je više pitanja koja nam upućuju studenti preko mejlova i društvenih mreža – „kako zamrznuti godinu?“, „koji je sistem ispisa sa fakulteta?“, „da li će školarine biti smanjene?“, navodi Nikola.

Smatra da pitanja na koja nadležni izbegavaju da odgovore konkretnim rešenjima, već improvizacijama guraju problem pod tepih.

„Problem težak znatno većeg egzodusa mladih koji će već narušeno poverenje u kakvu takvu budućnost potpuno izgubiti. A stav je stručnjaka da se pravi talas krize tek očekuje, srazmerno tome sve veći broj studenata ostaje ugrožen, te ne stoji stav „pojedinačnih slučajeva ugroženih studenata“ koje će rešavati fakulteti, a ponovno se pribegava starom običaju vanrednih pokušaja rešavanja problema, za šta će tada biti kasno. Već smo se uverili u mogućnosti fakulteta koji nisu uspeli ni da do kraja sprovedu dogovoreno, po pitanju dodatnih rokova, već mnogi studenti medicine, filološkog, filozofskog, fizičkog ili mnogih drugih fakulteta ostaju uskraćeni za ono za šta su se zvanično i izborili“, navodi Nikola u pismu.

On ističe da im se studenti iz cele Srbije javljaju sa žalbama na račun fakulteta, navodeći da Medicinski fakultet u Novom Sadu poskupljuje školarinu za 20.000 dinara, Fakultet bezbednosti na 118.200 dinara, Ekonomski fakultet podiže cenu boda na 2018 dinara, FON prijavu ispita na 1.200 dinara, dok se Medicinski fakultet u Beogradu poziva na već odrađeni Covid – 19 rok, a da prema globalnim istraživanjima čak 52 odsto studenata odustaje od studija ove godine, zamrzavanjem godina ili čak potpunim odustajanjem dok kao primarne razloge navode loš kvalitet i previsoke školarine.

„Primera je nažalost sve više, i svi su negativni. Kakav onda garant imamo da će problem koji se baca u dvorište fakulteta biti rešen. Nikakav, upravo zato i jeste u pitanju bežanje od odgovornosti, prvenstveno ministra prosvete Mladena Šarčevića, ali i Vlade Srbije, koja nasušniju potrebu pronalazi u stadionu od preko 200 miliona evra“, navodi ovaj student prava.

Smatra da je problem rešiv pravičnim smanjenjem školarina za 30 odsto, uz odgovarajuću volju i organizaciju. U suprotnom, kako kaže, scenario je vezan za sigurno bankrotiranje mnogih porodica i domova, čemu svedoče zastrašujući podaci od 350.000 ljudi prijavljenih na minimalac ili preko 75.000 ljudi koji su tokom ove krize ostali bez posla.

„Naravno govori se samo o prijavljenim radnim odnosima, taj broj je inače  verovatno znatno veći. Ali sa tim nameće se i pitanje “moralnog bankrota” onih koji su svesno žrtvovali te ljude zarad održivosti praznih zgrada lošeg kvaliteta studija. Moralni bankrot zahteva nešto teži stečajni postupak, a o stečajnim razredima ovog bankrota, i naplati dugova, odlučivaće studenti, njihove porodice, ali i svi građani koji će stati rame uz rame sa studentima u ovoj situaciji. Niko ne beži od kvaliteta kako mnogi ističu, naprotiv. Kvalitet jeste merilo iza kog su stali svi, solidarno, u želji da to merilo bude upravo ono koje mogu uživati svi, bez obzira na pogođenost ovom krizom“, ističe između ostalog Nikola.

„Suštinske promene jesu moguće solidarnim glasom, koračanjem i istinskom borbom, a ja kolege pozivam da nam se pridruže na ulici 24. septembra, kako bi se izborili za ono što je naše, a to je pravična cena studija, kvalitetni uslovi obrazovanja, kao i zemlja bez nasilja. U suprotnom, kampovanje ispred Vlade zvuči primamljivo?“, poručio je student Pravnog fakulteta Nikola Arsenić.