Foto: Shutterstock/SewCreamStudioUčesnici protestnog skupa „Za Martinu i svu otetu decu – Martináért és a többi elrabolt gyermekért“ u centru Bačke Palanke saopštili su danas da centri za socijalni rad u Srbiji prave propuste u postupcima izmeštanja dece iz hraniteljskih porodica, ali i prilikom njihovog oduzimanja iz bioloških porodica.
Organizatori protesta, neformalna grupa građana „Za Martinu – Martináért“ i Ekološki pokret za sadašnjost i budućnost iz Bajše, su se ogradili od političkih partija i sa bine pozvali građane Srbije da ne upućuju pretnje novinarima, aludirajući na slučaj koji se pre nekoliko dana dogodio u Novom Sadu, na skupu podrške Ani Mihaljici, majci kojoj su oduzeta deca.
Predstavnik grupe građana „Za Martinu – Martináért“ izneo je informacije na osnovu dokumentacije, prema kojoj je novembra 2022. godine stručni tim bačkotopolskog Centra za socijalni rad dao pozitivnu ocenu porodici Ozorak za usvajenje Martine.
„Nakon svega toga, 9. juna 2023. godine Centar za socijalni rad odbija njihov zahtev. Čuli smo priče iz Centra da porodica Ozorak nikad nije podnela zahtev za usvojenje, a evo je ovde odluka da se zahtev odbija kao neosnovan“, izneo je Aleksandar Bajić, u ime grupe građana.
On je potom pročitao odgovor Ministarstva za brigu o porodici i demografiju u kojem se kaže da ministar daje dozvolu za zasnivanje usvojenja na zahtev Centra za socijalni rad i zaključio da zato imaju pravo da se u ovom slučaju ljute isključivo na taj Centar.
„Isti Centar na teritoriji opštine Bačka Topola u drugom slučaju, gde supružnici ne žive zajedno, a gde je razlika u godinama još veća, prošle godine je dozvolio usvojenje. Ovde imamo dvostruke aršine“, kazao je Bajić, ističući da Centar za socijalni rad ne postupa jednako prema svim građanima i građankama.
Predstavnik Ekološkog pokreta „Za sadašnjost i budućnost“ iz Bajše, Peter Červenak, kazao je da porodica Ozorak nije korisnik Centra za socijalni rad i ne zavisi od njih, i da je zato „smela da ustane“.
„Ali mnogo majki zabija glavu u jastuk i plače jer ne sme i ne zna kome da se obrati. Podržimo sve te ljude, da znaju da nisu ostavljeni sami, na milost i nemilost centara za socijalni rad“, kazao je Červenak.
Hraniteljka Erika Ozorak je podsetila kako je kao srodnička hraniteljica postala hraniteljica Martini, koja je iz porodilišta došla u njihovu kuću, a potom ispričala kako je tekla njena borba za Martinin povratak.
Kako je rekla, tokom šest meseci otkad je Martina smeštena u usvojiteljsku porodicu, nije joj pružena prilika da se vidi sa detetom.
Istovremeno, nema ni informaciju o pomaku postupaka koje je pokrenula pred sudom u vezi sa tim.
„Pre šest meseci smo predali sudu papire po hitnom postupku, od onda se ćuti, ali mi ne odustajemo. Podržavamo sve ljude koji se bore za povratak dece. Dvaput smo bili na protestu u Novom Sadu da podržimo Anu Mihaljicu i ići ćemo i dalje kome god da je potrebna podrška. Moramo se držati zajedno jer samo tako možemo da stignemo do cilja, a nama su u interesu samo deca“, rekla je Erika novinarima.
Na skupu je govorio i Milan Bosika, advokat porodice Mihaljica iz Novog Sada, kojoj je tamošnji Centar za socijalni rad privremeno oduzeo troje dece zbog navodnog zanemarivanja.
On je naglasio da po Ustavu Srbije decu roditeljima i hraniteljima može oduzeti samo sud.
On je rekao i da „svi direktori centara za socijalni rad koji ne donose odluke u interesu deteta, treba ne samo da budu smenjeni, već i da budu krivično gonjeni i da izdržavaju višegodišnje kazne zatvora“.
On je poručio da je neophodno hitno ukinuti Zakon o potvrđivanju Haške konvencije o međunarodnom usvojenju.
Okupljenima se obratila i uzbunjivačica iz Novog Sada Nataša Prišić, koja je javnosti otkrila brojne zloupotrebe u Elektroprivredi Srbije i javno govorila o mobingu koji je proživljavala.
„Tek kada sve žene ove zemlje budu mogle da ostvare sva svoja prava po svim zakonima i po Ustavu, onda možemo govoriti o društvu ravnopravnih šansi. Nećemo stati dok se sva oteta deca ne vrate porodicama“, istakla je Prišić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
